Marguš protiv Hrvatske

Detalji

Država na koju se presuda odnosi
Hrvatska
Institucija
Evropski sud za ljudska prava
Stepen važnosti
Referentni slučaj
Jezik
Hrvatski
Datum
27.05.2014
Članovi
P7-4
6-3-c
6-1
6
35-3
35
3
2
Kršenje
nije relevantno
Nekršenje
6-3-c
6-1
6
Ključne reči
(P7-4) Pravo da se ne bude suđen ili kažnjen dvaput u istoj stvari
(Čl. 35-3-a) Ratione temporis
(Čl. 35) Uslovi prihvatljivosti
(Čl. 6-3-c) Lična odbrana
(Čl. 6-1) Nepristrasan sud
(Čl. 6-1) Pravična rasprava
(Čl. 6) Krivični postupak
(Čl. 6) Pravo na pravično suđenje
(Čl. 3) Zabrana torture
(Čl. 2) Pravo na život
Broj predstavke
4455/10
Zbirke
Veliko veće
Presuda
Sudska praksa
Sažetak
U predmetu Marguš protiv Hrvatske, Evropski Sud za ljudska prava zaseda u Velikom Veću.
Predmet je formiran na osnovu predstavke podnete od strane hrvatskog državljanina, rodjenog 1961. godine i trenutno je na izdržavanju zatvorske kazne u Lepoglavi.
Dana 19. decembra 1991. godine, policijska uprava Osijek, podnela je, protiv podnosioca, krivičnu prijavu, navodeći da je podnosilac, inače pripadnik Hrvatske vojske, ubio nekoliko civila. Dana 20. aprila 1993. godine, Vojno državno tužilaštvo u Osijeku, protiv podnosioca, podiglo je optužnicu za ubistvo, nanošenje teške telesne povrede, dovodjenje u opasnost života i imovine i kradju. Dana 24. septembra 1996. godine, donet je Zakon o općem oprostu, kojim je propisano da se na sva krivična dela, učinjena u vezi sa ratom u Hrvatskoj, u periodu od 17. avgusta 1990. godine, do 23. avgusta 1996. godine, primenjuje opšti oprost, osim na dela koja predstavljaju teške povrede humanitarnog prava ili ratne zločine, uključujući i genocid.
Dana 24. juna 1997. godine, Županijski sud u Osijeku, obustavio je krivični postupak protiv podnosioca, u skladu sa Zakonom o općem oprostu.
Optužnicom Vojnog državnog tužilaštva, u Osijeku, dana 20. aprila 1993. godine, podnosilac je optužen za tri krivična dela ubistva, jedan kvalifikovani oblika krivičnog dela ubistva, dva krivična dela dovodjenja u opasnost života i imovine, krivično delo nanošenja teške telesne povrede, krivičn delo kradje oružja ili borbenih sredstava i krivično delo teške kradje. Ova optužnica je znatno izmenjena na glavnoj raspravi Vojnog suda u Osijeku, s obzirom na to da je zamenik vojnog tužioca odustao od optužbe za odredjena krivična dela, pa je tako podnosilac optužen za dva krivična dela ubistva, za nanošenje teške telesne povrede i krivično delo dovodjena u opasnost života i imovine.
Nakon ukidanja Vojnih sudova, spis navedenog predmeta dostavljen je Županijskom državnom tužilaštvu u Osijeku, koje je preuzelo krivično gonjenje i predložilo nastavak postupka, a predmet dostavilo Vanraspravnom veću suda, koje je utvrdilo da postoje uslovi za primenu Zakona o općem oprostu. Nakon toga, državni tužilac podnosi zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovnom sudu, koji je dana 19. septembra 2007. godine, utvrdio povredu Čl. 3 stav 2. Zakona o općem oprostu.
Dana 26. aprila 2006. godine, Županijsko državno tužilaštvo, podiglo je, protiv podnosioca optužnicu za ratne zločine protiv civilnog stanovništva. Dana 19. marta 2007. godine, održano je ročište na kome je zaključena glavna rasprava, u prisustvu podnosioca i njegovog advokata, ali je, za vreme izlaganja završnih reči stranaka, podnosilac udaljen iz sudnice. Presuda je objavljena dana 21. marta 2007. godine i podnosilac je proglašen krivim po svim tačkama optužnice i osudjen na kaznu zatvora u trajanju od četrnaest godina, a tu odluku je potvrdio i Vrhovni sud, koji je povećao izrčenu kaznu na trajanje od petnaest godina. Podnosilac je izjavio Ustavnu žalbu, koju je stavni sud odbio, dana 30. septembra 2009. godine.
Evropski Sud za ljudska prava, koji je u predmetnom slučaju zasedao u Velikom Veću, jednoglasno proglašava nedopuštenim prigovor na osnovu Čl. 4 Protokola br. 7 uz Konvenciju, jednoglasno utvrdjuje da nije bilo povrede Čl. 6 Konvencije, i sa šesnaest glasova prema jednom, utvrdjuje neprimenjivost Čl. 4 Protokola br. 7 uz Konvenciju. U dodatku presude nalaze se izdvojena mišljenja.