Miheliudakis protiv Grčke

EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA

PRVO ODELJENJE

SLUČAJ MIHELIUDAKIS (MICHELIOUDAKIS) PROTIV GRČKE 

(Predstavka br. 54447/10)

PRESUDA

STRAZBUR

3. april 2012.

U slučaju Miheliudakis protiv Grčke, Evropski sud za ljudska prava (prvo odeljenje), postupajući u veću sastavljenom od :

Nina Vajić, predsednica,
Anatolij Kovler (Anatoly Kovler),
Per Lorensen (Peer Lorenzen),
Elizabet Štajner (Elisabeth Steiner),
Mirjana Lazarova Trajkovska,,
Linos-Aleksandre Sisilijanos (Linos-Alexandre Sicilianos),
Erik Meze (Erik Møse), sudije,
i od Andre Vampak (André Wampach), zamenik sekretara odeljenja,

posle većanja na zatvorenoj sednici 13. marta 2012, izriče sledeću presudu usvojenu tog dana :

POSTUPAK

1. Predmet je  formiran  na  osnovu  predstavke  (br.  54447/10)  Republike  Grčke  čiji  se državljanin,  G. Joanis  Miheliudakis  (“podnosilac predstavke»),  obratio  Sudu  4.  septembra 2010. na osnovu   člana   34   Konvencije   o   zaštiti   ljudskih   prava   i   osnovnih   sloboda («Konvencija»).
2. Podnosioca predstavke  zastupa  G.V.  Chirdaris,  advokat  pri  atinskoj  Advokatskoj komori.      Grčku      vladu      («Vlada»)      zastupaju      opunomoćenici      njenog      agenta, Gđe K. Paraskevopulu  (Paraskevopoulou),  članice  Pravnog  saveta  države,  G.  I. Bakopulos (Bakopoulos) i Gđa G. Kopa, revizori u Pravnom savetu.
3. Podnosilac predstavke je tvrdio da su prekršeni članovi 6 § 1 i 13 Konvencije u vezi s trajanjem krivičnog postupka.
4. 2. decembra 2010, veće je odlučilo da predstavku dostavi Vladi u skladu sa pravilom 54  §  2  b)  Pravilnika  Suda.  Odlučilo  je,  osim  toga,  da  informiše  strane  koje  je  smatralo relevantnim, o primeni postupka pilot-presude (vidi Hutten-Czapska protiv Poljske [GC], br. 35014/97,  §§ 231-239,  CEDH 2006-VIII,  i  njenu  izreku,  i  Broniowski  protiv Poljske  [GC], br. 31443/96, §§ 189-194, CEDH 2004-V, i njenu izreku). Najzad, kako to omogućava član 29   §   1   Konvencije,   odlučilo   je   da   se   prihvatljivost   i   suština   predstavke   razmatraju istovremeno. 
   

ČINJENICE

 I. OKOLNOSTI PREDMETA

5. Podnosilac predstavke je rođen 1960 i ima boravište u Atini.
6. 5. februara 2003, protiv njega je pokrenuto krivično gonjenje zbog podsticanja na lažno svedočenje. 21. marta  2003,  podnosilac  predstavke  je  tužiocu  pri  Krivičnom  sudu  u  Atini uložio detaljan odgovor na optužnicu podignutu protiv njega. 20. septembra 2004, tužilac pri Krivičnom sudu u Atini uputio je podnosioca predstavke na suđenje.
7. Posle odgađanja  ex  officio,  glavna  rasprava  je  održana  15.  februara  2006,  kada  je Krivični sud u Atini osudio podnosioca predstavke na dvadeset dva meseca zatvora za delo kojim ga tereti navedena optužnica (presuda br. 11465/2006). Podnosilac predstavke je uložio žalbu.
8. Rasprava je  zakazana  za  11.  decembar  2006,  kada  je  odložena  za  2.  mart  2007,  na zahtev  A.R.,  saoptužene  uz  podnosioca  predstavke.  Tog  dana  je  Apelacioni  sud  u  Atini izrekao presudu kojom se kazna smanjuje na devet meseci zatvora (presuda br. 2067/2007).
9. 10. maja 2007,  podnosilac  predstavke  se  žalio  Kasacionom  sudu.  Na  njegov  zahtev, rasprava koja je prvobitno bila zakazana za 6. maj 2008 odložena je za  4. novembar 2008, kad je i održana.
10. 25. novembra 2008, Kasacioni sud ukida presudu br. 2067/2007 i vraća predmet pred Apelacioni sud (presuda br. 2510/2008).
11. 27. marta 2009, Apelacioni sud u Atini  smanjio je  izrečenu kaznu na  sedam  meseci zatvora (presuda br. 2589/2009).
12. 25. septembra 2009, podnosilac zahteva se žalio Kasacionom sudu.
13. 24. februara 2010, Kasacioni sud je odbacio žalbu (presuda br. 378/2010).
14. 5. marta 2010, tekst te presude je prečišćen i overen.

II. RELEVANTNO UNUTRAŠNJE I MEĐUNARODNIO PRAVO I PRAKSA

A. Unutrašnje pravo i tekstovi

1. Prateći zakon uz Građanski zakonik

15. Članovi 104 i 105 pratećeg zakona uz Građanski zakonik navode:
    

Član 104

“Država  je  odgovorna, u skladu s  odredbama  Građanskog zakonika  koje  se  odnose  na  pravna  lica, za činjenja  odnosno  nečinjenja  njenih  organa  u  vezi  s  privatnim  pravom  odnosno  s  njenom  privatnom imovinom.”

Član 105

“Država je dužna da nadoknadi štetu uzrokovanu nezakonitim činjenjem ili nečinjenjem njenih organa prilikom vršenja javne vlasti, osim ako je do činjenja odnosno nečinjenja došlo usled nepoznavanja neke odredbe  kojom  se  utvrđuje  služenje  javnom  interesu.   Lice  koje  je  učinilo  prekršaj  solidarno  deli odgovornost s državom, uz rezervu posebnih odredbi o odgovornosti ministara.”

16. Tim odredbama se ustanovljava koncept posebnog štetnog čina u javnom pravu, kojim se uspostavlja  vanugovorna  odgovornost  države.  Ta  odgovornost  proističe  iz  nezakonitih činjenja i nečinjenja. Ta činjenja mogu biti ne samo pravni akti, već i materijalni akti organa uprave,  uključujući  i  akte  koji  u  načelu  nisu  izvršni.  Prihvatljivost  tužbe  za  naknadu  štete podleže jednom uslovu: nezakonitost čina ili propusta.
17. Presudom br. 15006/2008 od 31. oktobra 2008, Upravni sud u Atini je presudio:
    

“(...)  Država  je  dužna  da  nadoknadi  štetu  oštećenom  licu  u  smislu  člana  105  pratećeg  zakona  uz Građanski  zakonik,  kad  god  se  utvrdi  neki  čin  ili  propust  ili  nezakonito  materijalno  delovanje  njenih organa, odnosno kad se činom, propustom ili materijalnim delovanjem krši neko pravno pravilo kojim se štiti  neko  konkretno  pravo  ili  neki  konkretan  interes  pojedinca  i  kad  se,  shodno  tome,  krši  član  6  §  1 Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama na osnovu kojeg je ustanovljeno i pravo svakog pojedinca da njegov slučaj bude razmotren u razumnom roku. Odgovornost države za nadoknadu štete  postoji nezavisno od toga  da  li su organi sudske  vlasti  doprineli  kršenju te  odredbe rokom koji su utvrdile   za   raspravu   i   suđenje   po   predmetima   pred   unutrašnjim  sudovima   odnosno   za   donošenje odgovarajuće presude, jer je taj rok u funkciji načina na koji je organizovan pravosudni sistem  (osoblje, tehnička   sredstva   i   infrastruktura,   organizovanje   procedura   i   sl.)   od   strane   države   koja   ga   mora organizovati  tako  da  sudovi  zadovolje  zahteve  navedene  odredbe.  Eventualna  pojedinačna  odgovornost sudija  i  tužilaca  za  kašnjenje  prilikom  suđenja  po  nekom  predmetu  duže  od  razumnog  roka,  kao  i individualna i funkcionalna nezavisnost sudija i tužilaca, koja je predviđena Ustavom, nisu dovoljne da bi se, u tom slučaju, država oslobodila svoje građanske odgovornosti.  Ova se  može zasnivati na članu 105 pratećeg  zakona  uz  Građanski  zakonik,  budući  da  grčki  zakonodavac  nije  predvideo  specifično  pravno sredstvo za naknadu štete prouzrokovane tim kašnjenjima, jer bi u suprotnom oštećeni bili lišeni zakonske zaštite u odnosu na unutrašnje sudove a koju obezbeđuje član 20 § 1 Ustava (...)”.

18. Upravni sud  je  zauzeo  takav  stav  u  okviru  jedne  tužbe  zasnovane  na  članu  105 pratećeg zakona uz Građanski zakonik, koju je odbacio, a koja je bila podneta 6. jula 2006. Stranke nisu dostavile nikakve druge podatke o daljoj sudbini tog postupka.

2. Novije zakonske mere u vezi s trajanjem krivičnih postupaka

19. U skladu sa zakonima br. 3160/2003 i 3346/2005, grčka država je preduzela značajne mere u cilju  ubrzavanja  krivičnih  postupaka.  Te  mere  su  već  bile  predmet  razmatranja  na Komitetu  ministara  (vidi  donji  stav  27).  Osim  toga,  23.  decembra  2010.  usvojen  je  zakon br. 3904/2010,   pod   naslovom   «Racionalizacija   i   unapređenje   administracije   krivičnog pravosuđa i druge odredbe». Tim zakonom je predviđen skup mera u cilju pojednostavljenja i ubrzanja  krivičnih  postupaka.  Njime  se,  između  ostalog,  predviđa  i  medijacija  u  krivičnim stvarima   u   pogledu   dela   protiv   imovine,   počinjena   bez   upotrebe   nasilja.   Osim   toga, predviđene su i mere za skraćivanje rokova pretkrivičnih postupaka, posebno u fazi istrage. Konkretno, novi član 31 § 3 Zakonika o krivičnom postupku izričit je da vreme koje protekne od  trenutka  kad  nadležni  organ  dobije  informaciju  o  počinjenom  delu  pa  do  pokretanja krivičnog gonjenja, ne sme biti duže od tri meseca (član 8 zakona br. 3904/2010). Šta više, novim članovima 308 i 309 Zakonika o krivičnom postupku predviđeno je skraćenje rokova za dobijanje naloga, kako od strane tužioca tako i od strane sudskog veća u okviru istražnih radnji po predmetu (članovi 15-18 zakona br. 3904/2010). Osim toga, kad je reč o krivičnim delima,  novim  članom  244  Zakonika  o  krivičnom  postupku  prethodne  istražne  radnje ograničavaju se samo na dela za koja je nadležan krivični sud koji zaseda u tročlanom veću (član 13 zakona br. 3904/2010).
20. Zakonom br. 3904/2010 takođe je predviđeno proširenje nadležnosti krivičnih sudova sa sudijom pojedincem u cilju  rasterećenja krivičnih sudova sa tročlanim sudskim većem.Uvedene su i mere kako bi se ograničila odlaganja rasprava.  A posebno novim članom 349 Zakonika o krivičnom postupku utvrđuje sa da nadležni sud  može odložiti suđenje jedino zbog više sile. Kad se odlaganje suđenja odobri na zahtev neke od strana, taj zahtev se mora zasnivati na ozbiljnim medicinskim razlozima koji se moraju utvrditi na propisan način. To odlaganje ne sme biti duže od tri meseca. Osim toga, pre nego što odobri odlaganje, nadležni sud treba da razmotri mogućnost prekidanja rasprave na period od petnaest dana. Odlaganje rasprave se može samo još jednom odložiti u skladu sa navedenim uslovima (član 20 zakona br. 3904/2010).  Najzad,  novim  članom  375  Zakonika o krivičnom postupku predviđeno je zakazivanje posebnih rasprava za predmete teških krivičnih dela u kojima je optuženom već određen pritvor, kao i za predmete u vezi s krivičnim delima u fiskalnoj oblasti.

3. Izveštaj nacionalne komisije za ljudska prava

21. Ova komisija  je  ustanovljena  1998,  i  odgovorna  je  Predsedniku  vlade.  Njen  cilj  je, između  ostalog,  sastavljanje  i  objavljivanje  izveštaja  o  zaštiti  ljudskih  prava,  bilo  na sopstvenu inicijativu, bilo na zahtev Vlade, Parlamenta ili nevladinih organizacija. Komisija je,  31.  marta  2005,  jednoglasno  usvojila  izveštaj  koji  sadrži  njene  predloge  za  rešavanje problema  predugog trajanja  postupaka  pred grčkim sudovima.  Pozvavši  se  kako na  sudsku praksu  Suda  u  pogledu  trajanja  sudskih  postupaka,  tako  i  na  dokumente  koje  je  o  tom problemu  usvojio  Komitet  ministara,  Nacionalna  komisija  za  ljudska  prava  predložila  je, između ostalog, i uvođenje žalbe koja bi se mogla podnositi Kasacionom sudu ili nekom sudu višeg ranga od onog pred kojim se odvija predmetni postupak. Nadležna sudska instanca bi izdala  naredbu  ili  uputila  poziv  nižoj  sudskoj  instanci  da  ubrza  razmatranje  predmetnog spora.  Ta  žalba  bi  morala  biti  delotvorna  prema  kriterijumima  uspostavljenim  sudskom praksom Suda na osnovu člana 13 Konvencije.
22. Komisija je  takođe  predložila  isplatu  naknade  strani  koja  bi  bila  žrtva  predugog trajanja  sudskog  postupka.  Naknadu  bi  isplaćivao  sud  koji  bi,  prilikom  obračuna  naknade, morao uzeti u obzir i ponašanje zainteresovane strane tokom predmetnog postupka.
23. Komisija je izrazila mišljenje da predugo trajanje sudskih postupaka ne mora nužno proisticati iz nedostatka ekspeditivnosti nadležnih sudija koji obrađuju određeni predmet, već i iz funkcionalnih slabosti pravosudnog aparata. U izveštaju je posebno istaknuto kašnjenje u zakazivanju  rasprava  uglavnom  zbog  stalno  rastućeg  broja  žalbi  u  odnosu  na  broj  sudija  i raspoloživih   sudnica,   kao   i   zbog   nedostatka   neophodne   opreme   za   odgovarajuće organizovanje sekretarijata sudova.
24. Što se tiče trajanja postupaka posebno pred krivičnim sudovima, Komisija je smatrala, pozivajući se na sudsku praksu Suda, da bi se eventualno predugo trajanje nekog krivičnog postupka  kao  razlog  za  smanjenje  kazne  takođe  moglo  usvojiti  uz  dva  uslova:  a)  da  se kašnjenja  u  odvijanju  postupka  ne  mogu  pripisati  optuženom,  njegovom  zastupniku  ili svedocima odbrane i b) da se poštuje načelo proporcionalnosti.
    

B. Tekstovi Saveta Evrope

25. Relevantni dokumenti  koje  je  usvojio  Savet  Evrope  u  vezi  s  merama  koje  treba preduzeti  radi  suočavanja  sa  strukturnim  problemima  unutar  unutrašnjih  pravnih  poredaka navedeni  su  u  presudi  Yuriy  Nikolayevich Ivanov protiv  Ukrajine  (br.  40450/04,  §§  35-37, CEDH 2009-... (izvodi).
26. Šta više,  19.  februara  2010,  na  kraju  Konferencije  na  visokom  nivou  o  budućnosti Evropskog suda za ljudska prava održane u Interlakenu, usvojena je deklaracija čiji relevantni delovi predviđaju:
    

“D. Ponavljajuće predstavke
7. Konferencija :
a) poziva države članice:
i. da podstiču, kad god je to moguće, u okviru garancija koje pruža sud i po potrebi uz njegovu pomoć, prijateljsko poravnanje sporova i usvajanje jednostranih deklaracija;
ii. da sarađuju sa Komitetom ministara, nakon izricanja  neke  konačne  pilot-presude,  radi usvajanja  i efektivnog  sprovođenja  opštih  mera  kojima  se  mogu  efikasno  rešavati  strukturni  problemi  zbog  kojih dolazi do ponavljanja predstavki;
b) ističe neophodnost za Sud da uspostavi jasne i predvidljive standarde za proceduru takozvanih «pilot- presuda» u vezi sa odabirom predstavki, odgovarajućeg postupka i obrade predmeta na čekanju, i da oceni učinke primene te procedure i sličnih procedura;
(...)
F. Nadzor nad izvršavanjem presuda
11. Konferencija ističe da Komitet ministara treba hitno:
a) da razradi  instrumente  koji  omogućavaju  da  njegov  nadzor  nad  izvršavanjem  presuda  Suda  bude efikasniji i transparentniji. U tom smislu poziva na jačanje tog nadzora dajući prednost i obezbeđujući veću vidljivost ne samo predmetima koji nalažu hitne mere na pojedinačnom nivou, već i predmetima u kojima se  uočavaju  značajni  strukturni  problemi,  obraćajući  posebnu  pažnju  na  neophodnost   garantovanja delotvornih unutrašnjih pravnih lekova;
(...)”

27. U svojoj  Rezoluciji  ResDH(2005)66  o  predmetima  u  vezi  s  predugim  trajanjem krivičnih  postupaka  u  Grčkoj,  usvojenoj  18.  jula  2005,  Komitet  ministara  je  prihvatio sledeće:

“Komitet ministara, u skladu s nekadašnjim članovima 32 i 54 i sa članom 46, stav 2 Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, izmenjenim Protokolom br. 11 (u daljem tekstu «Konvencija»),
S  obzirom  na  odluke  Komiteta  usvojene  u  skladu  s  nekadašnjim  članom  32  Konvencije  u  predmetu Tarighi Wageh Dashti i Stamoulakatos br. 1,
S  obzirom  na  presude  Evropskog  suda  za  ljudska  prava,  u  predmetu  Philis br. 2  i  na  ostale  presude (videti Aneks), prosleđene kao konačne Komitetu ministara u skladu sa članovima 44 i 46 i sa nekadašnjim članom 54 Konvencije;
Podsećajući da  su svi ti  predmeti formirani  na  osnovu  predstavki protiv Grčke  a  koje  su podnete  bilo Evropskoj komisiji za ljudska prava u skladu s nekadašnjim članom 25 Konvencije, bilo Sudu u skladu sa članom 34, i da su Evropska komisija ili Sud ustanovili prihvatljivost pritužbi na predugo trajanje krivičnih postupaka (uz podizanje građanske tužbe u predmetu) ;
Podsećajući da je Komitet ministara ili Sud ustanovio u svim tim predmetima kršenje člana 6, stav 1, a zbog  predugog  trajanja  krivičnih  postupaka  i  da  je  podnosiocima  predstavki  odobrio  isplatu  određenih novčanih iznosa u smislu pravične naknade (videti Aneks) ;
S obzirom na Pravila koja je Komitet ministara usvojio u vezi s primenom člana 46, stav 2 Konvencije, a koja su primenljiva odlukom Komiteta ministara na predmete u vezi s nekadašnjim članovima 32 i 54;
Zatraživši od Vlade Grčke da ga informiše o preduzetim merama nakon odluka koje je doneo Komitet i nakon  izrečenih  presuda  Evropskog  suda,  s  obzirom  na  obavezu  Grčke  da  im  se  povinuje  u  skladu  s nekadašnjim članovima 32 i 53 i sa članom 46 Konvencije;
Uverivši se da je Vlada Grčke isplatila podnosiocima predstavki iznose koje je odredio Evropski sud ili Komitet ministara u smislu pravične naknade (vidi Aneks) ;
S  obzirom  na  informacije  koje  je  dostavila  Vlada  Grčke  o  merama  opšteg  karaktera  usvojenim  radi prevencije novih kršenja istog tipa kakva su konstatovana u ovim predmetima (videti Aneks)
Izjavljuje, pošto je razmotrio informacije koje je dostavila Vlada Grčke, da je ova ispunila svoje obaveze u skladu s nekadašnjim članovima 32 i 54 i sa članom 46 stav 2 Konvencije u ovim predmetima.
Aneks I uz Rezoluciju RésDH(2005)66 (...)
VIII. Mere opšteg karaktera
Nakon kršenja ustanovljenih u ovom predmetu, Grčka je preduzela više mera u cilju ubrzavanja krivičnih postupaka. Glavna zakonodavna reforma sastojala se u usvajanju zakona 3160/2003 o ubrzavanju krivičnih postupaka,  u  velikoj  meri  inspirisanog  sudskom  praksom  Suda.  I  druge  mere  su  usvojene  zakonom 3346/2005. Glavne tako uvedene promene su sledeće :
1. Izmena nadležnosti, organizovanje i upravljanje sudskim predmetima
Zakonom 3346/2005 (član 2) izmenjen je Zakonik o upravljanju sudovima odlukom da će u osnovnim i apelacionim sudovima Atine, Pireja i Soluna (koji imaju najveće radno opterećenje), specifične sudije biti dodeljivane samo za krivične predmete radi ubrzavanja njihovog procesuiranja. Njihov početni mandat od jedne ili dve godine moći će da se obnovi na još jednu godinu.
Velika većina dela za koja je minimalna predviđena kazna manja od tri meseca zatvora, biće ubuduće procesuirana  na  osnovnim  sudovima  pred  sudijom  pojedincem.  Tako  će  viši  represivni  sudovi  biti rasterećeni  viška  radnih  obaveza  vezanih  za  mnoštvo  sitnijih  krivičnih  dela  (član  8  Zakona 3160/2003, kojim je izmenjen član 114 Zakonika o krivičnom postupku (ZKP).
Zakonom 3160/2003 otvoreno je 237 novih sudijskih radnih mesta za sudije u krivičnim i  građanskim sudovima počev od 1. jula 2003 (član 58, stav 3) a zakonom 3258/2004 otvorena su još 24 nova sudijska radna mesta u krivičnim i  građanskim sudovima počev od 29. jula 2004. (član 3, stav 1). Osim toga, od 2000. godine Apelacioni sud u Atini, čija su kašnjenja u osnovi sadašnjih predmeta, preseljen je u novu zgradu sa 22 sudnice i 500 kancelarija (u odnosu na pređašnjih 10 sudnica i 150 kancelarija).
Najzad,  u  toku  je  i  projekat  kompjuterizacije  svih  krivičnih  sudova.  Prvenstvo  je  dato  osnovnim sudovima  u  velikim  gradovima  kao  što  su  Atina,  Pirej  i  Solun,  kao  i  Tužilaštvu  u  Atini.  U  okviru  tog projekta treba takođe da se uspostavi direktna veza između tužilaštva i sudova i da se poboljšaju pravne baze podataka sudova kako bi sudije mogle brže i lakše da im pristupaju.
2. Izmene u vezi s pretkrivičnim postupkom i javnom tužbom
Novi rokovi za pretkrivični postupak
Utvrđen je rok za okončanje pretkrivičnog postupka. Taj početni stadijum u krivičnim stvarima ne sme trajati  duže  od  4  meseca.  Taj  period  se  može  produžiti  za  još  4  meseca  zbog  «izuzetnih  razloga» (član 2, stav 2,  zakona  3160/2003,  novi  član  31, stav 3,  ZKP).  Tokom  prethodne  istrage,  u  skladu  sa sudskom praksom Suda, privedeno ili optuženo lice ima pravo na advokata, da ćuti, i ima na raspolaganju 48  sati  da  pripremi  svoju  izjavu  (član 2,  stav 1,  zakona 3160/2003,  kojim  je  izmenjen  član 31,  stav 2, ZKP).
Pošto lice bude okrivljeno, period istrage ne sme biti duži od 6 meseci. On se može produžiti za još 4 meseca, samo zbog «izuzetnih razloga» (član 11, stav 3, zakona 3160/2003, novi član 243, stav 4, ZKP). U predmetima  koji  se  odnose  na  teža  dela,  istraga  može  biti  okončana  ili  prekinuta  na  zahtev  tužilaštva (član 12, stav 1, zakona 3160/2003 kojim je izmenjen član  245, stav 1, ZKP). Izuzetni krivični postupci mogu  se  sad  odvijati  brže  jer  tužilac  pri  Kasacionom  sudu  može  da  ih  obrađuje  prioritetno  i  da  naredi sudsku istragu i suđenje (član 4 zakona 3160/2003 kojim je izmenjen član 35 ZKP).
Proširenje  ovlašćenja  tužioca  da  obustavi  gonjenje
U skladu s prethodnim zakonom,  tužilac je mogao da obustavi postupak ako bi zaključio da je prijava neprihvatljiva ili očigledno neosnovana. U skladu s novim zakonom (član 5 zakona 3160/2003, kojim se dopunjuje član 43 ZKP), tužilac sad može da obustavi postupak ako, nakon predistražnih radnji, zaključi obrazloženim  rešenjem  da  nema  dovoljno  dokaza  za  pokretanje  gonjenja.  Cilj  te  odredbe  je  da  spreči preopterećivanje  pravosudnih  organa  neosnovanim  prijavama  i  da  sudovi  rade  na  predmetima  u  kojima optužbe nisu potkrepljene dovoljnim dokazima.
3. Nova pravila u vezi s krivičnim postupcima
Ograničenje  odlaganja
U  skladu  sa  zakonom  3160/2003  i  sa  zakonom  3346/2005  (kojim  se  menja  član  349,  stav  1,  ZKP), odlaganje   suđenja   se   dozvoljava   samo   zbog   «značajnijih   razloga»   koji   su   posebno   opisani   u odgovarajućem sudskom rešenju. Krivični sud može prekinuti neko suđenje tokom samo petnaest dana i to samo zbog nekog značajnijeg razloga. Prekid (koji je kraći od perioda odlaganja) suđenja odobrava se u načelu samo dvaput. Prekid suđenja dozvoljava se drugi put  samo pod uslovom da sud dostavi posebne razloge  u svom rešenju ukazujući da  je  navedeni problem takav da  se  sud  ne  može  njime  baviti  tokom suđenja.  Zabranjeno  je  odlagati  suđenje  po  treći  put  osim  ako  se  «detaljnim  i  obrazloženim»  rešenjem izjavi da se suđenje ne može da odvija dalje.
Nova pravila u vezi s prisustvom okrivljenog na raspravi
Osim  toga,  a  kako  bi  se  ograničilo  odlaganje  rasprava,  zakonom  3160/2003  i  zakonom  3346/2005 (kojima se dopunjuje član 340 ZKP) proširene su kategorije dela (uključujući nadalje i sva sitnija krivična dela) za koja prisustvo okrivljenog na suđenju nije obavezno s obzirom da može da ga zastupa advokat. Sud  zadržava  svoje  ovlašćenje  da  naredi  prisustvo  okrivljenog,  pogotovo  ako  smatra  da  je  njegova argumentacija  značajna  za  konkretan  predmet.  Vlada  Grčke  želi  da  istakne  da  je  ta  odredba  inspirisana članom  6,  stav  3c  Konvencije  i  odgovarajućom  sudskom  praksom  Suda  (videti  uvodni  izveštaj  o odgovarajućim nacrtima zakona).
4. Ostale mere u cilju smanjenja kašnjenja sudova
Zakon 3346/2005 (član 31) reguliše zastarelost i prekid gonjenja u slučajevima nekih sitnijih krivičnih dela za koje je zaprećena maksimalna kazna od godine dana zatvora i/ili novčana kazna, ako su počinjena pre   objavljivanja   predmetnog  zakona   (17.  jun  2005).  Osim  toga,  zakonom  3160/2003  (član 56)   i zakonom 3346/2005 (član 27) proširene su kategorije dela – koja se uglavnom odnose na vlasnička prava – za koja okrivljeni neće biti sankcionisan ako, pre nego što počne postupak izvođenja dokaza (evidentiary procedure) u prvom stepenu, isplati žrtvi glavnicu i kamatu za štetu koju je prouzrokovao, i ako žrtva ili njeni naslednici to prihvate.
Vlada smatra da će mere koje je Grčka usvojila delovati preventivno na nova kršenja slična onim koja su konstatovana  u  ovim predmetima,  pa  je  stoga  Grčka  na  zadovoljavajući  način  ispunila  svoje  obaveze  u smislu člana 46 (nekadašnji članovi 32 i 53) Konvencije.»

28. Privremena rezolucija  CM/ResDH(2007)74  odnosi  se  uglavnom  na  predugo trajanje postupaka pred grčkim upravnim sudovima i na odsustvo delotvornih pravnih lekova (usvojio ju je Komitet ministara 6. juna 2007, na 997. sednici Delegata ministara). Komitet ministara je razmatrao i druge sudske postupke :

“Ističući, međutim, da uspostavljanje novih unutrašnjih pravnih lekova neće poništiti obavezu pravovremenog usvajanja opštih mera neophodnih za rešavanje sistemskog problema predugog trajanja postupaka u Grčkoj, posebno postupaka pred upravnim sudovima i pred Državnim savetom (...)”

 C. Uporedno pravo

29. Prema podacima iz uporednog prava raspoloživih na Sudu o zakonodavstvima država članica Saveta  Evrope,  većina  njih  predviđa  jedan  ili  više  pravnih  lekova  za  rešavanje sistemskog  problema  predugih  rokova  u  krivičnim  postupcima.  Sud  konstatuje  da  su  sa stanovišta prevencije ustanovljeni mehanizmi za ubrzavanje krivičnog postupka. Osim toga, pravni lekovi koji omogućavaju, s jedne strane, umanjenje kazne koja treba da bude izrečena, a  s  druge,  novčano  obeštećenje  strane  koja  je  oštećena  predugim  trajanjem  sudskog spora, takođe su predviđeni da bi se na odgovarajući način rešavao problem kršenja prava u pogledu predugog trajanja sudskih postupaka.
30. U vezi s ubrzavanjem krivičnog postupka, Sud konstatuje, pre svega, da je značajan broj država članica Saveta Evrope predvideo pravne lekove radi ubrzanja krivičnog postupka (na  primer :  Nemačka,  Kipar,  Hrvatska,  Danska,  Španija,  Estonija,  Finska,  Francuska, Mađarska,    Italija,    Litvanija,    Bivša    Jugoslovenska    Republika    Makedonija,    Poljska, Portugalija,  Republika  Češka,  Ujedinjeno  Kraljevstvo,  Rusija,  Srbija,  Slovačka,  Slovenija, Švajcarska, Turska). Sud uočava raznolikost modaliteta delovanja pravnih lekova za ubrzanje postupaka. Oni su, u načelu, fakultativni, ali mogu biti i obavezni (na primer : u Nemačkoj ili u  Danskoj).  Različita  lica  mogu  pokrenuti  inicijativu  za  ubrzanje  postupka:  stranke  (na primer: u Španiji, Estoniji, Finskoj, Francuskoj, Litvaniji, Poljskoj, Turskoj), sudovi (Danska, Finska, Francuska), advokati (Danska), tužilaštva (Danska).
31. Po uloženom pravnom leku, postupak se može ubrzavati na različite načine; nadležni sud može  odrediti  mere  i  rokove  za  preduzimanje  tih  mera  (na  primer:  u  Slovačkoj).  U Ujedinjenom  Kraljevstvu  postoji  mogućnost  da  se  objavi  kršenje  prava  na  suđenje   u razumnom roku, da se daju uputstva radi ubrzavanja postupka ili da se uz kauciju pusti na slobodu  lice  koje  je  predmet  kršenja  prava  predugim  trajanjem  nekog  postupka.  U  Rusiji, osim mera koje može preduzeti, sud može utvrđivati datum rasprave. U Sloveniji postoje dva mehanizma:  zahtev za  nadzor  i  pojam  krajnjeg roka.  U  Švajcarskoj,  ukoliko  žalbeni  organ utvrdi  neopravdano  kašnjenje,  može  izdati  uputstvo  nadležnim  organima  s  rokovima  koje moraju poštovati. Što se tiče mehanizama za ubrzavanje postupka, oni se mogu aktivirati na određenim  stadijumima  postupka,  na  primer,  u  Estoniji  po  isteku  devet  meseci  sudske neaktivnosti u nekom predmetu.
32. U vezi s posledicama predugog trajanja postupka, Sud konstatuje da je u više država članica sudija nadležan da umanji kaznu kao pravičnu naknadu za predugo trajanje postupka (na   primer:   u  Nemačkoj,  Bugarskoj,  na   Kipru,  u  Danskoj,  Španiji,  Estoniji,  Finskoj, Mađarskoj,  na  Islandu,  u  Luksemburgu,  Bivšoj  Jugoslovenskoj  Republici  Makedoniji,  na Malti,  u  Moldaviji,  Portugaliji,  Republici  Češkoj,  Ujedinjenom  Kraljevstvu,  Slovačkoj, Švajcarskoj).  Države  koje  omogućavaju  smanjenje  kazne  zbog  predugog  trajanja  postupka dele se na one koje su to umanjenje predvidele u svom zakonodavstvu (na primer : Španija, Portugalija, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija ili Poljska) i na one koje odluku o eventualnom umanjenju kazne ostavljaju sudiji nadležnom za konkretan predmet na primer: Nemačka, Kipar, Estonija, Luksemburg, Slovačka. Na primer u Španiji, nadležni sud može optuženom izreći znatno blažu kaznu od one koja bi inače bila izrečena s obzirom na težinu dela, imajući u vidu vremenski period koji je protekao od kada je delo počinjeno. Sistemskim zakonom  5/2010  predviđeno  je  da  se  izvanredni  i  neopravdani  rokovi  u  vođenju  postupka uzimaju u obzir u tom smislu, pod uslovom da se ta kašnjenja ne mogu pripisati okrivljenom i da ne utiču na odnos proporcionalnosti sa složenošću predmeta. Osim toga, u Estoniji dobro utvrđena  sudska  praksa  Vrhovnog  suda  potvrđuje  da  predugo  trajanje  postupka  može predstavljati razlog za umanjenje kazne, pa čak i za okončanje postupka odnosno oslobađanje optuženog.
33. Najzad, kad  je  reč  o  novčanom  obeštećenju,  Sud  konstatuje  da  veliki  broj  država članica  Saveta  Evrope  pruža  mogućnost  zahteva  za  naknadu  u  slučajevima  nepoštovanja razumnog  roka  (na  primer:  Nemačka,  Bosna  i  Hercegovina,  Hrvatska,  Španija,  Finska, Francuska,    Island,    Italija,    Litvanija,    Luksemburg,    Bivša    Jugoslovenska    Republika Makedonija,    Malta,    Moldavija,    Poljska,    Portugalija,    Republika    Češka,    Ujedinjeno Kraljevstvo, Rusija, Srbija, Slovačka, Slovenija, Švajcarska).
34. A posebno  u  Nemačkoj,  jednim  zakonom  iz  2011,  o  pravnim  lekovima  u  slučaju kašnjenja sudske administracije, predviđeno je novčano obeštećenje lica koje je tim predugim trajanjem postupka oštećeno, iznosima koji moraju biti u skladu sa sudskom praksom Suda (najviše 1 200 evra godišnje).
35. U Španiji,  članovima  292  i  narednim  sistemskog  zakona  o  Sudskoj  vlasti  pruža  se mogućnost optuženom da se obrati Ministarstvu Pravde po okončanju postupka, zahtevom za odštetu  zbog  nenormalnog  funkcionisanja  pravosuđa.  Prema  sudskoj  praksi  u  toj  oblasti, nerazumno  dugo  trajanje  postupka  povezuje  se  sa  nenormalnim  funkcionisanjem  sudske administracije. Taj pravni lek postoji istovremeno sa mogućnošću za svako lice koje smatra da postupak u kome je ono jedna od strana, trpi od predugih rokova, da se u vezi s tim obrati sudu  nadležnom  za  konkretan  predmet,  i  u  poslednjoj  instanci,  Ustavnom  sudu,  amparo žalbom na osnovu člana 24 § 2 Ustava.
36. Najzad, u Italiji, zakon Pinto od 24. marta 2001. predviđa obeštećenja posle tri godine trajanja postupka u prvom stepenu, posle dve godine trajanja postupka u drugom stepenu i posle   jedne   godine  trajanja   postupka  pred  Kasacionim  sudom.  Iznos  obeštećenja  nije naznačen u zakonu, već u sudskoj praksi. Apelacioni sud mora doneti rešenje po zahtevu u roku od četiri meseca od dana podnošenja žalbe. Taj rok se ne poštuje uvek a obeštećenje ne pokriva celokupnu pretrpljenu štetu (videti Scordino protiv Italjie (br. 1) [GC], br. 36813/97, CEDH 2006-V).
    

PRAVO

 I. O NAVODNOM KRŠENJU ČLANA 6 § 1 KONVENCIJE

37. Podnosilac predstavke  tvrdi  da  trajanje  postupka  nije  bilo  u  skladu  s  načelom „razumnog roka“ kako ga predviđa član 6 § 1 Konvencije, odnosno odredba čiji relevantni deo glasi:

“Svako ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom (...) koji će odlučiti (...) o osnovanosti svake krivične optužbe protiv tog lica.»1

A. O prihvatljivosti

38. Sud konstatuje da ove pritužbe nisu očigledno neosnovane u smislu značenja člana 35. stav 3 (a) Konvencije. On dalje konstatuje da nisu neprihvatljive ni po kom drugom osnovu. One se zbog toga moraju proglasiti prihvatljivim.

B. O osnovanosti

1. Period koji se ima uzeti u razmatranje

39. Period koji  se  ima  uzeti  u  razmatranje  počeo  je  da  teče  5.  februara  2003,  kad  je pokrenuto  krivično  gonjenje  podnosioca  predstavke,  a  okončan  je  5.  marta  2010,  kada  je presuda  br.  378/2010  Kasacionog  suda  prečišćena  i  overena.  Taj  period  obuhvata,  dakle, sedam godina i jedan mesec i sudove u sva tri stepena.
    

2. Razumnost trajanja postupka

40. Vlada tvrdi  da  nije  bilo  prekomernih  kašnjenja  u  odvijanju  predmetnog  postupka. Osim toga, Vlada tvrdi da su podnosilac predstavke, kao i saoptužena A.R. odgovorni za neka kašnjenja postupka. Vlada posebno ističe da je A.R. 11. decembra 2006. zatražila odlaganje rasprave pred Apelacionim sudom, pa je rasprava odložena do 2. marta 2007. Šta više, Vlada ističe  da  je  6.  maja  2008,  na  zahtev  podnosioca  predstavke  da  se  odloži  rasprava  pred Kasacionim sudom, ova zakazana za 4. novembar 2008. Po mišljenju Vlade, ta odlaganja se ne mogu pripisati unutrašnjim državnim organima.
41. Podnosilac predstavke osporava Vladine teze.
42. Sud podseća da se razumnost trajanja nekog postupka mora ocenjivati upravo u svetlu složenosti predmeta i ponašanja podnosioca predstavke i nadležnih organa kao i značaja koji spor ima za predmetno lice (videti, između ostalog, Pélissier i Sassi protiv Francuske [GC], br. 25444/94, § 67, CEDH 1999-II).
43. Sud posebno   ističe   da   ponašanje   podnosioca   predstavke   predstavlja   objektivan element, koji se ne može pripisati tuženoj vladi a koji se uzima u obzir prilikom utvrđivanja da  li je  ili  nije  bilo prekoračenja  razumnog roka  iz člana  6 § 1 (I.A. protiv Francuske, 23. septembar  1998,  §  121,  Zbirka  presuda  i  odluka  1998-VII ;  De  Clerck  protiv  Belgije, br. 34316/02, § 60, 25. septembar 2007). Što se tiče odgovornosti pravosudnih organa u toj oblasti,  Sud  potvrđuje  da  je  na  državama  ugovornicama  da  organizuju  svoje  pravosudne sisteme  tako  da  sudovi  mogu  garantovati  svakom  pravo  na  dobijanje  konačne  presude  u nekom krivičnom predmetu u razumnom roku (videti Vlachos protiv Grčke, br. 20643/06, § 20, 18. septembar 2008).
44. Sud se  u  mnogo  navrata  bavio  predmetima  koji  su  pokretali  pitanja  slična  ovim  iz konkretnog slučaja i utvrđivao je kršenje člana 6 § 1 Konvencije (videti prethodno navedenislučaj Pélissier i Sassi; Parousis protiv Grčke, br. 34769/06, § 19, 4. jun 2009 : više od pet godina za tri instance; prethodno navedeni slučaj Vlachos, § 16 : šest godina i osam meseci za tri instance; Serafimidis protiv Grčke [komitet], br. 12929/08, § 15, 25 novembar 2010 : šest godina i dva meseca za tri instance).
45. Pošto je  razmotrio  sve  elemente  koji  su  mu  podneseni,  Sud  smatra  da  Vlada  nije izložila  činjenice  ili  argumente  koji  bi  mogli  da  dovedu  do  različitog  zaključka  u  ovom slučaju.  Sud  posebno  konstatuje  da  se  u  konkretnom  slučaju  radilo  o  podsticanju  na  lažno svedočenje koje delo nije postavljalo neka složenija pitanja činjenične ili pravne prirode. Sud se slaže s Vladom da unutrašnji organi nisu odgovorni za odlaganja rasprava od 11. decembra 2006. pred Apelacionim  sudom  i  od  6.  maja  2008.  pred  Kasacionim  sudom.  Međutim,  s obzirom  na  relevantnu  sudsku  praksu  (videti  gornji  stav  44)  i  na  činjenicu  da  je  ukupno trajanje postupka bilo duže od sedam godina, Sud smatra da je to trajanje bilo prekomerno i da ne odgovara zahtevima “razumnog roka”.

Stoga postoji kršenje člama6 § 1 u tom pogledu.

II. O NAVODNOM KRŠENJU ČLANA13 KONVENCIJE

46. Podnosilac predstavke se žali takođe na činjenicu da u Grčkoj ne postoji ni jedan sud kome se zainteresovano lice može žaliti na predugo trajanje postupka. On se poziva na član 13 Konvencije, čija odredba glasi:
    

“Svako kome su povređena prava i slobode predviđeni u ovoj Konvenciji ima pravo na delotvoran pravni lek pred nacionalnim vlastima, bez obzira jesu li povredu izvršila lica koja su postupala u službenom svojstvu.”

A. O prihvatljivosti

47. Sud primećuje da ove pritužbe nisu očigledno neosnovane u smislu značenja člana 35. stav 3 (a) Konvencije. On dalje konstatuje da nisu neprihvatljive ni po kom drugom osnovu. One se zbog toga moraju proglasiti prihvatljivim.
    

B. O osnovanosti

48. Vlada potvrđuje  da,  posle  presude  Vassilios  Athanasiou  i  ostali  protiv  Grčke  (br.50973/08, 21. decembra 2010) kojom je zaključeno postojanje jednog sistemskog problema pravnog  poretka  u  pogledu  trajanja  upravnih  postupaka,  unutrašnji  organi  sada  razrađuju nacrt zakona kojim se predviđaju pravni lekovi za ubrzavanje sudskih postupaka i, po potrebi, obeštećenje žrtava kršenja člana  6 § 1 Konvencije u tom pogledu. Vlada takođe tvrdi da je podnosilac predstavke mogao podneti upravnom sudu tužbu protiv države za naknadu štete, na osnovu članova 104 i 105 pratećeg zakona uz Građanski zakonik, pozivajući se na kršenje člana  6  § 1  Konvencije.  Vlada  ističe  da  je  presudom  br. 15006/2008,  upravni  sud  u  Atini prihvatio  jednu  takvu  tužbu  za  prekoračenje  razumnog  roka  postupka  pošto  je  razmotrio navode tužitelja u svetlu sudske prakse Suda.
49. Podnosilac predstavke osporava Vladine teze.
50. Sud podseća   da   se   članom   13   garantuje   delotvoran   pravni   lek   pred   nekom unutrašnjom instancom kojim se omogućava podnošenje žalbe zbog nepoštovanja obaveze iz člana 6 § 1, kojim se garantuje pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku (videti Kudła protiv Poljke [GC], br. 30210/96, § 156, CEDH 2000-XI).
51. Osim toga,  Sud  je  već  bio  u  prilici  da  zaključi  da  grčki  pravni  poredak  ne  nudi zainteresovanim  licima  delotvoran  pravni  lek  u  smislu  člana  13  Konvencije  koji  bi  im omogućio da se žale na trajanje nekog krivičnog postupka (videti, između ostalih, Kouroupis protiv Grčke, br. 36432/05, § 20 i skorije, Vihos protiv Grčke, br. 34692/08, § 37, 10. februar 2011). Sud primećuje da Vlada ne tvrdi da je u međuvremenu grčki pravni poredak stekao takav pravni  lek. Sud stoga  smatra  da  je  neophodno da  posebno razmotri Vladin argument oslonjen na mogućnost za podnosioca predstavke da se obrati upravnim sudovima tužbom za nadoknadu štete na osnovu članova 104 i 105 pratećeg zakona uz Građanski zakonik.
52. U tom  smislu  Sud  podseća  da  u  pogledu  «razumnog  roka»  u  smislu  člana  6  §  1 Konvencije,  pravni  lek  koji  se  odnosi  isključivo  na  naknadu  štete  –  kao  što  je  žalba  na odgovornost države za nedelotvorno funkcionisanje javne službe pravosuđa o čemu je inače reč  u  konkretnom  slučaju  –  u  načelu  može  da  predstavlja  pravni  lek  koji  treba  da  bude iscrpljen u smislu člana § 1 (videti Mifsud protiv Francuske, [GC] (pres.), br. 57220/00, 11. septembar 2002; Broca i  Texier-Micault  protiv Francuske  (pres.), br. 27928/02 i  31694/02, 21. oktobar 2003).
53. U konkretnom slučaju, Sud ipak nije uveren da je pravni lek na koji se Vlada poziva bio delotvoran  i  raspoloživ kako  u  teoriji  tako  ni  u praksi  i  da  je  odgovarao  na  zahteve  iz člana  13  Konvencije.  S  jedne  strane,  on  ističe  da  odluka  koju  je  dostavila  Vlada,  u  prilog svojoj  tezi, predstavlja  običnu presudu koju je  izrekao jedan prvostepeni  sud (videti  gornji stav 17). Osim činjenice da je tu reč o jednom nedavnom presedanu, Sud ne može spekulisati o  izgledima  da  će  taj  presedan  potvrditi  žalbeni  upravni  sudovi,  ili  čak  Državni  savet,  u slučaju  da  se  u  budućnosti  to  pitanje  postavi  pred  njih  (videti  Shore  Technologies  protiv Luksemburga, br. 35704/06, § 27, 31. jul 2008, i Depauw protiv Belgije (pres.), br. 2115/04, CEDH  2007-V  (izvodi)).  A  kako  je  Sud  to  već  istakao,  pravni  lek  mora  postojati  sa dovoljnim  stepenom  izvesnosti,  bez  čega  mu  nedostaju  nužne  pristupnost  i  delotvornost (videti, između ostalih, Tănase protiv Moldavije [GC], br. 7/08, § 120, CEDH 2010 (izvodi). Osim toga, Sud ne gubi iz vida da je postupak koji navodi Vlada trajao dve godine i četiri meseca  (videti  gornji  stav 18),  što  može  dovesti  u  sumnju  njegovu  efikasnost.  Sud  takođe uočava da presuda na koju se Vlada poziva datira iz 2008. i da, kako proističe iz predmeta, od tada nije došlo do pomaka ni u pogledu tog postupka, ni u pogledu nekog drugog postupka kojim se pokreće isto pitanje.
54. U takvim  uslovima,  Sud  smatra  da  pravni  lek  koji  Vlada  navodi  nije  odgovarao zahtevima člana 13 Konvencije. Sud međutim ne isključuje da korišćenje tog pravnog leka može voditi, s razvojem sudske prakse, rezultatu koji bi bio u skladu propisima iz člana 13 Konvencije  (Tsoukalas  protiv  Grčke  br. 12286/08,  §  43,  22.  jul  2010,  i,  mutatis  mutandis, Leandro  Da  Silva  protiv  Luksemburga  br.  30273/07,  §§  49  i  naredni,  11. februar  2010; Depauw, navedena presuda).

S  obzirom  na  prethodno,  Sud  smatra  da  je  u  konkretnom  slučaju  bilo  kršenja  člana  13 Konvencije  zbog  odsustva  u  unutrašnjem  pravu  odgovarajućeg  pravnog  leka  koji  bi  bio omogućio  podnosiocu  predstavke  da  njegov  predmet  bude  razmotren  u  razumnom  roku,  u smislu člana 6 § 1 Konvencije.

III.  PRIMENA ČLANA 46 KONVENCIJE

55. Sud unapred ističe da predugo trajanje postupaka pred krivičnim sudovima predstavlja problem koji opstaje u Grčkoj a koji je rezultirao činjenicom da su u Strazburu konstatovana brojna kršenja Konvencije. Sud ističe da je u periodu 2001. do 2011, izrekao više od trista presuda kojima se utvrđuje predugo trajanje sudskih postupaka, od kojih se jedan deo odnosio na krivične  postupke.  Osim  toga,  Sud  je  već  u  više  navrata  konstatovao  kršenja  člana  13 Konvencije  zbog  činjenice  da  zainteresovana  lica  nisu  imala  na  raspolaganju  delotvoran unutrašnji pravni lek na osnovu kojeg bi bili mogli da realizuju svoje pravo na «raspravu u razumnom     roku».     To     je     između     ostalog    istaknuto     u     Privremenoj     rezoluciji CM/ResDH(2007)74  Komiteta  ministara  koja  se  uglavnom  odnosi  na  preterano  trajanje upravnih postupaka  u Grčkoj, ali se  istovremeno odnosi  i  na sudske  postupke  uopšte.  Sud, dakle, ocenjuje da je primereno razmatrati ovaj predmet na osnovu člana 46 Konvencije. Ta odredba glasi:
    

“1 Visoke strane ugovornice preuzimaju obavezu da se povinuju pravosnažnoj presudi Suda u svakom predmetu u kome su stranke.

2 Pravosnažna presuda Suda se dostavlja Komitetu ministara koji nadgleda njeno izvršenje.»

A. Navodi stranaka

56. Vlada ne   smatra   da   predugo   trajanje   krivičnih   postupaka   u   Grčkoj   svedoči   o strukturnom  problemu  grčkog  pravnog  poretka  u  tom  smislu.  Ona  ističe  da  se  većina predmeta povezanih sa predugim trajanjem krivičnih postupaka odnosi uglavnom na sudove u  Atini  i  da  su  stoga  teritorijalno  jasno  ograničeni.  Šta  više,  Vlada  tvrdi  da  postojanje određene administrativne prakse, nekompatibilne s Konvencijom, ne može biti potvrđeno kad je reč o predugom trajanju krivičnih postupaka. Prema navodima Vlade, konstatovanje takve prakse  pretpostavlja  kumulativno  ispunjenje  dva  uslova,  a  to  su  postojanje  sličnih  ili analognih  kršenja  Konvencije,  dovoljno  brojnih  i  međusobno  povezanih,  kao  i  zvanično tolerisanje od strane nadležnih organa, što se ne može tvrditi u konkretnom slučaju.
57. Najzad, Vlada ističe  da  su  tokom  poslednjih  deset  godina  grčki  državni  organi preduzeli  niz  mera  kako  na  administrativnom  tako  i  na  zakonodavnom  nivou,   kako  bi  se ubrzali postupci pred krivičnim sudovima. Vlada posebno prihvata, s jedne strane, da i pored usvajanja mera opšteg karaktera, konkretno zakona br. 3160/2003 i 3346/2005 radi rešavanja problema predugog trajanja krivičnih postupaka, što predstavlja napredak koji je prepoznat i u  Rezoluciji  ResDH(2005)66  Komiteta  ministara  (videti  gornji  stav  27),  u  tom  pogledu određen problem i dalje postoji. Tako Sud i dalje, posle 2005, konstatuje kršenja Konvencije u  tom  pogledu.  S  druge  strane,  Vlada  ističe  da  je  bilo  nedavnih  inicijativa  za  ubrzavanje postupaka   pred   krivičnim   sudovima:   konkretno   u   skladu   sa   zakonima   br. 3514/2006, 3659/2008  i  3869/2010,  otvoreno  je  više  radnih  mesta :  savetnika  pri  Kasacionom  sudu, zamenika  tužilaca  pri  istom  sudu,  predsednika  i  tužilaca  pri  žalbenim  sudovima,  sudija  i tužilaca   pri   prvostepenim   sudovima   i   sudija   miritelja.  Šta   više,  tokom  istog  perioda, izgrađeno   je   više   palata   pravde,   a   Ministarstvo   pravde   je   pokrenulo   inicijative   za modernizaciju i kompjuterizaciju sekretarijata sudova.
58. Podnosilac predstavke  konstatuje  da  postoji  sistemski  problem  predugog  trajanja krivičnih  postupaka  u  Grčkoj.  On  takođe  ističe  propust  grčkih  organa  da  uvedu  jedan delotvoran pravni lek kojim bi se otklonilo loše funkcionisanje unutrašnjeg pravnog poretka.
    

B. Ocena Suda

1. Opšta načela

59. Sud podseća  da,  onako  kako  se  tumači  u  svetlu  člana  1   Konvencije,  član  46 uspostavlja  za  tuženu  državu  pravnu  obavezu   da,  pod  kontrolom  Komiteta  ministara, sprovede opšte i/ili posebne mere, neophodne za poštovanje prava podnosioca predstavke čije je  kršenje  Sud ustanovio. Mere  tog tipa moraju se preduzeti  i  prema  ostalim  licima  u istoj situaciji,  s  obzirom  da  se  od  države  očekuje  da  eliminiše  probleme  koje  je  Sud  uočio (Scozzari i Giunta protiv Italije [GC], br. 39221/98 i 41963/98, § 249, CEDH 2000-VIII ; S. i Marper protiv Ujedinjenog Kraljevstva [GC], br. 30562/04 i 30566/04, § 134, 4. decembar 2008).
60. Da bi olakšao delotvorno sprovođenje svojih presuda prema gore navedenim načelima, Sud može da usvoji proceduru pilot-presuda koja mu omogućava da u svojoj presudi jasno osvetli  postojanje  strukturnih  problema  zbog  kojih  dolazi  do  kršenja  i  da  naznači  posebne mere  ili  akcije  koje  će  tužena  država  morati  da  sprovede  da  bi  tim  kršenjima  stala  na  put (navedena   presuda   Hutten-Czapska,   §§   231-239   i   njena   izreka,   i   navedena   presuda Broniowski, §§ 189-194 i njena izreka). Kad primenjuje tu proceduru Sud ipak ima u vidu nadležnosti organa Konvencije: u skladu sa članom 46 § 2 Konvencije, na Komitetu ministara je da ocenjuje sprovođenje pojedinačnih ili opštih mera preduzetih u smislu izvršenja presude Suda  (videti,  mutatis  mutandis,  Broniowski  protiv  Poljske  (prijateljsko  poravnanje)  [GC], br. 31443/96, § 42, CEDH 2005-IX).
61. Drugi značajan cilj kome teži procedura pilot-presuda jeste da se podstakne tužena država da na nacionalnom nivou iznađe neko rešenje za brojne pojedinačne slučajeve proistekle iz strukturnog problema, čineći tako delotvornim načelo supsidijarnosti koji je u osnovi sistema Konvencije (Bourdov protiv Rusije (br. 2), br. 33509/04, § 127, CEDH 2009 (izvodi). Naime, Sud ne izvršava nužno najbolje svoj zadatak koji se, prema članu 19 Konvencije, sastoji u tome da «obezbedi poštovanje obaveza iz Konvencije i protokola uz nju koje su prihvatile Visoke strane ugovornice», tako što ponavlja iste zaključke u velikom broju predmet (videti, mutatis mutandis, E.G. protiv Poljske (pres.), br. 50425/99, § 27, CEDH2008 (izvodi)).
62. Procedura pilot-presude ima za cilj da olakša što brže i što delotvornije rešavanje neke disfunkcije u  unutrašnjem  pravu  a  koja  utiče  na  zaštitu  predmetnog  prava  iz  Konvencije (Wolkenberg  i  ostali  protiv  Poljske  (pres.),  br. 50003/99,  § 34,  CEDH  2007  (izvodi)).  Ako akcija   tužene   države   treba   da  teži   pre   svega   rešavanju  tih  disfunkcija  i,  po  potrebi, uspostavljanju delotvornih unutrašnjih pravnih lekova koji će omogućavati da se sankcionišu počinjena  kršenja,  ona  može  takođe  podrazumevati  i  usvajanje  ad  hoc  rešenja  kao  što  su prijateljsko  poravnanje  s  podnosiocima  predstavki  ili  jednostrane  ponude  obeštećenja,  u skladu sa zahtevima Konvencije (već navođeni slučaj Bourdov (br.2), § 127).

2. Primena gore navedenih načela na ovaj predmet

a) U vezi s primenom postupka pilot-presude

63. Sud ističe da se ovaj predmet može u nekim tačkama razlikovati od nekih prethodnih «pilot-presuda», kao što su, na primer, Hutten-Czapska i Broniowski (već navođene presude). Naime, lica koja se  nađu u istoj  situaciji kao i  podnosilac predstavke  ne  pripadaju nužno i nekoj  «određenoj  kategoriji  građana»  (videti,  radi  upoređenja,  navedene  presude  Hutten- Czapska, § 229, i Broniowski, § 189). Šta više, u obema gore navedenim presudama prvi put je konstatovano postojanje strukturnih problema koji su u osnovi brojnih predstavki koje su podnesene nakon onih na koje se te presude pozivaju. U ovom predmetu, veliki broj presuda u  kojima  je  u  velikoj  meri  istaknut  problem  predugog  trajanja  postupaka  pred  krivičnim sudovima u Grčkoj prethodio je podnošenju ove predstavke sudu.
64. S druge strane, Sud uočava da je ovaj predmet sličan, u pogledu nekih pitanja koja su se postavila i u pogledu lica na koja se odnosi, sa predstavkama koje je Sud već razmatrao u drugim prethodnim  «pilot-predmetima»  (videti  navođeni  slučaj  Bourdov  (br.  2);  navođeni slučaj Scordino protiv Italije (br. 1); Lukenda protiv Slovenije, br. 23032/02, CEDH 2005-X). Stoga  Sud  smatra  da  u  konkretnom  slučaju  može  da  se  primeni  postupak  pilot-presude,  s obzirom naročito na hroničan i uporan karakter problema i na značajan broj lica u Grčkoj na koja se ti problemi odnose  (videti, posebno, gornje stavove 66-69). Sud takođe ističe hitnu potrebu  da  se  licima  na  koja  se  ti  problemi  odnose  ponudi  brzo  i  odgovarajuće  rešenje  na nacionalnom nivou (videti već navođeni slučaj Bourdov (br. 2), §§ 129-130).
    

b) U vezi s postojanjem ili nepostojanjem neke prakse nespojive s Konvencijom

65. Sud primećuje  pre  svega  da  je  problem  predugog  trajanja,  kad  je  reč  o  Grčkoj, posebno  izražen  u  upravnim  postupcima.  Tako  je,  6.  juna  2007,  u  svojoj  Privremenoj rezoluciji CM/ResDH(2007)74, Komitet ministara uočio da se u velikom broju presuda Suda konstatuje  kršenje  od  strane  Grčke  člana  6  §  1  Konvencije  u  vezi  s  predugim  trajanjem postupaka pred upravnim sudovima. Osim toga, Sud je potvrdio, u jednoj presudi u kojoj je primenio  postupak  pilot-presude,  disfunkciju  grčkog  pravnog  poretka  koja  se  sastoji  u predugom  trajanju  postupaka  pred  upravnim  sudovima  i  u  odsustvu,  u  unutrašnjem  pravu, pravnog leka  koji  bi  omogućio  zainteresovanim  licima  da  se  sankcioniše  njihovo  pravo  na raspravu u razumnom roku. Sud je u istoj presudi smatrao da unutrašnji organi treba da bez odlaganja  uspostave  neki  pravni  lek  ili  neku  kombinaciju  pravnih  lekova  na  nacionalnom nivou koji bi zaista garantovali efektivno obeštećenje za kršenja Konvencije usled predugog trajanja postupaka pred upravnim sudovima (navedeni slučaj Vassilios Athanasiou i ostali, §§ 52, 53 i 57).
66. Problem predugog trajanja sudskih postupaka u Grčkoj obuhvata isto tako i postupke pred krivičnim  sudovima.  S  tim  u  vezi  valja  podsetiti  da  se  u  Privremenoj  rezoluciji CM/ResDH(2007)74,   Komitet   ministara   poziva   na   obavezu   unutrašnjih   organa   da blagovremeno pristupe usvajanju neophodnih opštih mera kako bi se rešio sistemski problem predugog trajanja postupaka u Grčkoj (videti gornji stav 28).
67. Sud takođe prima k znanju mere koje su unutrašnji organi preduzeli tokom poslednjih godina u cilju racionalizacije postupaka pred krivičnim sudovima kako bi se skratili rokovi razmatranja predmeta. Po mišljenju Suda, mere kao što je povećanje broja sudija i tužilaca, izgradnja novih   palata   pravde,   kompjuterizacija   službi   sekretarijata   pri   nacionalnim sudovima,  značajne  su  u  perspektivi  jačanja  i  modernizacije  pravosudnog  aparata  kako  bi njegovo  funkcionisanje  bilo  što  delotvornije.  Sud  takođe  ističe  da  su,  nakon zakonodavnih inicijativa  iz  2003.  i  2005,  preduzete  mere  s  ciljem  racionalnije  organizacije  i  upravljanja sudskim  predmetima,  ograničavanja  odlaganja  i  ubrzavanja  prethodnih  istraga  i  podizanja optužnica  (videti  gornji  stav  27).  Sud,  osim  toga,  sa  zadovoljstvom  konstatuje  usvajanje zakona  br.  3904/2010  koji  sadrži  niz  odredbi  čiji  je  cilj  pojednostavljenje  i  ubrzavanje krivičnih postupaka (videti gornje stavove 19 i 20). Međutim, i pored različitih zakonodavnih inicijativa  na  nivou  unutrašnjeg  prava,  koje  svedoče  da  nadležni  organi  nisu  ravnodušni prema  akutnom  problemu  predugog  trajanja  sudskih  postupaka,  iz  primedbi  Vlade  ne proističe zaključak da  je unutrašnji  pravni  poredak obezbedio jedan ili više  pravnih lekova kojima  bi  se  sankcionisalo  pravo  svakog  lica  na  suđenje  u  razumnom  roku  u  krivičnim stvarima.
68. Osim toga, Sud ukazuje da je, tokom perioda nakon usvajanja Privremene rezolucije iz 2007, izrekao više od četrdeset presuda za kršenje člana 6 § 1 u vezi s trajanjem postupaka pred krivičnim sudovima (videti, između ostalih, Peca protiv Grčke, br. 14846/05, §§ 9 i 14, 21. jun 2007 ;  Raspoptsis  protiv  Grčke,  br.  1262/05,  §§ 12  i  19,  27.  septembar  2007 ; Katsivardelos protiv Grčke, br. 2075/06, §§ 17 i 20, 25. oktobar 2007 ; Luan Metushi protiv Grčke, br. 34643/05, §§ 9 i 14, 25. oktobar 2007 ; Behar Metushi protiv Grčke, br. 34148/05,  §§ 9 i  14,  25. oktobar  2007 ;  Tsivis  protiv  Grčke,  br.  11553/05,  §§  24  i  27,  6.  decembar 2007 ; Gikas protiv Grčke, br. 903/06, §§ 13 i 20, 6. mart 2008 ; Sekseni protiv Grčke, br. 41515/05, §§ 15 i 19, 6. mart 2008 ; Korfiatis protiv Grčke, br. 34025/06, §§ 13 i 17, 20. mart 2008 ; navedeni slučaj Kouroupis, §§ 10 i 14 ; Terzoglou protiv Grčke, br. 15280/06, §§ 13 i 17,  27.  mart  2008 ;  Charalambidis  protiv  Grčke,  br.  4723/07,  §§  17  i  21,  31.  jul  2008 ; navedeni slučaj Vlachos, §§ 16 i 21 ; Chrysoula Aggelopoulou protiv Grčke, br. 30293/05, §§ 15 i  19, 4. decembar 2008 ;  Dellis protiv  Grčke, br.  24977/07,  §§ 14 i  20,  16. april  2009; Vlastos  protiv  Grčke,  br.  28803/07,  §§  23  i  29,  16. april  2009 ;  Kanakis  protiv  Grčke,  br. 16634/07, §§ 14 i 18, 16. april 2009 ; Tsotsos protiv Grčke, br. 25109/07, §§ 22 i 24, 30. april 2009 ; Roïdakis protiv Grčke (br.2), br. 50914/06, §§ 19 i 24, 28. maj 2009 ; navedeni slučaj Parousis protiv Grčke, §§ 19 i 23 ; Sarantidou protiv Grčke, br. 2002/07, §§ 19 i 25, 2. jul 2009 ; Ekonomi protiv Grčke, br. 39870/06, §§ 14 i 17, 2. jul 2009 ; Velisiotis protiv Grčke, 39614/07, §§ 16 i 20, 29. oktobar 2009 ; Triantaris protiv Grčke, br. 44536/07, §§ 14 i 18, 5. novembar 2009 ; Georginis-Giorginis protiv Grčke, br. 3271/08, §§ 11 i 15, 17. decembar 2009 ;  Evgeniou-Hatzidimitriou  protiv  Grčke,  br.  26487/07,  §§  13  i  16,  1.  april  2010; Sarantidis i  ostali  protiv  Grčke, br.  51446/07, §§  12 i  18, 22.  april  2010 ;  navedeni  slučaj Serafimidis, §§ 15 i 21; Evaggelou protiv Grčke, br. 44078/07, §§ 25 i 29, 13. januar 2011; Lorandou protiv Grčke [komitet], br. 5716/08, §§ 29 i 34, 13. januar 2011 ;  Drakos protiv Grčke,  br. 48289/07,  §§  26  i  31,  13.  januar  2011;  Chaïkalis  protiv  Grčke   [komitet], br. 32362/08, §§ 17  i  23,  3.  februar  2011 ;  navedeni  slučaj  Vihos,  §  29 ;  Nomikou  protiv Grčke  [komitet],  br. 54617/09,  §§  15  i  19,  10. maj  2011 ;  Loggos  protiv  Grčke  [komitet], br. 47039/09,  §  10,  10.  maj  2011 ;  Soulioti  protiv  Grčke  [komitet],  br. 41447/08,  § 20,  2. februar 2012).
69. S tim  u  vezi  treba  napomenuti  da  je  u  znatnom  broju  predmeta  u  vezi  s  krivičnim postupcima  Sud  uočio  posebno  duga  trajanja  postupaka  u  prvom  stepenu  (videti,  između ostalih, već navođene presude Katsivardelos, § 20 ; Chrysoula Aggelopoulou, § 25 ; Vlastos,  § 28 ; Tsotsos, § 24 ; Sarantidou, § 24 ; Velisiotis, § 20 ; Triantaris, § 18 ; Sarantidis i ostali, § 17 ; Lorandou, §  33).  Uostalom,  Sud  je  u  više  navrata  uočio  zakazivanje  rasprava  u žalbenom postupku za neke datume koji su posebno daleko od datuma ulaganja žalbe (videti, između ostalih već navođene slučajeve Peca, § 14 ; Behar Metushi, § 14 ; Gikas, §§ 7 et 8 ; Sekseni, § 19 ; Terzoglou, § 17 ; Vlachos, § 20 ; Parousis, § 23 ; Ekonomi, § 17 ; Serafimidis, § 20).
70. Šta više,  Sud  primećuje  da  je,  u  periodu  nakon  usvajanja  Privremene  rezolucije CM/ResDH(2007)74,  svaki  put  kad  bi  neki  od  podnosilaca  predstavke  u  gore  navedenoj oblasti (videti gornji stav 68) naveo neko kršenje Konvencije sa stanovišta njenog člana 13, zaključio da je došlo do kršenja te odredbe zbog činjenice da zainteresovana lica nisu mogla da koriste neki delotvoran unutrašnji pravni lek koji bi im omogućio da ostvare svoje pravo na «suđenje u razumnom roku» (videti, između ostalih, već navođene slučajeve Kouroupis, § 20 ;  Chrysoula  Aggelopoulou,  § 25 ;  Ekonomi,  § 23 ;  Evaggelou,  § 35 ;  Lorandou,  §  27 ; Drakos, § 48 ; Vihos, § 37 ; Nomikou, § 24 ; Loggos, § 19).
71. Najzad, strukturni karakter problema identifikovanog u ovom predmetu potvrđuje se činjenicom da  je  trenutno  na  čekanju  pred  Sudom  više  od  dvesta  pedeset  predmeta  protiv Grčke,  a  koji  su  u  celosti  ili  delimično  u  vezi  sa  trajanjem  sudskih  postupaka.  Među  tim predmetima više od pedeset se odnose isključivo na postupke pred krivičnim sudovima.
72. Kako ih  Sud  vidi,  značajna  i  česta  kašnjenja  sudske  administracije  predstavljaju posebno zabrinjavajuću pojavu koja može da dovede u pitanje poverenje javnosti u efikasnost pravosudnog  sistema.  Tako  se,  u  načelu,  ne  može  isključiti  da  bi,  u  nekim  izuzetnim slučajevima, odugovlačenje nekog postupka moglo da predstavlja ugrožavanje samog prava na pristup sudu. A posebno, neopravdano odsustvo presude od strane nadležnog suda tokom nekog  posebno  dugog  perioda,  moglo  bi  se,  logikom  stvari,  povezati  sa  uskraćivanjem pravde; tako predstavka koju podnese zainteresovano lice može da bude potpuno neefikasna, kad  nadležni  sud  ne  uspe  da  blagovremeno  razreši  spor,  kako  to  nalažu  okolnosti  i  značaj svakog predmeta ponaosob (već navođeni slučaj Vassilios Athanasiou i ostali, § 52).
73. S obzirom  na  prethodno,  Sud  zaključuje  da  uočena  konkretna  situacija  treba  da  se posmatra  kao  odraz  prakse  nespojive  sa  Konvencijom  (Bottazzi  protiv  Italije  [GC],  br. 34884/97, § 22, CEDH 1999-V; navedeni slučaj Bourdov (br. 2), § 135).

 c) U vezi s opštim merama koje treba usvojiti

74. U načelu, na tuženoj državi je da izabere, pod kontrolom Komiteta ministara, sredstva ispunjenja svoje  pravne  obaveze  u  pogledu  člana  46  Konvencije  (videti  navedeni  slučaj Scozzari i Giunta, § 249). Sud u tom pogledu ističe da, uz poštovanje zahteva Konvencije, države  ugovornice  imaju  na  raspolaganju  određen  slobodan  prostor  za  ocenjivanje  načina garantovanja pojedincima pravnog leka koji zahteva član 13 i za usklađivanje sa obavezom koja  proističe  iz  te  odredbe  Konvencije.  Sud  je  takođe  insistirao  na  načelu supsidijarnosti, kako zainteresovana lica ne bi više bila prinuđena da mu se obraćaju predstavkama koje bi mogle   biti   prethodno,   i   po   shvatanju   Suda,   na   adekvatniji   način,   razmatrane   unutar unutrašnjih pravnih poredaka (već navođeni slučajevi Kudła, §§ 154-155, i Scordino (br. 1), § ).
75. S tim u vezi, kad je reč o unutrašnjem pravnom leku ili pravnim lekovima koje treba usvojiti radi  suočavanja  sa  sistemskim  problemom  identifikovanim  u  ovom  predmetu,  Sud podseća da je u apsolutnom smislu najbolje rešenje za to, kao i u brojnim drugim oblastima – preventira. Sud je u više navrata tvrdio da član 6 § 1 obavezuje države ugovornice da svoje pravosudne  sisteme  organizuju  tako  da  njihovi  sudovi  mogu  zadovoljiti  svaki  od  zahteva, posebno  kad  je  reč  o  razumnom  roku  (videti,  između  brojnih  drugih,  Cocchiarella  protiv Italije [GC], br. 64886/01, § 74, CEDH 2006-V, i navedeni slučaj Bottazzi, § 22). Kad se neki pravosudni sistem pokaže manjkavim u tom pogledu, pravni lek koji omogućava da se ubrza postupak  kako  bi  se  izbeglo  predugo  trajanje  postupka  predstavlja  najefikasnije  rešenje. Takav  pravni  lek  ima  neosporne  prednosti  u  odnosu  na  onaj  koji  se  odnosi  samo  na nadoknadu  štete  jer  se  njime  takođe  izbegava  situacija  u  kojoj  se  moraju  konstatovati uzastopna kršenja istog postupka i ne ograničava se samo na a posteriori delovanje kao što je to slučaj s pravnim lekom koji obezbeđuje samo naknadu štete (već navođeni slučaj Scordino (br. 1), § 183).
76. Sud je već mnogo puta nekim pravnim lekovima pripisao «delotvornost», u smislu da se njima ubrzava postupak pred konkretnim sudom (videti, između ostalih, Tomé Mota protiv Portugalije  (pres.),  br.  32082/96,  CEDH  1999-IX ;  Gonzalez  Marin  protiv  Španije  (pres.), br. 39521/98,  CEDH  1999-VII ;   Bacchini  protiv  Švajcarske  (pres.),  br.  62915/00,  21.  jun 2005 ;  Kunz  protiv  Švajcarske  (pres.),  br.  623/02,  21.  jun  2005 ;  Fehr  i  Lauterburg  protiv Švajcarske  (pres.), br. 708/02 i  1095/02, 21. jun 2005). Sud osim  toga  uočava  i  da, prema elementima  uporednog prava  kojima  raspolaže,  znatan  broj  država  predviđa  pravne  lekove koji   omogućavaju   ubrzavanje   krivičnog   postupka.   Šta   više,   Sud   konstatuje   određenu raznovrsnost modaliteta korišćenja pravnih lekova koji omogućavaju to ubrzavanje, kako u pogledu njihove dobrovoljnosti ili obaveznosti, tako i u pogledu lica ili organa koji ih mogu pokretati  i  u  pogledu  načina  na  koji  se  ubrzavanje  postupka  može  postići  (videti  gornje stavove 30-31).
77. Ipak, u  okviru  prostora  za  slobodnu  procenu  koji  se  priznaje  tuženoj  državi,  nije isključeno  i  uvođenje  drugih  tipova  pravnih  lekova  koji  mogu  da  na  odgovarajući  način poprave stanje u pogledu kršenja Konvencije u oblasti predugog trajanja sudskih postupaka. Osim  usvajanja  nekog  pravnog  leka  kojim  se  obezbeđuje  nadoknada  štete  a  koji  mora odgovarati kriterijumima delotvornosti koje predviđa sudska praksa (videti u tom smislu, već navođeni slučaj Scordino br. 1), §§ 194-206, i već navođeni slučaj Bourdov (no  2), § 99), Sud ističe  da  u  slučaju  da  zainteresovano  lice  bude  osuđeno,  smanjenje  kazne  zbog  predugog trajanja   krivičnog   postupka,   na   izričit   i   merljiv   način,   takođe   može   predstavljati zadovoljavajuće  obeštećenje  u  tom  pogledu  (videti,  između  ostalih  i  već  navođeni  slučaj Scordino  protiv  Italije  (br.  1),  §  186 ;  Malkov  protiv  Estonije,  br.  31407/07,  §§ 60-61,  4. februar; Freimanis i Līdums protiv Letonije, br. 73443/01 i 74860/01, § 68, 9. februar 2006 ; Beck  protiv  Norveške,  br. 26390/95,  §  27,  26.  jun  2001,  Wejrup  protiv  Danske  (pres.), br. 49126/99, CEDH 2002-IV). Oslanjajući  se  na elemente  uporednog prava  koji su mu na raspolaganju, Sud ističe  da  je  znatan broj  država  članica  već  predvideo pravne  lekove  koji omogućavaju  smanjenje  kazne  ili/i  novčano  obeštećenje  kao  naknadu  za  predugo  trajanje krivičnog postupka. Smanjenje kazne se može uvesti u unutrašnje pravo bilo zakonodavnim putem,  bilo  preko  sudske  prakse  (videti  gornji  stav  32).  Što  se  tiče  mogućnosti  novčane naknade, Sud ističe i u tom slučaju raznovrsnost modaliteta primene tog pravnog leka (videti gornje stavove 33-36).
78. S obzirom na prethodno, Sud smatra, prihvatajući da je nedavno došlo do pomaka u grčkom pravnom pretku, kako u smislu modernizacije pravosudnog aparata, tako i u smislu pojednostavljenja i ubrzavanja sudskih postupaka, da unutrašnji organi moraju bez odlaganja da uspostave jedan pravni lek ili kombinaciju pravnih lekova kojima se u stvarnosti garantuje delotvorno obeštećenje  za  kršenja  Konvencije  do  kojih  dolazi  zbog  predugog  trajanja postupaka  pred  krivičnim  sudovima.  Sud  smatra  da  takav pravni  lek mora  biti  u skladu sa načelima Konvencije i da bude raspoloživ u roku od godine dana od datuma s kojim će ova presuda  postati  pravosnažna,  i  da  pokriva  predmete  u  vezi  s  trajanjem  krivičnih  postupaka koji su u ovom trenutku na čekanju pred Sudom.
    

d) U vezi s daljim postupanjem u sličnim predmetima

79. Sud podseća  da  se  može  izjasniti  u  pilot-presudi  o  daljem  postupanju  prilikom razmatranja svih sličnih predmeta (videti, mutatis mutandis, već navođen slučaj Broniowski, § 198, i  Xenides-Arestis  protiv  Turske,  br. 46347/99,  §  50,  22.  decembar  2005).  Sud primećuje da bi, prema izjavama Vlade, odlaganje razmatranja svih krivičnih predmeta bilo u skladu s načelom supsidijarnosti i ohrabrio bi unutrašnje organe da uspostave  odgovarajuće pravne lekove.
80. Sud podseća da u već navođenoj presudi Vassilios Athanasiou i ostali, nije smatrao nužnim da odloži razmatranje svih predmeta u vezi s trajanjem upravnih postupaka.  Sud je posebno  istakao  da  ne  želi  da  sprovođenje  opštih  mera  bude  na  štetu  blagovremenog razmatranja  predstavki  na  čekanju  koje  se  odnose  na  isti  problem  (već  navođena  presuda Vassilios Athanasiou i ostali, § 58). Sud konstatuje, kad je reč o trajanju krivičnih postupaka pred grčkim sudovima, da je broj predmeta koji se odnose na tu problematiku a koji su sada na  čekanju  pred  Sudom, znatno  manji  od  broja  predmeta  koji  je  istaknut  u  već  navođenoj presudi  Vassilios  Athanasiou  i  ostali,  a  koji  je  u  vezi  s  predmetima  koji  se  tiču  trajanja upravnih  postupaka  (videti  gornji  stav  71,  i  već  navođenu  presudu  Vassilios  Athanasiou  i ostali,  §  51).  Stoga,  odlaganje  krivičnih  predmeta  ne  bi  bilo  na  štetu  blagovremenog razmatranja  od  strane  Suda  jednog  znatnog  broja  predstavki.  Sud  smatra,  dakle,  da  će  u očekivanju    da    unutrašnji    organi    usvoje    neophodne    mere    na    nacionalnom    planu, kontradiktorni  postupci  po svim  predmetima  koji  se  odnose isključivo na  trajanje  krivičnih postupaka  pred  grčkim  sudovima  biti  odgođeni  na  period  od  godine  dana  računajući  od datuma s kojim će ova presuda postati pravosnažna. Sud zadržava mogućnost da, u bilo kom trenutku, proglasi neprihvatljivim neki predmet tog tipa ili da ga izbriše sa svoje evidencije predmeta  po  postizanju  prijateljskog  poravnanja  između  strana,  odnosno  po  rešenju  spora nekim drugim sredstvima, u skladi sa članovima 37 i 39 Konvencije.
    

IV. O PRIMENI ČLANA 41 KONVENCIJE

81. U smislu člana 41 Konvencije,
    

“Kada Sud utvrdi prekršaj Konvencije ili protokola uz nju, a unutrašnje pravo Visoke strane ugovornice u pitanju omogućava samo delimičnu odštetu, Sud će, ako je to potrebno, pružiti pravično zadovoljenje oštećenoj stranci.”

A. Šteta

82. Podnosilac predstavke  traži  20 000  evra  (EUR)  za  nematerijalnu  štetu  pretrpljenu zbog kršenja članova 6 § 1 i 13 Konvencije.
83. Vlada smatra  da  je  traženi  iznos  preteran.  Ona  smatra  da  eventualna  naknada nematerijalne štete ne bio smela da iznosi više od 1 000 EUR.
84. Sud podseća  da  je  utvrdio  kršenje  članova 6  § 1  i  13  Konvencije.  Rukovodeći  se pravičnošću, a s obzirom da je postupak u sporu trajao duže od sedam godina, Sud dosuđuje podnosiocu  predstavke  3000  EUR  na  ime  naknade  za  pretrpljenu  nematerijalnu  štetu,  plus svaki iznos koji može biti dugovan na ime poreza.
    

B. Troškovi

85. Na ime  troškova  postupka  pred  Sudom,  podnosilac  predstavke  traži  iznos  od  1 230 EUR, uz priložene fakture.
86. Vlada smatra da je traženi iznos preteran.
87. Sud podseća  da  nadoknađivanje  troškova  u  smislu  člana  41  pretpostavlja  da  su prethodno utvrđeni njihovo stvarno postojanje, njihova neophodnost, a osim toga, i razumna visina njihovog iznosa (presuda Iatridis protiv Grčke [GC], br. 31107/96, § 54, CEDH 2000- XI).
88. U konkretnom  slučaju,  imajući  u  vidu  elemente  koje  poseduje  i  gore  navedene kriterijume,  Sud  smatra  traženi  iznos  razumnim,  odnosno  1  230  EUR,  i  dosuđuje  ga podnosiocu predstavke na ime pokrića troškova, plus svaki iznos koji može biti dugovan na ime poreza.
    

C. Zatezna kamata

89. Sud smatra da je primereno da zatezna kamata bude zasnovana na najnižoj kamatnoj stopi Evropske centrale banke uvećanoj za tri procentna poena.
    

IZ TIH RAZLOGA, SUD, JEDNOGLASNO,

1. Proglašava predstavku prihvatljivom;
2. Izriče da je došlo do povrede člana 6 § 1 Konvencije ;
3. Izriče da je došlo do povrede člana 13 Konvencije ;
4. Izriče da  gore  navedena  kršenja  proističu  iz  određene  nefunkcionalnosti  unutrašnjeg pravnog poretka koja se sastoji u predugom trajanju postupaka pred krivičnim sudovima i u  odsustvu    pravnog    leka    koji    bi    omogućavao    da    bude    sankcionisano    pravo zainteresovanih lica na suđenje u razumnom roku;
5. Izriče da će tužena država morati, u roku od godine dana računajući od datuma s kojim će ova presuda  postati  pravosnažna  u  skladu  sa  članom  44  §  2  Konvencije,  da  uspostavi jedan pravni lek ili skup delotvornih pravnih lekova koji će moći da ponude odgovarajuće i dovoljno zadovoljenje u slučajevima prekoračenja razumnog roka, u smislu člana 6 § 1 Konvencije, kad je reč o postupcima pred krivičnim sudovima, i to u skladu s načelima Konvencije kako ih je ustanovila sudska praksa Suda;
6. Izriče da  će,  u  očekivanju  usvajanju  gore  pomenutih  mera,  Sud  odgoditi  na  period  od jedne   godine   računajući   od   datuma   s   kojim   će   ova   presuda   postati   pravosnažna, postupanje  po  svim  predmetima  koji  se  odnose  na  trajanje  krivičnih  postupaka  pred grčkim  sudovima,  uz  zadržavanje  mogućnosti  za  Sud  da,  u  bilo  kom  trenutku,  neki predmet tog tipa proglasi neprihvatljivim ili da ga izbriše sa svoje liste predmeta nakon prijateljskog poravnanja između strana ili nakon rešenja spora drugim sredstvima, smislu člana 37 odnosno člana 39 Konvencije;
7. Izriče a) da će, u roku od tri meseca računajući od datuma s kojim će ova presuda postati pravosnažna, tužena država morati da isplati podnosiocu predstavke 3000 EUR (tri hiljade evra) na  ime  naknade  nematerijalne  štete  i  1 230 EUR (hiljadu dvesta  trideset  evra) na ime pokrića troškova , plus svaki iznos koji može biti dugovan na ime poreza na te iznose; b)  da će od isteka tog roka do isplate, ti iznosi morati da budu uvećani prostom kamatom po  stopi  koja  je  jednaka  najnižoj  kamatnoj  stopi  Evropske  centralne  banke  koja  se primenjuje u predmetnom periodu, uvećanoj za tri procentna poena;
8. Odbija preostali deo zahteva podnosioca predstavke za pravično zadovoljenje.

Sačinjeno na francuskom jeziku, a potom otpravljeno u pismenom obliku 3. aprila 2012, u skladu sa pravilom 77 st. 2 i 3 Poslovnika     Suda.

André Wampach                                                    Nina Vajić

Zamenik sekretara                                                 Predsednica

 Ovaj prevod je nastao uz podršku Fonda za ljudska prava Saveta Evrope (www.coe.int/humanrightstrustfund).