Milovanović protiv Srbije

Detalji

Država na koju se presuda odnosi
Srbija
Institucija
Evropski sud za ljudska prava
Stepen važnosti
3
Jezik
Srpski
Datum
08.10.2019
Članovi
8-1
8
6-1
6
Kršenje
8-1
8
6-1
6
Nekršenje
nije relevantno
Ključne reči
(Čl. 8-1) Poštovanje porodičnog života
(Čl. 8) Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života
(Čl. 6-1) Suđenje u razumnom roku
(Čl. 6) Postupak po ustavnoj žalbi
(Čl. 6) Pravo na pravično suđenje
Broj predstavke
56065/10
Zbirke
Veće
Presuda
Sudska praksa
Sažetak
Podnositeljka predstavke se žalila da domaći organi nisu preduzeli neophodne mere kako bi se sprovele odluke sudova u vezi sa njenim vršenjem roditeljskog prava nad decom koju joj je bivši suprug (u daljem tekstu M.M) oduzeo 2002. godine.
Podositeljka i M.M su dobili blizance, dečaka D. i devojčicu K u maju 1996. Podnositeljka predstavke napustila je bračnu zajednicu u martu 2001. godine prvo sa ćerkom, a zatim se u septembru i sin preselio kod nje. U januaru 2002. godine, kada je podnositeljka predstavke vodila decu na lekarski pregled, M. M. ih je presreo, uzeo decu od podnositeljke i od tada pa sve do 2010. godine je sistematski sprečavao njen bilo kakav kontakt sa njima, uz pretnju nasiljem. M.M se preselio sa decom i njihovim starijim polubratom u kuću čiju je izgradnju započeo. Prema izveštaju iz 2013. godine deca su počela da češće viđaju podnositeljku predstavke, i od tada Evropski sud nije dobijao dalje informacije o njihovom kontaktu. Deca su napunila 18 godina 2014. godine.

Postupak za razvod braka je okončan 2002. godine. Postupak koji se tiče starateljstva je okončan 16. novembra 2006. godine kada je postala pravnosnažna presuda kojom je prvostepeni sud poverio decu na negu, staranje i vaspitavanje majci, odredio model viđanja tuženog sa decom, naložio tuženom da plaća alimentaciju i zabranio kontakt između tuženog i dece tokom tri meseca kako bi im se omogućilo da obnove svoje emotivne veze sa majkom. Ova presuda je ostala neizvršena posle brojnih pokušaja domaćih organa da prinude tuženog M.M da se povinuje odluci suda i preda decu podnositeljki predstavke.

Podnositeljka predstavke je 26. februara 2009. godine podnela ustavnu žalbu Ustavnom sudu, tražeći izvršenje pravnosnažne presude o starateljstvu i privremene mere o vršenju roditeljskog prava. Takođe se žalila na dužinu krivičnog postupka koji je u toku u vezi sa otmicom dece. Pozvala se na član 32. Ustava, koji odgovara članu 6. Konvencije.
Ustavni sud je 23. maja 2012. godine utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u pogledu dugog trajanja izvršnog postupka u vezi sa pravnosnažnom presudom o vršenju roditeljkog prava iz oktobra 2005. godine, a preostali deo ustavne žalbe je odbacio kao neblagovremen.
Ustavni sud je odbacio žalbu na neizvršenje mere privremenog starateljstva kao neblagovremenu. Postupak izvršenja okončan je u februaru 2008. godine, dok je podnositeljka predstavke podnela ustavnu žalbu u februaru 2009. godine.
Ustavni sud je na kraju utvrdio da podnositeljka predstavke nije mogla da se žali na dužinu i ishod krivičnog postupka u kojem je učestvovala samo kao oštećena strana bez traženja odštete podnošenjem predloga za ostvarivanje imovinsko-pravnog zahteva.

Evropski sud je naveo da u spisu predmeta postoji evidencija zvaničnih prigovora podnositeljke predstavke na propuste države da izvrši privremenu meru i pravnosnažnu parničnu presudu.

Protiv M.M je vođen i krivični postupak zbog otmice dece, koji je okončan presudom Opštinskog suda od 16. juna 2006. godine kojom je utvrđeno da je M.M kriv zbog propusta da preda decu osobi koja ima pravo na starateljstvo (otmica deteta od strane roditelja) između 16. juna 2003. godine i 27. maja 2005. godine. Osuđen je na četiri meseca zatvora, uslovno na dve godine. Presuda je postala je pravnosnažna 19. oktobra 2006. godine.
Podnositeljka predstavke je 14. marta 2007. godine od javnog tužilaštva zatražila opoziv uslovne osude s obzirom da je tuženi odbio da postupi po odluci suda i preda joj decu.
Podnositeljka predstavke je kao oštećena podigla optužnicu 17. maja 2007. godine protiv tuženog zbog propusta da joj preda decu. U januaru 2008. godine Javno tužilaštvo je preuzelo krivično gonjenje. Sud je 27. decembra 2012. godine oslobodio optužbe M.M, konstatujući da je njegova izjava da nije sprečio izvršenje odluke o prenošenju starateljstva ili kontakt sa decom istinita. Neodređenog datuma 2007. godine, Centar za socijalni rad je pokrenuo postupak protiv M.M, zahtevajući da mu se oduzme roditeljsko pravo zbog zlostavljanja i otmice dece. Dana 8. septembra 2008. godine, nadležni sud lišio je M.M roditeljskog prava, ali ispostaviće se da je ta odluka naknadno poništena i da je Centar za socijalni rad povukao svoj prvobitni zahtev.

Evropski sud je utvrdio brojne propuste Tužene države u preduzimanju adekvatnih i efikasnih napora, poput preduzimanja prinudnih mera ako je neophodno, kao i nesposobnost iste da sprovodi one mere već izrečene radi davanja adekvatnog odgovora na prigovor tuženog u odnosu na sudske naloge i odluke socijalnih službi. Evropski sud je našao da je tuženom zapravo bilo dozvoljeno da koristi pravosudni sistem i odlaganja u svoju korist sve dok činjenično stanje nije bilo dovoljno izmenjeno vremenom kako bi se omogućilo preokretanje starateljskih prava podnositeljke predstavke kroz poseban skup sudskih postupaka ili manipulisanjem dece kako bi oni sami doneli odluku.
Uzimajući u obzir činjenice slučaja, uključujući prolazak vremena, najbolje interese deteta, kriterijume utvrđene u sopstvenoj sudskoj praksi i izjave strana u sporu, Evropski sud smatra u zaključku da je, bez obzira na polje slobodne procene Tužene države, neizvršenje prava starateljstva podnositeljke predstavke, dosuđeno privremenom merom i pravnosnažnom presudom, predstavljalo povredu njenog prava na poštovanje porodičnog života zagarantovanog članom 8. Konvencije.