Analiza slučaja pred Evropskim sudom za ljudska prava
Evropska Konvencija o ljudskim pravima
Praktični vodič za primenu Evropske konvencije o ljudskim pravima
Priručnici i vodiči kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava
Evropski sud za ljudska prava u 50 pitanja
Glosar Evropske Konvencije o ljudskim pravima
Nacionalna mreža sudija i tužilaca za primenu standarda Evropskog suda za ljudska prava
Preuzmite presudu u pdf formatu
ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА
ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ
ПРЕДМЕТ ПЕНДИЋ против СРБИЈЕ
(Представка број 37131/19)
ПРЕСУДА
СТРАЗБУР
14. април 2022. године
Ова пресуда је правоснажна, али може бити предмет редакцијске измене.
У предмету Пендић против Србије, Европски суд за људска права (Друго одељење), на заседању Одбора у саставу:
Jovan Ilievski, председник,
Gilberto Felici,
Diana Sârcu, судије,
и Viktoriya Maradudina, вршилац дужности заменика секретара Одељења,
Након већања на затвореној седници одржаној 24. марта 2022. године, Доноси следећу пресуду, која је усвојена тог дана:
ПОСТУПАК
Предмет је формиран на основу представке против Србије која је поднета Суду према члану 34. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција) 28. јуна 2019. године.
Подносиоца представке је заступала гђа Р. Гарибовић, адвокат из Новог Пазара.
Влада Републике Србије (у даљем тексту: Влада) је обавештена о представци дана 25. марта 2021. године.
ЧИЊЕНИЦЕ
Детаљи о подносиоцу представке и информације које су релевантне за представку су дате у приложеној табели.
Подносилац представке се притуживао на неизвршавање домаће одлуке донесене против предузећа у друштвеном/државном власништву.
ПРАВО
I. НАВОДНА ПОВРЕДА ЧЛАНА 6. СТАВ 1. КОНВЕНЦИЈЕ И ЧЛАНА 1. ПРОТОКОЛА БР. 1
Подносилац представке се притуживао на неизвршавање домаће одлуке донете у његову корист. Он се ослањао, изричито или прећутно, на члан 6. став 1. Конвенције и члан 1. Протокола бр. 1, који гласи:
Члан 6. став 1.
„Свако, током одлучивања о његовим грађанским правима и обавезама... , има право на правичну... расправу... пред... судом, ...”
Члан 1. Протокола бр. 1
"Свако физичко или правно лице има право на неометано уживање своје имовине. Нико не може бити лишен своје имовине, осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права.
Претходне одредбе, међутим, ни на који начин не утичу на право државе да примењује законе које сматра потребним да би регулисала коришћење имовине у складу с општим интересима или да би обезбедила наплату пореза или других дажбина или казни.“
Суд понавља да се извршење пресуде коју донесе било који суд мора сматрати саставним делом „суђења“ у сврхе члана 6. Такође се позива на своју судску праксу која се односи на неизвршење или одложено извршење правоснажних домаћих пресуда (видети Hornsby против Грчке, број 18357/91, став 40, Извештаји пресуда и одлука 1997‐II).
У водећем предмету Р. Качапор и други против Србије, бр. 2269/06 и 5 др, од 15. јануара 2008. године, Суд је већ утврдио кршење у погледу питања сличних онима у овом предмету.
Суд даље констатује да је одлуком у овој представци наложено предузимање конкретних радњи. Суд стога сматра да предметна одлука представља „имовину“ у смислу члана 1 Протокола бр. 1.
Пошто је размотрио сав материјал који му је достављен, Суд није утврдио ниједну чињеницу нити аргумент који би могао да га убеди да донесе другачији закључак по питању допуштености и основаности предметних притужби. Узимајући у обзир своју праксу о овом питању, Суд сматра да у овом случају власти нису предузеле све неопходне напоре како би на време извршиле одлуку која је донета у корист подносиоца представке.
Предметне притужбе су стога прихватљиве и откривају кршење члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола бр. 1.
II. ПРИМЕНА ЧЛАНА 41. КОНВЕНЦИЈЕ
Члан 41 Конвенције гласи:
„Када Суд утврди прекршај Конвенције или протокола уз њу, а унутрашње право Високе стране уговорнице у питању омогућава само делимичну одштету, Суд ће, ако је то потребно, пружити правично задовољење оштећеној страни.“
С обзиром на документе који су у његовом поседу и на своју праксу (видети, посебно, Р. Качапор и други против Србије, бр. 2269/06 и 5 др, од 15. јануара 2008. године, и Станковић против Србије (одл.), 41285/19, од 19. децембра 2019. године), Суд сматра разумним да додели износе наведене у приложеној табели.
Суд даље сматра да је примерено да затезна камата буде заснована на најнижој каматној стопи Европске централе банке уз додатак од три процентна поена.
ИЗ ТИХ РАЗЛОГА, СУД, ЈЕДНОГЛАСНО,
(a) да Тужена треба да подносиоцу представке исплати, у року од три месеца, износе наведене у приложеној табели, који ће бити конвертовани у националну валуту Тужене по курсу који ће важити на дан исплате;
(b) да, од истека наведених три месеца до измирења, треба исплатити затезну камату на горе наведене износе по стопи која је једнака најнижој каматној стопи Европске централне банке током периода неиспуњавања обавеза, уз додатак од три процентна поена;
Састављено на енглеском језику и достављено у писаном облику дана 14. априла 2022. године, у складу са правилом 77. ставови 2. и 3. Пословника Суда.
|
Viktoriya Maradudina |
Jovan Ilievski |
|
Вршилац дужности заменика секретара |
Председник |
ПЕНДИЋ против СРБИЈЕ ПРЕСУДА
ПРИЛОГ
Представка којом се подносе жалбе према члану 6, став 1 Конвенције и члану 1. Протокола бр. 1(одложено извршење домаћих одлука усвојених против друштвених/државних предузећа)
|
Број представке Датум подношења |
Име подносиоца представке Година рођења
|
Релевантна одлука на домаћем нивоу |
Датум почетка периода неизвршења |
Датум окончања периода неизвршења Дужина извршног поступка |
Amount awarded for nonpecuniary damage per applicant (in euros)[1] [2] |
Износ додељен на име трошкова и издатака по представци (у еврима)3 |
|
37131/19 28. јун 2019. године |
Предраг ПЕНДИЋ 1972. године |
Првостепени суд у Новом Пазару, 20. јун 2013. године |
3. октобар 2013. године
|
28. октобар 2021. године 8 година и 26 дана |
1.000 |
250 |
___________________________
1 Заједно са било којим порезом који се може наплаћивати подносиоцу представке.
2 Уз одбијање било којих износа који су можда већ наплаћени у том погледу на домаћем нивоу.
3 Заједно са било којим порезом који се може наплаћивати подносиоцу представке.
SECOND SECTION
(Application no. 37131/19)
JUDGMENT
STRASBOURG
14 April 2022
This judgment is final but it may be subject to editorial revision.
In the case of Pendić v. Serbia, The European Court of Human Rights (Second Section), sitting as a Committee composed of:
Jovan Ilievski, President,
Gilberto Felici,
Diana Sârcu, judges,
and Viktoriya Maradudina, Acting Deputy Section Registrar,
Having deliberated in private on 24 March 2022,
Delivers the following judgment, which was adopted on that date:
1. The case originated in an application against Serbia lodged with the Court under Article 34 of the Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms (“the Convention”) on 28 June 2019.
2. The applicant was represented by Ms R. Garibović, a lawyer practising in Novi Pazar.
3. The Serbian Government (“the Government”) were given notice of the application on 25 March 2021.
THE FACTS
4. The applicant’s details and information relevant to the application are set out in the appended table.
5. The applicant complained of the delayed enforcement of a domestic decision given against a socially/State-owned company.
THE LAW
6. The applicant complained of the delayed enforcement of a domestic decision given in his favour. He relied, expressly or in substance, on Article 6 § 1 of the Convention and on Article 1 of Protocol No. 1, which read as follows:
Article 6 § 1
“In the determination of his civil rights and obligations ... everyone is entitled to a fair ... hearing ... by [a] ... tribunal ...”
Article 1 of Protocol No. 1
“Every natural or legal person is entitled to the peaceful enjoyment of his possessions. No one shall be deprived of his possessions except in the public interest and subject to the conditions provided for by law and by the general principles of international law.
The preceding provisions shall not, however, in any way impair the right of a State to enforce such laws as it deems necessary to control the use of property in accordance with the general interest or to secure the payment of taxes or other contributions or penalties.”
7. The Court reiterates that the execution of a judgment given by any court must be regarded as an integral part of a “hearing” for the purposes of Article 6. It also refers to its case-law concerning the non-enforcement or delayed enforcement of final domestic judgments (see Hornsby v. Greece, no. 18357/91, § 40, Reports of Judgments and Decisions 1997‑II).
8. In the leading case of R. Kačapor and Others v. Serbia, nos. 2269/06 and 5 others, 15 January 2008, the Court already found a violation in respect of issues similar to those in the present case.
9. The Court further notes that the decision in the present application ordered specific action to be taken. The Court therefore considers that the decision in question constitutes “possessions” within the meaning of Article 1 of Protocol No. 1.
10. Having examined all the material submitted to it, the Court has not found any fact or argument capable of persuading it to reach a different conclusion on the admissibility and merits of these complaints. Having regard to its case-law on the subject, the Court considers that in the instant case the authorities did not deploy all necessary efforts to enforce in due time the decision in the applicant’s favour.
11. These complaints are therefore admissible and disclose a breach of Article 6 § 1 of the Convention and Article 1 of Protocol No. 1.
12. Article 41 of the Convention provides:
“If the Court finds that there has been a violation of the Convention or the Protocols thereto, and if the internal law of the High Contracting Party concerned allows only partial reparation to be made, the Court shall, if necessary, afford just satisfaction to the injured party.”
13. Regard being had to the documents in its possession and to its case‑law (see, in particular, R. Kačapor and Others v. Serbia, nos. 2269/06 and 5 others, 15 January 2008 and Stanković v. Serbia (dec.), 41285/19, 19 December 2019), the Court considers it reasonable to award the sums indicated in the appended table.
14. The Court further considers it appropriate that the default interest rate should be based on the marginal lending rate of the European Central Bank, to which should be added three percentage points.
FOR THESE REASONS, THE COURT, UNANIMOUSLY,
(a) that the respondent State is to pay the applicant, within three months, the amounts indicated in the appended table, to be converted into the currency of the respondent State at the rate applicable at the date of settlement;
(b) that from the expiry of the above-mentioned three months until settlement simple interest shall be payable on the above amounts at a rate equal to the marginal lending rate of the European Central Bank during the default period plus three percentage points.
Done in English, and notified in writing on 14 April 2022, pursuant to Rule 77 §§ 2 and 3 of the Rules of Court.
Viktoriya Maradudina Jovan Ilievski
Acting Deputy Registrar President
baza unakrsnih veza