Boljević protiv Srbije

Detalji

Država na koju se presuda odnosi
Srbija
Institucija
Evropski sud za ljudska prava
Stepen važnosti
2
Jezik
Srpski
Datum
16.06.2020
Članovi
41
8-2
8-1
8
Kršenje
8-1
8
Nekršenje
nije relevantno
Ključne reči
(Čl. 41) Nematerijalna šteta
(Čl. 41) Pravično zadovoljenje
(Čl. 41) Pravično zadovoljenje - opšte
(Čl. 8-2) U skladu sa zakonom
(Čl. 8-1) Poštovanje porodičnog života
(Čl. 8) Pozitivne obaveze
(Čl. 8) Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života
Unutrašnje polje slobodne procene
Broj predstavke
47443/14
Zbirke
Veće
Presuda
Sudska praksa
Sažetak
Podnosilac se u predstavci koju je podneo Evropskom sudu u junu 2014. godine, oslanjajući se na član 8. Konvencije, žalio da mu je uskraćena mogućnost da dokaže svoje poreklo putem DNK analize, jer su redovni sudovi 2012. godine, zbog nastupanja zastarelosti, odbili njegov predlog za ponavlјanje postupka za utvrđivanje očinstva koji je pravnosnažno okončan sedamdesetih godina prošlog veka.

Podnosilac predstavke je sve do 2011/12 godine smatrao da je nesporno da je njegov biološki otac gospodin A. Međutim, tokom ostavinskog postupka nakon smrti A, podnosilac je saznao za pravnosnažnu presudu Okružnog suda u Zrenjaninu iz 1971. godine kojom je utvrđeno da A nije njegov biološki otac (po tužbi A za utvrđivanje očinstva). Okružni sud u Zrenjaninu i tadašnji Vrhovni sud Vojvodine su ovakav zaklјučak doneli na osnovu izjava svedoka o tome kada su se A i majka podnosioca upoznali.

Podnosilac i njegova majka su u januaru 2012. godine podneli Višem sudu u Zrenjaninu predlog za ponavlјanje pravnosnažno okončanog postupka utvrđivanja očinstva iz 1971. godine. U predlogu su posebno istakli: da je podnosilac za presudu iz 1971. godine saznao tek 2011 godine; da u vreme donošenja presude nije bilo moguće DNK testitanje, što je sada po nalogu suda moguće; da je u matičnim knjigama A sve vreme upisan kao otac podnosioca. Viši sud u Zrenjaninu je 9. januara 2012. godine odbacio predlog podnosioca kao neblagovremen. Apelacioni sud u Novom Sadu je krajem januara 2012. godine odbio žalbu podnosioca i potvrdio prvostepeno rešenje. Obrazlažući svoje odluke, nadležni sudovi su istakli da se na osnovu novih činjenica predlog za ponavlјanje postupka može podneti u roku od pet godina od pravnosnažnosti presude, koji rok je u konkretnom slučaju istekao još 1977. godine. Apelacioni sud u Novom Sadu je u svom obrazloženju dodao da je irelevantna činjenica da je podnosilac za presudu iz 1971. godine saznao nedavno, jer je tokom postupka čije ponavlјanje traži imao zakonskog zastupnika.

Podnosilac je protiv pomenutog rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava. Ustavni sud je 4. februara 2014. godine doneo rešenje kojim je odbacio ustavnu žalbu podnosioca.

Evropski sud za lјudska prava je 16. juna 2020. godine u predmetu Bolјević protiv Srbije, predstavka broj 47443/14, u sedmočlanom veću, jednoglasno doneo presudu kojom je utvrdio da je podnosiocu povređeno pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života iz člana 8. Evropske konvencije za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda (u dalјem tekstu: Konvencija).

Evropski sud je presudio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava samo po sebi dovolјno pravično zadovolјenje za nematerijalnu štetu koju je pretrpeo podnosilac.

Donoseći ovakvu odluku, Evropski sud je, pored ostalog, imao u vidu da je članom 426. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine propisano da se parnični postupak može ponoviti ukoliko Evropski sud donese presudu „u kojoj je utvrđena povreda lјudskog prava koja je mogla biti od uticaja na donošenje povolјnije odluke u postupku“.