M.S. protiv Hrvatske (br.2)

Detalji

Država na koju se presuda odnosi
Hrvatska
Institucija
Evropski sud za ljudska prava
Stepen važnosti
2
Jezik
Hrvatski
Datum
19.02.2015
Članovi
35-1
35
5-1-e
5-1
5
3
Kršenje
5-1-e
5-1
5
3 (Proceduralni aspekt)
3
Nekršenje
nije relevantno
Ključne reči
Srazmernost
(Čl. 35-1 / CAT-13 / ICCPR-2) Iscrpljivanje unutrašnjih pravnih lekova
(Čl. 35) Uslovi prihvatljivosti
(Čl. 5-1-e) Duševno poremećena lica
(Čl. 5-1) Zakonito hapšenje ili pritvor
(Čl. 5) Pravo na slobodu i bezbednost
(Čl. 3 / CAT-16) Nečovečno postupanje
(Čl. 3 / CAT-12) Efikasna istraga
(Čl. 3 / CAT-16) Ponižavajuće postupanje
(Čl. 3) Zabrana torture
Broj predstavke
75450/12
Zbirke
Veće
Presuda
Sudska praksa
Sažetak
Podnositeljka predstavke se 2012. godine obratila doktorki opšte prakse zbog jakih bolova u donjem delu leđa. Nakon što ju je pregledala, doktorka ju je uputila na dodatne preglede u zavod za hitnu medicinsku pomoć. Tamo su je, između ostalog, pregledali neurolog i psihijatar. Dok je neurolog dijagnostikovao bol u leđima i poremećaj anskioznosti, psihijatar je, naknadno, na osnovu njenih neusklađenih izjava, koje sadrže elemente manije gonjenja, dijagnostikovao akutni psihotični poremećaj i bez odlaganja doneo odluku o njenom zadržavanju u psihijatrijskoj ustanovi. Nakon što je smeštena, bila je vezana za krevet u ukupnom trajanju od približno 15 časova. Sledeći dan psihijatrijska ustanova je obavestila nadležni sud da je podnosteljka zadržana bez
njenog pristanka na lečenju. Sud je istog dana pokrenuo postupak u kojem se odlučuje o prisilnom zadržavanju lica sa mentalnim smetnjama u psihijatrijskoj ustanovi i odredio podnositeljki punomoćnika. Punomoćnik se pasivno držao na ročištu i ni jednom je nije posetio u bolnici. Iako je postupajući sudija posetio podnositeljku, on je nije pozvao na ročište na kojem je izložen nalaz sudskog veštaka psihijatra, niti ju je upoznao sa njenim pravima. Protiv odluke kojom je određen prisilni smeštaj podnositeljke, žalbe su izjavile kako podnositeljka, tako i njena sestra uz objašnjenje da deluje u ime podnositeljke, koja je u to vreme bila na jakim lekovima. Podnositeljkina sestra je u žalbi, pre svega, iznela da je podnositeljka bila vezana za krevet u psihijatrijskoj ustanovi i da je niko nije upoznao sa njenim pravima. Štaviše, podnositeljka je uputila pritužbu upravi bolnice pozivajući se u osnovi na iste novode koje je istakla i njena sestra u žalbi. Iako pritužba podnositeljke nikada nije bila prosleđena direktoru bolnice, njena sestra ju je priložila svojoj gorenavedenoj žalbi. Nadležni sud doneo je odluku kojom je obe žalbe odbio kao neosnovane. Podnositeljka je otpuštena iz bolnice mesec dana nakon prijema u nju.

Sud je utvrdio da je država propustila da dokaže da je upotreba fizičke prinude u trajanju od 15 sati bila neophodna i proporcionalna u okolnostima ovog slučaja. Shodno tome, Evropski sud je našao da je podnositeljka bila izložena nečovečnom i ponižavajućem postupanju i da je nastupila povreda člana 3 u materijalnom aspektu.