Hadžimejlić i drugi protiv Bosne i Hercegovine

Detalji

Država na koju se presuda odnosi
Bosna i Hercegovina
Institucija
Evropski sud za ljudska prava
Stepen važnosti
2
Jezik
Bosanski
Datum
03.11.2015
Članovi
46-2
46
41
5-4
5-1-e
5-1
5
Kršenje
5-1
5
Nekršenje
nije relevantno
Ključne reči
(Čl. 46-2) Pojedinačne mere
(Čl. 46-2) Izvršenje presude
(Čl. 46) Obaveznost i izvršenje presuda
(Čl. 41) Nematerijalna šteta
(Čl. 41) Pravično zadovoljenje - opšte
(Čl. 5-4) Ispitivanje zakonitosti lišenja slobode
(Čl. 5-1-e) Duševno poremećena lica
(Čl. 5-1) Zakonom propisani postupak
(Čl. 5-1) Lišenje slobode
(Čl. 5) Pravo na slobodu i bezbednost
Broj predstavke
3427/13, 74569/13, 7157/14
Zbirke
Veće
Presuda
Sudska praksa
Sažetak
Predmet je formiran na osnovu tri predstavke koje je Sudu protiv Bosne i Hercegovine podnelo troje državljana BiH. Podnosioci predstvavki su rođeni 1959, 1978. I 1958. Godine i trenutno se nalaze u ustanovi socijalnog zbrinjavanja Drin.

Prvoj podnositeljki predstavke oduzeta je poslovna sposobnost 23. novembra 2006. godine, na zahtev Centra za socijalni rad Visoko, nakon dijagnostifikovanja paranoidne šizofrenije. Prvobitno je bila pod starateljstvom sestre, a zatim u Zavodu Drin. Podnela je ustavnu apelaciju 2011. godine žaleći se na nezakonito lišavanje slobode.Ustavni sud BiH je 2013. godine utvrdio povredu člana 5. stav 1. Konvencije kao i člana 5. stav 4. Konvencije. Naređeno je da se preduzmu odgovarajuće mere kako bi se osigurala prava podnositeljke iz člana 5 stavovi 1. i 4. Konvencije. Iako je Općinski sud u Kiseljaku zaključio 8. septembra 2014. godine da zdravstveno stanje podnositeljke ne opravdava nastavak njenog zadržavanja u zavodu Drin, ona još uvek nije puštena.

Drugi podnosilac predstavke smešten je u zavod Drin na preporuku Psihijatrijske klinike u Sarjevu gde je lečen od šizofrenije 2004. godine. Podneo je ustavnu apelaciju 2. septembra 2011. godine u odnosu na zakonitost njegovog lišenja slobode. Ustavni sud BiH je utvrdio povredu člana 5. stav 1. i 4. Konvencije, naredio da se preduzmu odgovarajuće mere i dosudio mu novčanu odštetu. Iako je 29. novembra 2013. godine utvrđeno da njegovo trenutno zdravsteno stanje ne opravdava dalje zadržavanje u zavodu Drin, on i dalje nije pušten.

Treći podnosilac predstvake je lečen zbog šizofrenije na Psihijatrijskoj klinici u Tuzli 1997, 1998 i 1999. godine. Općinski sud u Tuzli oduzeo mu je radnu sposobnost 8. oktobra 1999. godine. Nakon toga smešten je u zavod Drin, a 2. marta 2003. godine stavljen je pod starateljstvo rođaka A.B., a zatim 10. Juna 2010. Godine pod starateljstvo njegove sestre S.P.

Еvropski sud za ljudska prava jednoglasno je odlučio da predstavke združi i proglasi ih dopuštenima. Utvrđeno je da je došlo do povrede člana 5. stav 1. Konvencije, kao i da ne postoji posebno pitanje prema članu 5. stav 4. Konvencije ni prema članu 5. stav 5. Konvencije. Sud je utvrdio da tužena država treba da u roku od tri meseca isplati određene novčane iznose podnosiocima predstavki da ime nematerijalne štete, uključujući bilo koji porez koji može biti zaračunat na te iznose, a po isteku navedena tri meseca, plaćaće se obična kamata na naveden iznose, do izmirenja. Preostali deo zahteva za pravično zadovoljenje je odbijen.