Dragan Petrović protiv Srbije

Detalji

Država na koju se presuda odnosi
Srbija
Institucija
Evropski sud za ljudska prava
Stepen važnosti
2
Jezik
Srpski
Datum
14.04.2020
Članovi
41
35
8-2
8-1
8
Kršenje
8-1
8
Nekršenje
8-1
8
Ključne reči
(Čl. 41) Nematerijalna šteta
(Čl. 41) Pravično zadovoljenje
(Čl. 41) Pravično zadovoljenje - opšte
(Čl. 35) Uslovi prihvatljivosti
(Čl. 8-2) Zaštitne mere protiv zloupotrebe
(Čl. 8-2) U skladu sa zakonom
(Čl. 8-1) Poštovanje privatnog života
(Čl. 8-1) Poštovanje doma
(Čl. 8) Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života
Broj predstavke
75229/10
Zbirke
Veće
Presuda
Sudska praksa
Sažetak
Представка је поднета на основу члана 8. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и односи се на претрес стана подносиоца представке и узимање ДНК узорка од њега, при чему су обе радње обављене у пред-кривичном поступку. Подносилац представке се жалио да је претрес његовог стана извршен уз повреду његовог права на поштовање „дома“ и „приватног живота“, које је загарантовано чланом 8. Конвенције, Ко и да је узимањем ДНК узорка од њега букалним брисом такође прекршено његово право на поштовање „приватног живота“ у смислу исте одредбе. Подносилац се притуживао и на повреду права из члана 6. став 3. тачка а) Конвенције.

Дана 29. јула 2008. године истражни судија Окружног суда у Суботици је наредио претрес стана у којем је подносилац представке живео. У наредби је наведено да је иста издата на захтев службеника Полицијске управе у Суботици који су тврдили да ће претрес „вероватно“ резултирати запленом доказа релевантних за истрагу убиства. Истражни судија је прихватио ово образложење и прецизирао да се при претресу треба фокусирати на „предмете узете“ након убиства, а нарочито на „црну кожну јакну“, као и на „ципеле и друге предмете“ који би могли бити повезани са предметним злочином. У наредби је наведено да се приликом вршења претреса полицијски службеници морају придржавати одговарајућих одредаба Законика о кривичном поступку. На крају, посебном наредбом донетом истог дана уз навођење истих разлога, истражни судија је наложио да се изврши и претрес стана у којем је живела гђа Б.

Истога дана, 29. јула 2008. године, посебном наредбом, истражни судија је наложио и узимање узорка пљувачке од подносиоца представке за потребе вршења ДНК анализе. Судија је овластио полицију да узме од подносиоца представке или узорак пљувачке или узорак крви, и уз принуду уколико се подносилац буде опирао, а уз помоћ медицинских радника. У образложењу ове наредбе је наведено да је ДНК тест неопходан како би се упоредили ДНК подаци пронађени на месту злочина, тј. убиства, са ДНК профилом подносиоца представке. Исту наредбу, у односу на исто кривично дело и из истих разлога, требало је применити и на г. Д.
Дана 11. септембра 2008. године, истражни судија је обавестио Окружно јавно тужилаштво да у извештају од 28. августа 2008. године форензички вештаци нису нашли подударање између ДНК узорка подносиоца представке и биолошких трагова пронађених на месту злочина.

Подносилац представке је 4. августа 2008. године поднео Уставном суду уставну жалбу тврдећи, између осталог, да је дошло до повреде његовог права на поштовање дома и приватног живота, позивајући се, поред осталог, на члан 8. Конвенције, као и на чл. 25. и 40. Устава Републике Србије. Уставни суд је 14. октобра 2010. године донео одлуку којом је, поред осталог, одбио уставну жалбу подносиоца представке у односу на истакнуте повреде права из члана 40. Устава Републике Србије (у делу који се односи на претрес стана) и из члана 25. Устава (у делу који се односи на узимање ДНК узорка).

У представци ЕКЉП, подносилац представке је тврдио да је наредба за претрес била нејасна и без одговарајућег образложења, док је сȃм претрес стана произвољно спроведен и записник о претресу произвољно сачињен. Даље је истакао да је таква пракса омогућила све врсте злоупотреба, иако у овом случају подносилац представке није „постао жртва“ било каквог „подметања/фабриковања доказа“. Он није био означен као осумњичени у сȃмој наредби за претрес, у којој је само било наведено да претрес може довести до важних доказа у вези са злочином који се истражује. Такође, тврдио је да је само један сведок био присутан претресу стана, иако се према Законику о кривичном поступку захтева присуство два сведока, са чим се никада није сагласио.

У вези са наредбом за претрес стана, Европски суд је констатовао да се она односила на „црну кожну јакну“, као и на „ципеле и друге предмете“ који су повезани са злочином који се истражује и да је сȃма полиција већ обавестила истражног судију да је заплена ципела била неопходна како би се извршило упоређивање истих са траговима који су пронађени на месту злочина, док је кожна јакна предмет који је узет након убиства. Стога је Европски суд оценио да се предметна наредба за претрес не може сматрати нејасном. Тачније, чак и уколико изузмемо то да ли је било могуће да наредба буде уоквирена још прецизнијим условима, било је довољно да, у датим околностима, њен обим буде ограничен посебно споменутим предметима и упућивањем на предметни догађај; то је заузврат ограничавало дискреционо право полицијских службеника који су вршили претрес и који су овлашћени да заплене само предмете за које се могло сматрати да су потенцијално повезани са наводним кривичним делом. Европски суд је закључио да су разлози наведени у наредби били релевантни и довољни у околностима овог предмета. У вези са наводом да је претресу стана присуствовао само један, а не два сведока, Европски суд је констатовао да је адвокат подносиоца представке потписао потврду о привременом одузимању предмета, као и записник о претресу стана на који није имао примедбе. Имајући у виду наведено, Европски суд је закључио да је „ометање дома“ подносиоца представке било „у складу са законом“, да је предузето зарад остваривања „легитимног циља“ и да је било „неопходно у демократском друштву“, дакле у складу са чланом 8. Конвенције. Стога је Европски суд у овом делу оценио да није било повреде члана 8 Конвенције.

У погледу узимања ДНК узорка од подносиоца представке, Европски суд је оценио да узимања ДНК узорка од подносиоца представке није било „у складу са законом“ у смислу члана 8. став 2. Конвенције, јер би онда предметне домаће законске одредбе, између осталог, требале бити „предвидљиве у погледу [њихових] ефеката“ по подносиоца представке.Европски суд је имао у виду да се у предметном случају наредба, којим се овлашћују полицијски службеници да узму узорак пљувачке подносиоца представке, не позива ни на једну посебну законску одредбу и да сȃм члан 131. ст. 2. и 3. тада важећег Законика о кривичном поступку предвиђа да је суд могао да наложи узимање узорка крви или спровођење „других медицинских поступака“ само под условом да се то сматрало медицински неопходним зарад утврђивања чињеница „од значаја“ за криминалистичку истрагу. Из наведеног је Европски суд закључио да мешање државе у „приватни живот“ подносиоца представке није било „у складу са законом“, те да је непотребно да се даље испитује да ли је ово мешање предузето у циљу остваривања „легитимног циља“ и да ли је било „неопходно у демократском друштву“, у смислу члана 8. Конвенције. Стога је Европски суд у овом делу утврдио да је дошло до повреде члана 8 Конвенције.

Европски суд је једногласно утврдио да није било повреде члана 8. Конвенције у погледу претреса дома подносиоца представке, а са шест гласова за и једним против да је дошло до повреде члана 8. Конвенције у погледу узимања ДНК узорка од подносиоца представке.

Судија Mourou-Vikström се није сагласила са закључком већине да узимање узорка од подносиоца представке, за потребе анализе његовог ДНК профила, није било у складу са законом на основу тога што то није било предвидљиво.