Stevanović protiv Srbije

Država na koju se presuda odnosi
Srbija
Institucija
Evropski sud za ljudska prava
Stepen važnosti
3
Jezik
Srpski
Datum
27.06.2023
Članovi
6
35
Kršenje
nije relevantno
Nekršenje
nije relevantno
Ključne reči
(Čl. 6) Pravo na pravično suđenje
(Čl. 35) Uslovi prihvatljivosti
Broj predstavke
4504/17
Zbirke
Sudska praksa
Odluka ESLJP
Odbor
Sažetak
Уставни суд је 15. септембра 2016. године одбацио уставну жалбу подносиоца представке као неблаговремено поднесену. Међутим, према наводима подносиоца представке, спорна уставна жалба је заправо поднесена унутар прописаног рока од 30 дана. У прилог својој тврдњи, подносилац представке је доставио поштанску повратницу.

Подносилац представке се жалио, у складу са чланом 6. Конвенције, да му је ускраћен приступ Уставном суду за његову притужбу на прекомерну дужину трајања кривичног поступка и последичну накнаду "на коју је имао право". Подносилац представке је даље сматрао да је Уставни суд његову уставну жалбу погрешно одбацио као поднету ван наведеног рока.

Суд истиче да је према Пословнику о раду Уставног суда предвиђен правни лек у ситуацијама попут оне са којом се подносилац представке суочио у овом случају - односно захтев за преиспитивањем већ отправљене одлуке у изузетном случају када се покаже да је спорна одлука заснована на очигледној омашци самог Уставног суда која се другачије не може исправити.

Будући да подносилац није искористио овај правни лек, Суд је одлучио да представку одбаци.
Preuzmite presudu u pdf formatu

 

ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА

ЧЕТВРТО ОДЕЉЕЊЕ

ОДЛУКА

Представка бр. 4504/17

Божидар СТЕВАНОВИЋпротив Србије

Европски суд за људска права (Четврто одељење), на заседању Одбора 27. јуна 2023. године у саставу:

Faris Vehabović, председник,
Iulia Antoanella Motoc,
Branko Lubarda, судије,
и Branimir Pleše, в.д. секретара одељења,

Имајући у виду:

представку (бр. 4504/17) против Републике Србије коју је 15. децембра 2016. године, према члану 34. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: "Конвенција"), Суду поднео држављанин Републике Србије, г. Божидар Стевановић, рођен 1928. године и који живи у Врању (у даљем тексту: "подносилац представке"), кога је заступао г. А. Каченков, адвокат из Врања;

информације које је Тужена Влада доставила на захтев судије известиоца у складу са правилом 49, став 3(а) Пословника Суда;

Након већања, одлучује како следи:

ПРЕДМЕТ СПОРА

  1. Уставни суд је 15. септембра 2016. године одбацио уставну жалбу подносиоца представке као неблаговремено поднесену. Међутим, према наводима подносиоца представке, спорна уставна жалба је заправо поднесена унутар прописаног рока од 30 дана. У прилог својој тврдњи, подносилац представке је доставио поштанску повратницу.

ОЦЕНА СУДА

  1. Подносилац представке се жалио, у складу са чланом 6. Конвенције, да му је ускраћен приступ Уставном суду за његову притужбу на прекомерну дужину трајања кривичног поступка и последичну накнаду "на коју је имао право". Подносилац представке је даље сматрао да је Уставни суд његову уставну жалбу погрешно одбацио као поднету ван наведеног рока.
  2. На самом почетку, Суд подсећа да је у више наврата сматрао да се "уставна жалба начелно треба сматрати делотворним домаћим правним леком у смислу члана 35. став 1. Конвенције у вези са свим представкама поднесеним против Србије након 7. августа 2008. године" (видети Вучковић и др. против Србије (претходни приговор) [ВВ], број 17153/11 и 29 др., став 84, од 25. марта 2014. године).
  3. Суд такође констатује да одлуке Уставног суда начелно не подлежу преиспитивању према домаћем праву. Међутим, члан 91. Пословника о раду Уставног суда из 2008. године, онако како је тумачен Ставом наведеног суда од 5. фебруара 2009. године (допуњеним 2. јуна 2011. године) и члан 96. Пословника о раду Уставног суда усвојеног 2013. године, предвиђају, између осталог, правни лек у ситуацијама попут оне са којом се подносилац представке суочио у овом случају - односно захтев за преиспитивањем већ отправљене одлуке у изузетном случају када се покаже да је спорна одлука заснована на очигледној омашци самог Уставног суда која се другачије не може исправити.
  4. Поред тога, пракса Уставног суда јасно показује да подносиоци чије су уставне жалбе грешком одбачене као неблаговремене, између осталог, могу остварити одговарајућу накнаду, односно преиспитивање њиховог предмета на овај конкретан начин (видети, на пример, Уж-3122/2012 од 11. јула 2018. и Уж-3124/2012 од 7. јуна 2018. године).
  5. Имајући у виду претходно наведено и узимајући у обзир општа начела у вези са правилом исцрпљивања домаћих правних лекова (видети Вучковић и др., цитиран горе, ст. 69-77), Суд сматра да захтев за преиспитивање претходно поменуте одлуке у изузетном случају начелно представља делотворан домаћи правни лек у смислу члана 35. став 1. Конвенције у ситуацијама попут ове у предметном случају.
  6. На крају, подносилац представке није искористио овај правни лек нити је показао да је из било ког разлога исти био неадекватан или неделотворан у конкретним околностима случаја. Суд такође не види никакве посебне околности које би подносиоца представке ослободиле од обавезе да искористи горепоменути правни лек (видети, на пример, Вучковић и др., цитиран горе, став 77, са даљим референцама).
  7. Из свега наведеног следи да је предметна представка неприхватљива услед неисцрпљивања домаћих правних лекова, те се као таква мора одбацити у складу са чланом 35. ст. 1. и 4. Конвенције.

 

ИЗ ТИХ РАЗЛОГА, СУД, ЈЕДНОГЛАСНО,

Проглашава представку неприхватљивом.

Састављено на енглеском језику и прослеђено у писаном облику 7. септембра 2023. године.

Branimir Pleše
в.д. секретара одељења

Faris Vehabović
председник

 

Copyright © 2024 Pravosudna akademija, Srbija