Purić i R.B. protiv Srbije

Detalji

Država na koju se presuda odnosi
Srbija
Institucija
Evropski sud za ljudska prava
Stepen važnosti
3
Jezik
Srpski
Datum
15.10.2019
Članovi
5-3
5
Kršenje
5-3
5
Nekršenje
nije relevantno
Ključne reči
(Čl. 5-3) Dužina predraspravnog lišenja slobode
(Čl. 5) Pravo na slobodu i bezbednost
Broj predstavke
27929/10, 52120/13
Zbirke
Komitet
Presuda
Sudska praksa
Sažetak
Podnosioci predstavki su se pozivali na član 5. stav 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija) tvrdeći da pritvor koji su im odredili nadležni sudovi nije bio opravdan.
Imajući u vidu sličnost predmeta navedenih predstavki, Evropski sud je smatrao da je primereno da ih ispita zajedno i da donese jedinstvenu odluku.

A) Specifične okolnosti predmeta br. 27929/10
Tokom 2007. godine, Okružni sud u Smederevu je podnosiocu predstavke odredio pritvor zbog osnovane sumnje za primanje mita i ilegalno posedovanje oružja i eksplozivnih materija. Prvobitno mu je određen pritvor zbog rizika od ometanja toka suđenja vršenjem pritiska na svedoke i/ili saoptužene, zbog težine zaprećene kazne i prirode navodnog krivičnog dela.
Naime, podnosilac predstavke je bio u pritvoru od 11. septembra 2007. do 14. decembra 2007. godine, isključivo na osnovu razloga koji se tiču težine zaprećene kazne i prirode navodnog krivičnog dela. Sud se u svom obrazloženju, između ostalog, pozvao i na činjenicu da se krivično delo navodno dešavalo tokom dužeg vremenskog perioda i da je podnosilac predstavke u relevantno vreme bio dekan Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Podnosilac predstavke je više puta osporavao pritvor, ali je Vrhovni sud Srbije 18. septembra, 26. septembra, 25. oktobra i 28. novembra 2007. godine odbio njegove žalbe. Dana 14. decembra 2007. godine, podnosilac predstavke je pušten iz pritvora.
Podnosilac predstavke je podneo ustavnu žalbu pritužujući se da pritvor u periodu od 11. septembra do 14. decembra 2007. godine nije bio opravdan. Ustavni sud je našao da nema povrede prava podnosioca predstavke na slobodu i bezbednost.

B) Specifične okolnosti predmeta br. 52120/13
Viši sud u Subotici je 3. novembra 2011. godine, odredio pritvor podnosiocu predstavke zbog sumnje da je seksualno zlostavljao dete. Prvobitno mu je određen pritvor zbog rizika od ometanja toka postupka vršenjem pritiska na svedoke i/ili saoptuženog, rizika od ponavljanja istog krivičnog dela i težine zaprećene kazne i prirode navodnog krivičnog dela. Pritvor je podnosiocu predstavke više puta produžavan. U periodu od 18. juna do 17. avgusta 2012. godine podnosilac predstavke bio je u pritvoru isključivo iz razloga koji se tiču težine zaprećene kazne i prirode navodnog krivičnog dela. Nadležni sud se u svom obrazloženju, između ostalog, pozvao i na starost žrtve, na činjenicu da se krivično delo navodno dešavalo tokom dužeg vremenskog perioda, da je podnosilac predstavke živeo u istom domaćinstvu sa navodnom žrtvom i da je navodno takođe pretio žrtvi. Dana 22. juna 2012. godine, Apelacioni sud u Novom Sadu je potvrdio tu odluku. Podnosilac predstavke je oglašen krivim 17. avgusta 2012. godine, za krivično delo obljuba nad detetom i osuđen je na devet godina zatvora. U međuvremenu podnosilac predstavke je podneo ustavnu žalbu, pritužujući se da pritvor u periodu nakon 18. juna 2012. godine nije bio opravdan, međutim, Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu podnosioca i našao da nije povređeno pravo podnosioca predstavke na slobodu i bezbednost.

Odlučujući o predstavkama, Evropski sud se pozvao na svoju praksu gde je već utvrdio povredu člana 5. stav 3. Konvencije što se tiče Srbije u sličnoj situaciji (Lakatoš i drugi protiv Srbije). Evropski sud je našao da je ocena nadležnih sudova da je potrebno da podnosioci zahteva ostanu u pritvoru do suđenja doneta iz prilično apstraktnih i formalističkih razloga, pozivajući se isključivo na težinu zaprećene kazne i prirodu navodnog krivičnog dela, da se ti razlozi ne mogu smatrati „dovoljnim“ da opravdaju trajanje pritvora i da je zbog toga došlo do povrede člana 5. stav 3. Konvencije.