ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА
ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ
ПРЕДМЕТ ЗЕЈНЕЛОВИЋ против СРБИЈЕ
(Представка број 26277/20)
ПРЕСУДА
СТРАЗБУР
13. јануар 2022. године
Ова пресуда је правоснажна, али може бити предмет редакцијске измене.
У предмету Зејнеловић против Србије, Европски суд за људска права (Друго одељење), на заседању Одбора у саставу:
Pauliine Koskelo, председник,
Branko Lubarda,
Marko Bošnjak, судије,
и Viktoriya Maradudina, вршилац дужности заменика секретара Одељења,
Након већања на затвореној седници одржаној 9. децембра 2021. године,
Доноси следећу пресуду, која је усвојена тог дана:
ПОСТУПАК
ЧИЊЕНИЦЕ
ПРАВО
I. НАВОДНА ПОВРЕДА ЧЛАНА 6. СТАВ 1. КОНВЕНЦИЈЕ И ЧЛАНА 1. ПРОТОКОЛА БР. 1
Члан 6, став 1.
„Свако, током одлучивања о његовим грађанским правима и обавезама... , има право на правичну... расправу... пред... судом, ...”
Члан 1. Протокола бр. 1
"Свако физичко или правно лице има право на неометано уживање своје имовине. Нико не може бити лишен своје имовине, осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права.
Претходне одредбе, међутим, ни на који начин не утичу на право државе да примењује законе које сматра потребним да би регулисала коришћење имовине у складу с општим интересима или да би обезбедила наплату пореза или других дажбина или казни.“
II. ПРИМЕНА ЧЛАНА 41. КОНВЕНЦИЈЕ
12. Члан 41 Конвенције гласи:
„Када Суд утврди прекршај Конвенције или протокола уз њу, а унутрашње право Високе стране уговорнице у питању омогућава само делимичну одштету, Суд ће, ако је то потребно, пружити правично задовољење оштећеној страни.“
ИЗ ТИХ РАЗЛОГА, СУД, ЈЕДНОГЛАСНО,
1. Проглашава представку прихватљивом;
2. Утврђује да предметна представка указује на кршење члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола бр. 1 у погледу неизвршавања домаће одлуке донесене против предузећа у друштвеном/државном власништву;
3. Утврђује да ће Тужена на одговарајући начин, у року од три месеца, обезбедити извршење домаће одлуке која је дата у приложеној табели;
4. Утврђује
(a) да Тужена треба да подноситељки представке исплати, у року од три месеца, износе наведене у приложеној табели, који ће бити конвертовани у националну валуту Тужене по важећем курсу на дан исплате;
(b) да, од истека наведених три месеца до измирења, треба исплатити затезну камату на горе наведене износе по стопи која је једнака најнижој каматној стопи Европске централне банке током периода неиспуњавања обавеза, уз додатак од три процентна поена;
Састављено на енглеском језику и достављено у писаној форми дана 13. јануара 2022. године, у складу са правилом 77. ст. 2. и 3. Пословника Суда.
Viktoriya Maradudina Pauliine Koskelo
Вршилац дужности заменика секретара Председник
ПРИЛОГ
Представка којом се подносе жалбе према члану 6, став 1 Конвенције и члану 1. Протокола бр. 1
(неизвршење домаћих одлука усвојених против друштвених/државних предузећа)
Број представке Датум подношења |
Име подноситељке представке Година рођења
|
Релевантна одлука на домаћем нивоу |
Почетак периода неизвршења или датум ступања Конвенције на снагу у односу на Републику Србију (3. март 2004. године) |
Дужина извршног поступка |
Износ додељен на име нематеријалне штете по подносиоцу представке у еврима)[1] [2] |
Износ додељен на име трошкова и издатака по представци (у еврима)[3] |
26277/20 22. јун 2020. године |
Мерсада ЗЕЈНЕЛОВИЋ 1971. године |
Привредни суд у Краљеву, 27. новембар 2003. године
|
3. март 2004. године
|
у току Више од 17 година, 1 месеца и 7 дана
|
1,000 |
250 |
[1] Заједно са било којим порезом који се може наплатити подноситељки представке.
[2] Уз умањење за било које износе који су можда већ наплаћени у том погледу на домаћем нивоу.
[3] Заједно са било којим порезом који се може наплатити подноситељки представке.
SECOND SECTION
(Application no. 26277/20)
JUDGMENT
STRASBOURG
13 January 2022
This judgment is final but it may be subject to editorial revision.
In the case of Zejnelović v. Serbia, The European Court of Human Rights (Second Section), sitting as a Committee composed of:
Pauliine Koskelo, President,
Branko Lubarda,
Marko Bošnjak, judges,
and Viktoriya Maradudina, Acting Deputy Section Registrar,
Having deliberated in private on 9 December 2021,
Delivers the following judgment, which was adopted on that date:
1. The case originated in an application against Serbia lodged with the Court under Article 34 of the Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms (“the Convention”) on 22 June 2020.
2. The applicant was represented by Ms B. Župić, a lawyer practising in Novi Pazar.
3. The Serbian Government (“the Government”) were given notice of the application.
THE FACTS
4. The applicant’s details and information relevant to the application are set out in the appended table.
5. The applicant complained of the non-enforcement of a domestic decision given against socially/State-owned companies.
THE LAW
6. The applicant complained of the non-enforcement of the domestic decision given in her favour. She relied, expressly or in substance, on Article 6 § 1 of the Convention and on Article 1 of Protocol No. 1, which read as follows:
Article 6 § 1
“In the determination of his civil rights and obligations ... everyone is entitled to a fair ... hearing ... by [a] ... tribunal ...”
Article 1 of Protocol No. 1
“Every natural or legal person is entitled to the peaceful enjoyment of his possessions. No one shall be deprived of his possessions except in the public interest and subject to the conditions provided for by law and by the general principles of international law.
The preceding provisions shall not, however, in any way impair the right of a State to enforce such laws as it deems necessary to control the use of property in accordance with the general interest or to secure the payment of taxes or other contributions or penalties.”
7. The Court reiterates that the execution of a judgment given by any court must be regarded as an integral part of a “hearing” for the purposes of Article 6. It also refers to its case-law concerning the non-enforcement or delayed enforcement of final domestic judgments (see Hornsby v. Greece, no. 18357/91, § 40, Reports of Judgments and Decisions 1997‑II).
8. In the leading case of R. Kačapor and Others v. Serbia, nos. 2269/06 and 5 others, 15 January 2008, the Court already found a violation in respect of issues similar to those in the present case.
9. The Court further notes that the decision in the present application ordered specific action to be taken. The Court therefore considers that the decision in question constitutes “possessions” within the meaning of Article 1 of Protocol No. 1.
10. Having examined all the material submitted to it, the Court has not found any fact or argument capable of persuading it to reach a different conclusion on the admissibility and merits of these complaints. Having regard to its case-law on the subject, the Court considers that in the instant case the authorities did not deploy all necessary efforts to enforce fully and in due time the decision in the applicant’s favour.
11. These complaints are therefore admissible and disclose a breach of Article 6 § 1 of the Convention and Article 1 of Protocol No. 1.
12. Article 41 of the Convention provides:
“If the Court finds that there has been a violation of the Convention or the Protocols thereto, and if the internal law of the High Contracting Party concerned allows only partial reparation to be made, the Court shall, if necessary, afford just satisfaction to the injured party.”
13. Regard being had to the documents in its possession and to its case‑law (see, in particular, R. Kačapor and Others v. Serbia, nos. 2269/06 and 5 others, 15 January 2008, and Stanković v. Serbia (dec.), 41285/19, 19 December 2019), the Court considers it reasonable to award the sums indicated in the appended table.
14. The Court further notes that the respondent State has an outstanding obligation to enforce the judgment which remains enforceable.
15. The Court considers it appropriate that the default interest rate should be based on the marginal lending rate of the European Central Bank, to which should be added three percentage points.
FOR THESE REASONS, THE COURT, UNANIMOUSLY,
(a) that the respondent State is to pay the applicant, within three months, the amounts indicated in the appended table, to be converted into the currency of the respondent State at the rate applicable at the date of settlement;
(b) that from the expiry of the above-mentioned three months until settlement simple interest shall be payable on the above amounts at a rate equal to the marginal lending rate of the European Central Bank during the default period plus three percentage points.
Done in English, and notified in writing on 13 January 2022, pursuant to Rule 77 §§ 2 and 3 of the Rules of Court.
Viktoriya Maradudina Pauliine Koskelo
Acting Deputy Registrar President