Zejnelović protiv Srbije

Država na koju se presuda odnosi
Srbija
Institucija
Evropski sud za ljudska prava
Stepen važnosti
3
Jezik
Srpski
Datum
13.01.2022
Članovi
6
6-1
P1-1
P1-1-1
Kršenje
6
6-1
P1-1
P1-1-1
Nekršenje
nije relevantno
Ključne reči
(Čl. 6) Pravo na pravično suđenje
(Čl. 6) Postupak izvršenja
(Čl. 6-1) Pristup sudu
(P1-1) Zaštita imovine
(P1-1-1) Neometano uživanje imovine
Broj predstavke
26277/20
Zbirke
Sudska praksa
Presuda
Odbor
Sažetak
Podnositelјka predstavke se prituživala na neizvršavanje domaće odluke donete u njenu korist. Ona se oslanjala, izričito ili prećutno, na član 6. stav 1. Konvencije i član 1. Protokola br. 1.

Sud naglašava da se izvršenje presude koju donese bilo koji sud mora smatrati sastavnim delom „suđenja“ u smislu člana 6. Takođe se poziva na svoju praksu koja se odnosi na neizvršenje ili odloženo izvršenje pravosnažnih domaćih presuda.

U vodećem predmetu R. Kačapor i drugi protiv Srbije, br. 2269/06 i 5 drugih, od 15. januara 2008. godine, Sud je već utvrdio kršenje u pogledu pitanja sličnih onima u ovom predmetu.

Sud dalјe konstatuje da je odlukom u ovoj predstavci naloženo preduzimanje konkretnih radnji. Sud stoga smatra da predmetna odluka predstavlјa „imovinu“ u smislu člana 1. Protokola br. 1.

Pošto je razmotrio sav materijal koji mu je dostavlјen, Sud nije utvrdio nijednu činjenicu niti argument koji bi mogao da ga ubedi da donese drugačiji zaklјučak po pitanju dopuštenosti i osnovanosti predmetnih pritužbi. Uzimajući u obzir svoju praksu o ovom pitanju, Sud smatra da u ovom slučaju vlasti nisu preduzele sve neophodne napore kako bi izvršile, u potpunosti i na vreme, odluku koja je doneta u korist podnositelјke predstavke. Predmetne pritužbe su stoga prihvatlјive i ukazuju na kršenje člana 6. stav 1. Konvencije i člana 1. Protokola br. 1.
Preuzmite presudu u pdf formatu

 

 ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА

ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ

ПРЕДМЕТ ЗЕЈНЕЛОВИЋ против СРБИЈЕ

(Представка број 26277/20)

ПРЕСУДА

СТРАЗБУР

13. јануар 2022. године 

Ова пресуда је правоснажна, али може бити предмет редакцијске измене.

У предмету Зејнеловић против Србије, Европски суд за људска права (Друго одељење), на заседању Одбора у саставу:

Pauliine Koskelo, председник,
Branko Lubarda,

Marko Bošnjak, судије,
и Viktoriya Maradudina, вршилац дужности заменика секретара Одељења,

Након већања на затвореној седници одржаној 9. децембра 2021. године,

Доноси следећу пресуду, која је усвојена тог дана:

ПОСТУПАК

  1. Предмет је формиран на основу представке против Србије која је поднета Суду према члану 34. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: „Конвенција“) 22. јуна 2020. године.
  2. Подноситељку представке је заступала гђа Б. Жупић, адвокат из Новог Пазара.
  3. Влада Републике Србије (у даљем тексту: „Влада“) је обавештена о представци.

ЧИЊЕНИЦЕ

  1. Детаљи о подноситељки представке и информације које су релевантне за представку су дате у приложеној табели.
  2. Подноситељка представке се притуживала на неизвршење домаће одлуке донете против предузећа у друштвеном/државном власништву.

ПРАВО

I. НАВОДНА ПОВРЕДА ЧЛАНА 6. СТАВ 1. КОНВЕНЦИЈЕ И ЧЛАНА 1. ПРОТОКОЛА БР. 1

  1. Подноситељка представке се притуживала на неизвршавање домаће одлуке донете у њену корист. Она се ослањала, изричито или прећутно, на члан 6. став 1. Конвенције и члан 1. Протокола бр. 1, који гласи:

Члан 6, став 1.

„Свако, током одлучивања о његовим грађанским правима и обавезама... , има право на правичну... расправу... пред... судом, ...”

Члан 1. Протокола бр. 1

"Свако физичко или правно лице има право на неометано уживање своје имовине. Нико не може бити лишен своје имовине, осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права.

Претходне одредбе, међутим, ни на који начин не утичу на право државе да примењује законе које сматра потребним да би регулисала коришћење имовине у складу с општим интересима или да би обезбедила наплату пореза или других дажбина или казни.“

  1. Суд понавља да се извршење пресуде коју донесе било који суд мора сматрати саставним делом „суђења“ у смислу члана 6. Такође се позива на своју праксу која се односи на неизвршење или одложено извршење правоснажних домаћих пресуда (видети Хорнсби против Грчке, број 18357/91, став 40, Извештаји пресуда и одлука 1997‑II).
  2. У водећем предмету Р. Качапор и други против Србије, бр. 2269/06 и 5 других, од 15. јануара 2008. године, Суд је већ утврдио кршење у погледу питања сличних онима у овом предмету.
  3. Суд даље констатује да је одлуком у овој представци наложено предузимање конкретних радњи. Суд стога сматра да предметна одлука представља „имовину“ у смислу члана 1. Протокола бр. 1.
  4. Пошто је размотрио сав материјал који му је достављен, Суд није утврдио ниједну чињеницу нити аргумент који би могао да га убеди да донесе другачији закључак по питању допуштености и основаности предметних притужби. Узимајући у обзир своју праксу о овом питању, Суд сматра да у овом случају власти нису предузеле све неопходне напоре како би извршиле, у потпуности и на време, одлуку која је донета у корист подноситељке представке.
  5. Предметне притужбе су стога прихватљиве и указују на кршење члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола бр. 1.

II. ПРИМЕНА ЧЛАНА 41. КОНВЕНЦИЈЕ

12.  Члан 41 Конвенције гласи:

„Када Суд утврди прекршај Конвенције или протокола уз њу, а унутрашње право Високе стране уговорнице у питању омогућава само делимичну одштету, Суд ће, ако је то потребно, пружити правично задовољење оштећеној страни.“

  1. С обзиром на документе који су у његовом поседу и на своју праксу (видети, посебно, Р. Качапор и други против Србије, број 2269/06 и 5 других, од 15. јануара 2008. године, и Станковић против Србије (одл.) , 41285/19, од 19. децембра 2019. године), Суд сматра разумним да додели износе наведене у приложеној табели.
  2. Суд даље констатује да Тужена има неизмирену обавезу да изврши пресуду која остаје извршна.
  3. Суд сматра да је примерено да затезна камата буде заснована на најнижој каматној стопи Европске централе банке уз додатак од три процентна поена.

ИЗ ТИХ РАЗЛОГА, СУД, ЈЕДНОГЛАСНО,

1. Проглашава представку прихватљивом;

2. Утврђује да предметна представка указује на кршење члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола бр. 1 у погледу неизвршавања домаће одлуке донесене против предузећа у друштвеном/државном власништву;

3. Утврђује да ће Тужена на одговарајући начин, у року од три месеца, обезбедити извршење домаће одлуке која је дата у приложеној табели;

4. Утврђује

(a)   да Тужена треба да подноситељки представке исплати, у року од три месеца, износе наведене у приложеној табели, који ће бити конвертовани у националну валуту Тужене по важећем курсу  на дан исплате;

(b)  да, од истека наведених три месеца до измирења, треба исплатити затезну камату на горе наведене износе по стопи која је једнака најнижој каматној стопи Европске централне банке током периода неиспуњавања обавеза, уз додатак од три процентна поена;

Састављено на енглеском језику и достављено у писаној форми дана 13. јануара 2022. године, у складу са правилом 77. ст. 2. и 3. Пословника Суда.

Viktoriya Maradudina                                             Pauliine Koskelo

Вршилац дужности заменика секретара                     Председник                     

 

ПРИЛОГ

Представка којом се подносе жалбе према члану 6, став 1 Конвенције и члану 1. Протокола бр. 1

(неизвршење домаћих одлука усвојених против друштвених/државних предузећа)

Број представке

Датум подношења

Име подноситељке представке

Година рођења

 

Релевантна одлука на домаћем нивоу

Почетак периода неизвршења или датум ступања Конвенције на снагу у односу на Републику Србију (3. март 2004. године)

Дужина извршног поступка

Износ додељен на име нематеријалне штете по подносиоцу представке

у еврима)[1] [2]

Износ додељен на име трошкова и издатака по представци

(у еврима)[3]

26277/20

22. јун 2020. године

Мерсада ЗЕЈНЕЛОВИЋ

1971. године

Привредни суд у Краљеву, 27. новембар 2003. године

 

3. март 2004. године

 

у току

Више од 17 година, 1 месеца и 7 дана

 

1,000

250


[1] Заједно са било којим порезом који се може наплатити подноситељки представке.

[2] Уз умањење за било које износе који су можда већ наплаћени у том погледу на домаћем нивоу.

[3] Заједно са било којим порезом који се може наплатити подноситељки представке.

 

SECOND SECTION

CASE OF ZEJNELOVIĆ v. SERBIA

(Application no. 26277/20)

 JUDGMENT

STRASBOURG

13 January 2022

This judgment is final but it may be subject to editorial revision.

In the case of Zejnelović v. Serbia, The European Court of Human Rights (Second Section), sitting as a Committee composed of:

 Pauliine Koskelo, President,
 Branko Lubarda,
 Marko Bošnjak, judges,
and Viktoriya Maradudina, Acting Deputy Section Registrar,

Having deliberated in private on 9 December 2021,

Delivers the following judgment, which was adopted on that date:

PROCEDURE

1.  The case originated in an application against Serbia lodged with the Court under Article 34 of the Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms (“the Convention”) on 22 June 2020.

2.  The applicant was represented by Ms B. Župić, a lawyer practising in Novi Pazar.

3.  The Serbian Government (“the Government”) were given notice of the application.

THE FACTS

4.  The applicant’s details and information relevant to the application are set out in the appended table.

5.  The applicant complained of the non-enforcement of a domestic decision given against socially/State-owned companies.

THE LAW

  1. ALLEGED VIOLATION OF ARTICLE 6 § 1 OF THE CONVENTION AND OF ARTICLE 1 OF PROTOCOL NO. 1

6.  The applicant complained of the non-enforcement of the domestic decision given in her favour. She relied, expressly or in substance, on Article 6 § 1 of the Convention and on Article 1 of Protocol No. 1, which read as follows:

Article 6 § 1

“In the determination of his civil rights and obligations ... everyone is entitled to a fair ... hearing ... by [a] ... tribunal ...”

Article 1 of Protocol No. 1

“Every natural or legal person is entitled to the peaceful enjoyment of his possessions. No one shall be deprived of his possessions except in the public interest and subject to the conditions provided for by law and by the general principles of international law.

The preceding provisions shall not, however, in any way impair the right of a State to enforce such laws as it deems necessary to control the use of property in accordance with the general interest or to secure the payment of taxes or other contributions or penalties.”

7.  The Court reiterates that the execution of a judgment given by any court must be regarded as an integral part of a “hearing” for the purposes of Article 6. It also refers to its case-law concerning the non-enforcement or delayed enforcement of final domestic judgments (see Hornsby v. Greece, no. 18357/91, § 40, Reports of Judgments and Decisions 1997II).

8.  In the leading case of R. Kačapor and Others v. Serbia, nos. 2269/06 and 5 others, 15 January 2008, the Court already found a violation in respect of issues similar to those in the present case.

9.  The Court further notes that the decision in the present application ordered specific action to be taken. The Court therefore considers that the decision in question constitutes “possessions” within the meaning of Article 1 of Protocol No. 1.

10.  Having examined all the material submitted to it, the Court has not found any fact or argument capable of persuading it to reach a different conclusion on the admissibility and merits of these complaints. Having regard to its case-law on the subject, the Court considers that in the instant case the authorities did not deploy all necessary efforts to enforce fully and in due time the decision in the applicant’s favour.

11.  These complaints are therefore admissible and disclose a breach of Article 6 § 1 of the Convention and Article 1 of Protocol No. 1.

  1. APPLICATION OF ARTICLE 41 OF THE CONVENTION

12.  Article 41 of the Convention provides:

“If the Court finds that there has been a violation of the Convention or the Protocols thereto, and if the internal law of the High Contracting Party concerned allows only partial reparation to be made, the Court shall, if necessary, afford just satisfaction to the injured party.”

13.  Regard being had to the documents in its possession and to its caselaw (see, in particular, R. Kačapor and Others v. Serbia, nos. 2269/06 and 5 others, 15 January 2008, and Stanković v. Serbia (dec.), 41285/19, 19 December 2019), the Court considers it reasonable to award the sums indicated in the appended table.

14.  The Court further notes that the respondent State has an outstanding obligation to enforce the judgment which remains enforceable.

15.  The Court considers it appropriate that the default interest rate should be based on the marginal lending rate of the European Central Bank, to which should be added three percentage points.

FOR THESE REASONS, THE COURT, UNANIMOUSLY,

  1. Declares the application admissible;
  2. Holds that this application discloses a breach of Article 6 § 1 of the Convention and Article 1 of Protocol No. 1 concerning the non-enforcement of the domestic decision given against socially/State-owned companies;
  3. Holds that the respondent State shall ensure, by appropriate means, within three months, the enforcement of the pending domestic decision referred to in the appended table;
  4. Holds

(a) that the respondent State is to pay the applicant, within three months, the amounts indicated in the appended table, to be converted into the currency of the respondent State at the rate applicable at the date of settlement;

(b) that from the expiry of the above-mentioned three months until settlement simple interest shall be payable on the above amounts at a rate equal to the marginal lending rate of the European Central Bank during the default period plus three percentage points.

Done in English, and notified in writing on 13 January 2022, pursuant to Rule 77 §§ 2 and 3 of the Rules of Court.

 Viktoriya Maradudina                           Pauliine Koskelo
 Acting Deputy Registrar                       President

Copyright © 2022 Pravosudna akademija, Srbija