Baralija protiv Bosne i Hercegovine

Detalji

Država na koju se presuda odnosi
Bosna i Hercegovina
Institucija
Evropski sud za ljudska prava
Stepen važnosti
2
Jezik
Bosanski
Datum
29.10.2019
Članovi
P12-1
46-2
46
41
Kršenje
P12-1
Nekršenje
nije relevantno
Ključne reči
Pozitivne obaveze
(P12-1) Opšta zabrana diskriminacije
(Čl. 46-2) Izmene i dopune zakona
(Čl. 46-2) Mere opšteg karaktera
(Čl. 46-2) Izvršenje presude
(Čl. 46) Obaveznost i izvršenje presuda
(Čl. 41) Nematerijalna šteta
(Čl. 41) Pravično zadovoljenje
(Čl. 41) Pravično zadovoljenje - opšte
Broj predstavke
30100/18
Zbirke
Veće
Presuda
Sudska praksa
Sažetak
Postupak u ovom predmetu pokrenut je na osnovu predstavke koji je protiv Bosne i Hercegovine podnela Irma Baralija. Ona je rodjena 1984. godine i živi u Mostaru. Predsednica je lokalnog ogranka njene politiĉke stranke „Naša stranka“. Ona se žalila na nemogućnost da glasa i da se kandiduje na lokalnim izborima.

Nakon zahteva Kluba zastupnika hrvatskog naroda Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, 26. novembra 2010. godine, Ustavni sud je proglasio neustavnim ĉlanove 19.2 stavovi (1) do (3) i ĉlan 19.4. stavovi (2) do (8) Izbornog zakona Bosne i Hercegovine iz 2001. godine i ĉlan 17. stav 1. Statuta Grada Mostara. Poslenji izbori u Mostaru održani su 2008. godine. Lokalni izbori u Mostaru stoga se nisu mogli održati u izbornim ciklusima 2012. i 2016. godine.

Ustavni sud je naredio Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine da u roku od šest mjeseci od objave njegove odluke u „Službenom glasniku Bosne i Hercegovine“ izmijeni neustavne odredbe Izbornog zakona iz 2001. godine u skladu s njegovom odlukom. Takodje je naredio Gradskom vijeću Mostara da ga obavesti o koracima koje će preduzeti da uskladi Statut Grada Mostara s Ustavom Bosne i Hercegovine u roku od tri meseca od dana objavljivanja u „SG Bosne i Hercegovine“ i amandmana koje izvrši Parlamentarna skupština kako bi Izborni zakon iz 2001. godine uskladila sa Ustavom Bosne i Hercegovine, u skladu s njegovom odlukom. Dana 18. januara 2012. godine, Ustavni sud je doneo rešenje o neizvršenju njegove odluke od 26. novembra 2010. godine od strane Parlamentarne skupštine. Utvrdio je da sporne odredbe Izbornog zakona iz 2001. godine prestaju da važe dan nakon objave rešenja u „SG Bosne i Hercegovine“. Dana 28. februara 2012. godine, relevantne odredbe Izbornog zakona iz 2001. godine prestale su da važe.

Prema poslednjim informacijama koje je vlada dostavila 13. septembra 2019. godine, relevantne odredbe Izbornog zakona iz 2001. godine kojima se regulišu izbori za Gradsko vijeće još uvek nisu usvojene.
Sud je primio na znanje argument Vlade da je kašnjenje u izvršenju odluke Ustavnog suda opravdano potrebom da se uspostavi dugoroĉnog i održivog mehanizma podele vlasti u Gradskom vijeću, kako bi se održao mir i olakšao dijalog izmedju razliĉitih naroda u Mostaru.

U kontekstu ĉlana 3. Protokola br. 1 Sud je utvrdio da glavna obaveza u pogledu prava na slobodne izbore nije suzdržavanje ili nemešanje, kao što je sluĉaj sa većinom gradjanskih i politiĉkih prava, već obaveza da država usvoji pozitivne mjere za „održavanje“ demokratskih izbora.

Sud smatra da država nije ispunila svoje pozitivne obaveze na usvajanju mera za održavanje demokratskih izbora u Mostaru. Stoga, Sud je utvrdio da je došlo do povrede ĉlana 1. Protokola br. 12 uz Konvenciju.