Lopac i drugi protiv Hrvatske

Detalji

Država na koju se presuda odnosi
Hrvatska
Institucija
Evropski sud za ljudska prava
Stepen važnosti
3
Jezik
Hrvatski
Datum
10.10.2019
Članovi
P1-1-1
P1-1
7-1
7
Kršenje
P1-1-1
P1-1
7-1
7
Nekršenje
nije relevantno
Ključne reči
(P1-1-1) Neometano uživanje imovine
(P1-1) Zaštita imovine
(Čl. 7-1) Nullum crimen sine lege
(Čl. 7) Kažnjavanje samo na osnovu zakona
Broj predstavke
7834/12, 43801/13, 19327/14, 63535/16
Zbirke
Komitet
Presuda
Sudska praksa
Sažetak
Postupak u ovom predmetu je pokrenut na osnovu četiri predstavke protiv Republike Hrvatske koje su Sudu podnela četiri hrvatska državljana: g.Željko Lopac (prvi podnosilac predstavke), g.Zvonimir Poščić (drugi podnosilac predstavke), g.Irfan Zjakić (treći podnosilac predstavke) i g.Goran Kamenjašević (četvrti podnosilac predstavke). Vlada je 2017.godine obaveštena o prigovorima u odnosu na pravo vlasništva i povredu načela da „nema krivičnog dela bez zakona“. Vlada je prigovorila na ispitivanje predstavki od strane Komiteta, ali je Sud, nakon razmatranja, odbacio ovaj Vladin prigovor.
Početkom maja 2001.godine austrijske vlasti su odobrile stalni boravak prvom podnosiocu. Tokom više godina prijavljivao je hrvatskim carinskim vlastima privremeni uvoz plovila u njegovom vlasništvu sa ciljem izuzimanja od plaćanja merodavnih poreza. Krajem marta 2005.godine Carinska uprava je pokrenula protiv njega prekršajni postupak zbog uvoza plovila bez plaćanja poreza. Uprava je pokrenula poreski upravni postupak pa mu je naloženo da plati određeni iznos na ime poreza, koju odluku je potvrdio drugostepeni upravni organ, obe odluke 2005.godine.. Upravni sud je odbio upravnu tužbu podnosioca krajem jula 2008.godine. Krajem maja 2007.godine Carinska uprava je obustavila navedeni prekršajni postupak jer je utvrdila da je podnosilac bio ispunio uslove za izuzimanje od plaćanja poreza. Krajem oktobra 2008.godine podnosilac je podneo ustavnu tužbu protiv odluke Upravnog suda. Odlukom od početka jula 2011.godine Ustavni sud je proglasio ustavnu tužbu nedopuštenom jer u njoj nije otvoreno nikakvo ustavnopravno pitanje.
Drugi podnosilac predstavke, sa stalnim boravkom u Češkoj Republici. Carinska uprava mu je 2006.godine zaračunala porez na uvoz plovila, tvrdeći da nije ispunio uslov za oslobađanje od poreske obaveze. Okolnosti slučaja su slične gore pomenutim, osim što naknadno nije utvrđeno oslobođenje od poreske obaveze.
Treći podnosilac predstavke imao je takođe odobren stalni boravak u Češkoj Republici. Protiv njega je, u septembru 2012.godine, Carinska uprava pokrenula prekršajni postupak zbog neplaćanja poreza kod uvoza automobila u Hrvatsku. Okolnosti slučaja su slične gore pomenutim, osim što naknadno nije utvrđeno oslobođenje od poreske obaveze.
Četvrti podnosilac predstavke imao je odobren stalni boravak u Nemačkoj. Krajem januara 2012.godine službenici Carinske uprave su utvrdili da je četvrti podnosilac upravljao vozilom svoje supruge nemačkih registracionih oznaka. Naloženo mu je da plati uvoznu carinu. Okolnosti slučaja su slične gore pomenutim, osim što naknadno nije utvrđeno oslobođenje od poreske obaveze.
Sud je odlučio da spoji zahteve obzirom da seodnose na slične činjenice i prigovore i da otvaraju identična pitanja po osnovu Konvencije.
NAVODNA POVREDA ČLANA 1 PROTOKOLA BR.1 UZ KONVENCIJU
- Pravo na mirno uživanje imovine.
Sud napominje da se prvi i četvrti podnosilac predstavke u ustavnim tužbama nisu pozvali na merodavnu odredbu Ustava kojom je zagarantovano pravo vlasništva. Niti su se pozvali na član 1 Protokola br.1 uz Konvenciju. Prvi, drugi i četvrti podnosilac ponovili su svoju glavnu tvrdnju da su živeli u inostranstvu i da u skladu sa prilogom C Istambulske konvencije nisu bili u obavezi da plaćaju predmetni porez. Uzimajući u obzir sve okolnosti, Sud smatra da je došlo do povrede člana 1 Protokola br.1 uz Konvenciju, u odnosu na prvog, drugog i četvrtog podnosioca.

NAVODNA POVREDA ČLANA 7 KONVENCIJE

- Nema krivičnog dela bez da je propisano.
Sud napominje da je u ustavnoj tužbi trećeg podnosioca navedeno da su prava podnosioca povređena zbog pogrešnog tumačenja odredbi Istambulske konvencije. Uzimajući sve u obzir Sud zaključuje da je došlo do povrede člana 7 Konvencije u odnosu na trećeg podnosioca.
PRIMENA ČLANA 41 KONVENCIJE
- Pravično zadovoljenje oštećenoj stranci.
Sud presuđuje da tužena država ima da isplati podnosiocima određene iznose na ime troškova i izdataka, osim drugom podnosiocu koji te troškove nije ni tražio.