KIPS DOO i Drekalović protiv Crne Gore

Detalji

Država na koju se presuda odnosi
Crna Gora
Institucija
Evropski sud za ljudska prava
Stepen važnosti
3
Jezik
Crnogorski
Datum
22.10.2019
Članovi
41
Kršenje
nije relevantno
Nekršenje
nije relevantno
Ključne reči
(Čl. 41) Nematerijalna šteta
(Čl. 41) Pravično zadovoljenje
(Čl. 41) Pravično zadovoljenje - opšte
Broj predstavke
28766/06
Zbirke
Veće
Presuda
Sudska praksa
Sažetak
Predmet je pokrenut predstavkom koju su Sudu protiv Crne Gore podnijeli KIPS DOO, kompanija sa sedištem u Crnoj Gori („prvi podnosilac predstavke”), i g-din Risto Drekalović, državljanin Crne Gore („drugi podnosilac predstavke”) 16. jula 2006. godine. Drugi podnosilac predstavke je osnivač, izvršni direktor i vlasnik 99,2698 % akcija prvog podnosioca predstavke.

U presudi donijetoj 26. juna 2018. godine, Sud je utvrdio, inter alia, povredu člana 1 Protokola br. 1 uz Konvenciju zbog odbijanja tužene države da izda prvom podnosiocu predstavke građevinsku dozvolu za tržni centar.

U smislu člana 41 Konvencije, prvi podnosilac predstavke je prvobitno tražio 30,764,542.22 eura na ime materijalne štete: 30,000,000 eura na ime izmakle dobiti “za period od 2005.godine do neodređenog perioda u budućnosti”, i ostatak na račun troškova za građevinsku dozvolu, pripremnih radova za izgradnju, građevinski materijal, robe za tržni centar, usluge agencije za odnose sa javnošću, upotrebu reklamnog prostora u dnevnim novinama i štampu brošura. Kao dokaz uz zahtev na ime izmakle dobiti prvi podnosilac predstavke je dostavio izvještaj koji je pripremila KPMG, međunarodna mreža firmi koje pružaju revizijske, poreske i finansijske konsultantske usluge.

Obzirom da pitanje primene člana 41 Konvencije nije bilo spremno za odlučivanje u pogledu tačnog iznosa materijalne štete, Sud je zadržao navedeno pitanje i pozvao Vladu i prvog podnosioca predstavke da dostave, u roku od tri meseca od pravosnažnosti glavne presude, svoja pismena izjašnjenja o tom pitanju i, konkretno, da obaveste Sud o bilo kakvom dogovoru koji mogu postići. Istovremeno, Sud je dosudio nematerijalnu štetu drugom podnosiocu predstavke, a troškove i izdatke podnosiocima predstavke zajedno. Prvi podnosilac predstavke i Vlada su dostavili izjašnjenja u predviđenom roku koji je produžen, nakon što prijateljsko poravnanje nije postignuto.

Zahtev prvog podnosioca predstavke za izdavanje građevinske dozvole za prvobitno planirani tržni centar je odbijen zato što prvi podnosilac predstavke nije ispunio dva uslova: (a) da kupi susednu katastarsku pacelu, koja je pripojena njegovom zemljištu izmenjenim urbanističkim planom, i (b) da plati naknadu za komunalno opremanje građevinskog zemljišta. Podnosioci predstavke su podneli zahteve nadležnim lokalnim organima već u januaru 2005. godine da kupe susednu katastarsku parcelu. Nakon nekoliko vraćanja na ponovni postupak o zahtevu se i dalje odlučivalo u junu 2017. godine. Zahtevali su takođe da relevantni nadležni organi izvrše obračun naknade za komunalno opremanje njihovog građevinskog zemljišta, ali je njihov zahtev odbijen. U sudskom postupku koji je usledio, sudovi su presudili u korist podnosilaca predstavke i nadležni organi su izvršili obračun naknade u 2008. godine. Do tog trenutka je, međutim, zahtev za izdavanje građevinske dozvole već bio odbijen.

Sud primećuje da prvi podnosilac predstavke nije prvobitno planirao da gradi TC Cijevna tržni centar. Izgrađen je zato što prvom podnosiocu predstavke nije izdata građevinska dozvola za prvobitno planirani tržni centar i zasnovan je na istim urbanističkim planovima. Stoga Sud smatra da je TC Cijevna izgrađen umesto prvobitno planiranog tržnog centra. S obzirom na to da je TC Cijevna otvoren na samom kraju 2007. godine, što stranke nisu osporavale, Sud smatra da je prvi podnosilac predstavke zapravo pretrpio izmaklu dobit jedino u 2006. i 2007. godini. Sud dalje primećuje da se površina prvobitnog tržnog centra razlikovala od jednog dokumenta do drugog. Iako su KPMG i naknadni izveštaji ukazivali da TC Cijevna ima površinu od 5,516 m2 , primećeno je da nijedan od zvanično izdatih dokumenata koji se nalaze u spisima predmeta ne ukazuje na ovu površinu. Dalje je primećeno da je TC Cijevna bliži magistrali nego prvobitno planirani tržni centar, ali da je dalji od centra grada i da je tada bio udaljen od prigradskih naselja u okolini Podgorice. Sud ne može spekulisati na kojoj bi lokaciji poslovanje bilo pogodnije i stoga ostvarivana veća dobit, uključujući i to da li razlike u kvalitetu lokacije i površini dva tržna centra isključuju jedna drugu. Stoga je Sud uzeo u obzir dobit TC Cijevna kao osnov za procenu izmakle dobiti planiranog tržnog centra, bez ikakvog smanjenja ili uvećanja mogućih razlika u njihovoj veličini ili lokaciji.

U skladu sa navedenim, Sud je jednoglasno utvrdio da tužena država treba da plati prvom podnosiocu predstavke, u roku od tri meseca od dana pravosnažnosti presude iznos od 4,535,595.20 eura na ime materijalne štete, uvećan za bilo koje poreze koji se mogu naplatiti i odbio ostatak zahteva podnosilaca predstavke za pravičnim zadovoljenjem.