Stevanović i drugi protiv Srbije

Detalji

Država na koju se presuda odnosi
Srbija
Institucija
Evropski sud za ljudska prava
Stepen važnosti
3
Jezik
Srpski
Datum
27.08.2019
Članovi
P1-1-1
P1-1
6-1
6
Kršenje
P1-1-1
P1-1
6-1
6
Nekršenje
nije relevantno
Ključne reči
(P1-1-1) Neometano uživanje imovine
(P1-1) Zaštita imovine
(Čl. 6-1) Pristup sudu
(Čl. 6) Postupak izvršenja
(Čl. 6) Pravo na pravično suđenje
Broj predstavke
43815/17, 43819/17, 46335/17, 46382/17, 58825/17, 72892/17, 77141/17, 77875/17, 77876/17, 77879/17, 77882/17, 78142/17, 79575/17, 83186/17, 5791/18, 6256/18
Zbirke
Komitet
Presuda
Sudska praksa
Sažetak
Predmet je nastao na osnovu šesnaest predstavki koje su Sudu podneli, prema članu 34. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, šesnaest državljana Srbije.

Podnosioci predstavke su se prituživali na povredu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija) i člana 1. Protokola 1 uz Konvenciju zbog prekomerne dužine trajanja izvršnih i stečajnih postupaka.

Podnosioci predstavki su bili zaposleni u društvenim/ državnim preduzećima. Vučje, Inkol, Elektrouniverzal i Graditelj (u daljem tekstu: „dužnici“). U korist podnosilaca su donete konačne sudske odluke kojima se dužnicima nalaže da podnosiocima isplate zarade i zatezne kamate, kao i naknade za troškove.

Između aprila 2009. i septembra 2010. godine, Privredni sud u Leskovcu je otvorio stečajni postupak protiv dužnika. Pošto su svi izvršni postupci protiv dužnika obustavljeni po sili zakona, podnosioci predstavki su prijavili svoja potraživanja stečajnom upravniku na osnovu sudskih odluka. Stečajni upravnik je zaključcima donetim različitih datuma priznao njihova potraživanja u visini glavnice duga uvećane za zateznu kamatu do dana pokretanja stečajnog postupka protiv dužnika, kako je propisano domaćim zakonodavstvom. Privredni apelacioni sud je rešenjima utvrdio da je pravo podnosilaca predstavki na suđenje u razumnom roku bilo povređeno i dodelio im je između 100 i 400 evra (EUR) na ime naknade nematerijalne štete. U odnosu na petog i sedmog podnosioca predstavke nije doneta odluka o naknadi nematerijalne štete. Navedeni sud je takođe naložio Privrednom sudu u Leskovcu da ubrza stečajni postupak protiv dužnika.

Svi podnosioci predstavki su se žalili Vrhovnom kasacionom sudu na iznos dodeljenih naknada. Vrhovni kasacioni sud je odbio njihove žalbe.

Nakon toga, svi podnosioci su izjavili ustavne žalbe Ustavnom sudu koji je odlukama donetim različitih datuma tokom 2017. godine utvrdio da je, usled neizvršenja pravosnažnih presuda donetih u korist podnosilaca predstavki, došlo do povrede njihovog prava na mirno uživanje imovine. Ustavni sud je, posledično, dodelio podnosiocima predstavki i materijalnu štetu u iznosima utvrđenim u zaključcima o priznatim potraživanjima iz stečajnog postupka. Međutim, Ustavni sud je odbacio njihove pritužbe da su prethodno dodeljene naknade na ime povrede njihovog prava na suđenje u razumnom roku nedovoljne.

ESLJP je konstatovao da su naknade koje su domaći sudovi dodelili u ovim predmetima značajno niže u poređenju sa iznosima koje je Sud dodeljivao u predmetima koji se tiču neizvršenja domaćih presuda donetih protiv preduzeća sa pretežnim društvenim kapitalom.

Razmatrajući osnovanost pritužbi, Sud je konstatovao da je često utvrđivao povredu člana 6. stav 1. Konvencije u slučajevima u kojima su pokrenuta slična pitanja, te je zaključio da nema razloga za odstupanje od takve sudske prakse. Posledično je utvrđena povreda člana 6. stav 1. Konvencije i člana 1. Protokola 1 uz Konvenciju.