Omerović i drugi protiv Srbije

Država na koju se presuda odnosi
Srbija
Institucija
Evropski sud za ljudska prava
Stepen važnosti
3
Jezik
Srpski
Datum
05.11.2020
Članovi
6
6-1
P1-1
P1-1-1
Kršenje
6
6-1
P1-1
P1-1-1
Nekršenje
nije relevantno
Ključne reči
(Čl. 6) Pravo na pravično suđenje
(Čl. 6) Postupak izvršenja
(Čl. 6-1) Pristup sudu
(P1-1) Zaštita imovine
(P1-1-1) Neometano uživanje imovine
Broj predstavke
72470/16
Zbirke
Sudska praksa
Presuda
Komitet
Sažetak
Predmet je formiran na osnovu predstavke protiv Srbije, koja je Sudu podnelo više podnosilaca dana 17. novembra 2016. godine. Podnosioci predstavki su se prituživali na neizvršavanje domaćih odluka donesenih protiv preduzeća u društvenom/državnom vlasništvu.

Podnosioci predstavki su se prituživali na neizvršavanje domaćih odluka donetih u njihovu korist. Oni su se oslanjali, izričito ili prećutno, na član 6. stav 1. Konvencije i član 1. Protokola br. 1.

Sud naglašavaa da se izvršenje presude, koju donese bilo koji sud, mora smatrati sastavnim delom „suđenja“ u svrhe člana 6. Takođe se poziva na svoju sudsku praksu, koja se odnosi na neizvršenje ili odloženo izvršenje konačnih domaćih presuda.

U vodećem predmetu R. Kačapor i drugi protiv Srbije, br. 2269/06 i 5 drugih, od 15. januara 2008. godine, Sud je već utvrdio kršenje u pogledu pitanja sličnih onima u ovom predmetu.

Pošto je razmotrio sav materijal koji mu je dostavlјen, Sud nije utvrdio nijednu činjenicu niti argument koji bi mogao da ga ubedi da donese drugačiji zaklјučak po pitanju dopuštenosti i osnovanosti predmetnih pritužbi. Uzimajući u obzir svoju sudsku praksu u pogledu ove teme, Sud smatra da u ovom slučaju vlasti nisu preduzele sve neophodne napore kako bi izvršile, u potpunosti i na vreme, svoje odluke u korist podnosilaca predstavki. Predmetne pritužbe su stoga prihvatlјive i otkrivaju kršenje člana 6. stav 1. Konvencije i člana 1. Protokola br. 1.
Preuzmite presudu u pdf formatu

 

ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ

ПРЕДМЕТ ОМЕРОВИЋ И ДРУГИ против СРБИЈЕ

(Представка број 72470/16)

ПРЕСУДА 

СТРАЗБУР

5. новембар 2020. године

Ова пресуда је правоснажна, али може бити предмет редакцијске измене.

У предмету Омеровић и други против Србије, Европски суд за људска права (Друго одељење), на заседању Одбора у саставу:

Carlo Ranzoni, председник,
Branko Lubarda,

Pauliine Koskelo, судије,
и Liv Tigerstedt, вршилац дужности заменика секретара Одељења,

Након већања на затвореној седници одржаној 15. октобра 2020. године, 

Доноси следећу пресуду, која је усвојена тог дана:

ПОСТУПАК

1.  Предмет је формиран на основу представке против Србије, која је поднета Суду, према члану 34. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: „Конвенција“), 17. новембра 2016. године.

2.  Подносиоце представки је заступала гђа М. Лападат, адвокат из Београда.

3.  Влада Републике Србије (у даљем тексту: „Влада“) је обавештена о представци.

ЧИЊЕНИЦЕ

4.  Детаљи о подносиоцима представки и информације, које су релевантне за представку, дате су у приложеној табели.

5.  Подносиоци представки су се притуживали на неизвршавање домаћих одлука донесених против предузећа у друштвеном/државном власништву.

ПРАВО

I. НАВОДНА ПОВРЕДА ЧЛАНА 6. СТАВ 1. КОНВЕНЦИЈЕ И ЧЛАНА 1. ПРОТОКОЛА БР. 1

6.  Подносиоци представки су се притуживали на неизвршавање домаћих одлука донетих у њихову корист. Они су се ослањали, изричито или прећутно, на члан 6. став 1. Конвенције и члан 1. Протокола бр. 1, који гласе:

Члан 6. став 1.

„Свако, током одлучивања о његовим грађанским правима и обавезама... , има право на правичну... расправу... пред... судом, ...”

Члан 1. Протокола бр. 1

"Свако физичко или правно лице има право на неометано уживање своје имовине. Нико не може бити лишен своје имовине, осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права.

Претходне одредбе, међутим, ни на који начин не утичу на право државе да примењује законе које сматра потребним да би регулисала коришћење имовине у складу с општим интересима или да би обезбедила наплату пореза или других дажбина или казни.“

7.  Суд понавља да се извршење пресуде, коју донесе било који суд, мора сматрати саставним делом „суђења“ у сврхе члана 6. Такође се позива на своју судску праксу, која се односи на неизвршење или одложено извршење коначних домаћих пресуда (види Хорнсби против Грчке, бр. 18357/91, став 40, Извештаји пресуда и одлука 1997‑II).

8.  У водећем предмету Р. Качапор и други против Србије, бр. 2269/06 и 5 других, од 15. јануара 2008. године, Суд је већ утврдио кршење у погледу питања сличних онима у овом предмету.

9.  Пошто је размотрио сав материјал који му је достављен, Суд није утврдио ниједну чињеницу нити аргумент који би могао да га убеди да донесе другачији закључак по питању допуштености и основаности предметних притужби. Узимајући у обзир своју судску праксу у погледу ове теме, Суд сматра да у овом случају власти нису предузеле све неопходне напоре како би извршиле, у потпуности и на време, своје одлуке у корист подносилаца представки.

10.  Предметне притужбе су стога прихватљиве и откривају кршење члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола бр. 1.

II. ПРИМЕНА ЧЛАНА 41. КОНВЕНЦИЈЕ

11.  Члан 41. Конвенције гласи:

„Када Суд утврди кршење Конвенције или протокола уз њу, а унутрашње право Високе стране уговорнице у питању омогућава само делимичну одштету, Суд ће, ако је то потребно, пружити правично задовољење оштећеној страни.“

12.  С обзиром на документе који су у његовом поседу, као и на своју судску праксу (види, посебно, Р. Качапор и други против Србије, бр. 2269/06 и 5 других, од 15. јануара 2008. године, и Станковић против Србије (одл.), 41285/19, од 19. децембра 2019. године), Суд сматра разумним да додели износе наведене у приложеној табели.

13.  Суд даље констатује да Тужена држава има обавезу да исплати било који преостали дуг према пресуди, из сопствених средстава.

14.  Суд сматра да је примерено да затезна камата буде заснована на најнижој каматној стопи Европске централе банке уз додатак од три процентна поена.

 

ИЗ ОВИХ РАЗЛОГА, СУД, ЈЕДНОГЛАСНО,

  1. Проглашава представку прихватљивом;

  2. Утврђује да предметна представка открива кршење члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола бр. 1 у погледу неизвршавања домаћих одлука донесених против предузећа у друштвеном/државном власништву;

  3. Сматра да Тужена мора, у року од три месеца, осигурати извршење неизвршених домаћих одлука наведених у приложеној табели, тако што ће исплатити било који преостали дуг према пресуди из сопствених средстава;

  4. Сматра

(a)   да Тужена треба да подносиоцима представки исплати, у року од три месеца, износе наведене у приложеној табели, који ће бити конвертовани у националну валуту Тужене по стопи која се примењује на дан измирења;

(b)  да, од истека наведена три месеца до измирења, треба исплатити обичну камату на горе наведене износе по стопи која је једнака најнижој каматној стопи Европске централне банке током периода неиспуњавања обавеза, уз додатак од три процентна поена;

Састављено на енглеском језику и достављено у писаној форми дана 5. новембра 2020. године, у складу са правилом 77. ставови 2. и 3. Пословника Суда.

Liv Tigerstedt                                                                 Carlo Ranzoni
Вршилац дужности заменика секретара                            Председник

 

ПРИЛОГ

Представка којом се подносе жалбе на основу члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола бр. 1

(неизвршење или одложено извршење домаћих одлука усвојених против друштвених/државних предузећа)

Број представке

Датум подношења

Име подносиоца представке

Датум рођења

Релевантна домаћа одлука

Почетак периода неизвршења или датум ступања Конвенције на снагу у односу на Републику Србију (3. март 2004. године)

Датум окончања периода неизвршења

Дужина извршног поступка

Износ додељен на име нематеријалне штете по подносиоцу представке

(у еврима)[1] [2]

Износ додељен на основу трошкова и издатака по представци

(у еврима)[3]

72470/16

17. новембар 2016. године

(199 подносилаца представки)

Кумрија ОМЕРОВИЋ

02. јануар 1962. године

Хасим СИНАНОВИЋ

10. октобар 1975. године

Есминка БРОЊА

23. јул 1964. године

Мирсада БЕРОВИЋ

09. септембар 1964. године

Музафер ПЛОЈОВИЋ

19. април 1967. године

Бека ОМЕРОВИЋ

29. мај 1967. године

Сулејма АРСЛАНОВИЋ

30. септембар 1964. године

Зинета РАМОВИЋ

16. октобар 1966. године

Мерсија ЗЕЋИРОВИЋ

18. мај 1967. године

Вахида ЉАЈИЋ

19. јул 1966. године

Мушка ХОЏИЋ

20. јун 1965. године

Муратка АЈДИНОВИЋ

08. јануар 1956. године

Исмета ПЛОЈОВИЋ

29. децембар 1972. године

Зумрета УГЉАНИН

13. септембар 1968. године

Хедија ДЕРДЕМЕЗ

20. март 1962. године

Изет ПРЕЛИЋ

12. децембар 1972. године

Азра ИСОВИЋ

01. јун 1969. године

Ферида БЕЈТОВИЋ

17. јануар 1959. године

Сафка ХАЏИЋ

15. април 1966. године

Шадија МУРИЋ

19. јун 1966. године

Бесим САЛКОВИЋ

12. јануар 1968. године

Санија ХОТ

03. фебруар 1968. године

Мурадија КУРТАНОВИЋ

01. јануар 1967. године

Зухра ГЕГИЋ

05. јануар 1963. године

Ифета ШЕМОВИЋ

10. јун 1968. године

Сафета БЕЋОВИЋ

27. фебруар 1964. године

Хидајет ЕМИНОВИЋ

16. октобар 1967. године

Рамиза ЋОСОВИЋ

08. октобар 1972. године

Васвија ХАЈДИНОВИЋ

25. јун 1965. године

Сабахета НУРКОВИЋ

03. јун 1966. године

Зинета БУЉЕВИЋ

09. април 1965. године

Алмаса ДРЕКОВИЋ

22. децембар 1965. године

Ханкија СЕЛМАНОВИЋ

24. фебруар 1966. године

Мехдија БАЛИЋ

03. април 1966. године

Мујесира ХАМИДОВИЋ

03. фебруар 1963. године

Сенадија РАМОВИЋ

18. јануар 1965. године

Хаџира БУЛИЋ

29. јун 1967. године

Сенада Балић

20. март 1968. године

Зухра ГЕГИЋ

30. новембар 1965. године

Сенадија ШКРИЈЕЉ

25. јануар 1968. године

Санија БУЛИЋ

12. јул 1965. године

Муамера ХОТ[4]

датум рођења: 08. мај 1967. године

датум смрти: 04. март 2017. године

Шеха ДЕРДЕМЕЗ

10. јануар 1967. године

Рамиз ШКРИЈЕЉ

21. новембар 1968. године

Садија БИШЕВАЦ

24. октобар 1966. године

Бисера УГЉАНИН

05. септембар 1963. године

Нафија МУРИЋ

17. јун 1965. године

Асифа ОМЕРОВИЋ

08. март 1966. године

Рахима УГЉАНИН

01. октобар 1960. године

Едиб БИШЕВАЦ

08. јануар 1966. године

Хајруша АЈДИНОВИЋ

20. јануар 1964. године

Соко ТУТИЋ

10. јул 1966. године

Мевљуда ХАСИЋ

28. јануар 1967. године

Мунир ТАХИРОВИЋ

03. април 1971. године

Кимета ХАСИЋ

06. април 1971. године

Фадиља ЧУЉЕВИЋ

19. јануар 1974. године

Хава ТУТИЋ

21. април 1966. године

Зумрета БЕЈТОВИЋ

01. јануар 1968. године

Мерсада БЕЈТОВИЋ

17. јануар 1970. године

Фернала ЗЕЋИРОВИЋ

15. јун 1953. године

Зиља ТУТИЋ

20. јануар 1966. године

Ханкија КОШУТА

28. септембар 1969. године

Мерсија НЕЗОВИЋ

20. мај 1965. године

Ајиша ШЕМСОВИЋ

25. октобар 1966. године

Нејма ГЕГИЋ

12. октобар 1968. године

Зоран СРЕТКОВИЋ

01. јун 1960. године

Миодраг ВЕЉОВИЋ

23. март 1957. године

Хасима ШКРИЈЕЉ

05. мај 1968. године

Хајрија ТАХИРОВИЋ[5]

датум рођења: 12. септембар 1965. године

датум смрти: 16. април 2015. године

Мевљуда ХАСИЋ

06. октобар 1968. године

Мирсада ПРЕЉЕВИЋ

27. јануар 1969. године

Хузеир ФЕКОВИЋ

20. јул 1958. године

Ифета ЈАКУПОВИЋ

24. октобар 1963. године

Злата ЂУЛОВИЋ

10. децембар 1962. године

Залифа ЂУЛОВИЋ

06. децембар 1971. године

Мирсада ЂУЛОВИЋ

20. април 1964. године

Зага МИЛУНОВИЋ

06. октобар 1963. године

Драгана САВИЋ

17. јануар 1971. године

Муневера ДАЗДАРЕВИЋ

20. август 1963. године

Бедрија АДЕМОВИЋ

11. мај 1960. године

Сабахета НУМАНОВИЋ[6]

датум рођења: 20. август 1963. године

датум смрти: 06. мај 2018. године

Фата ЗУКОРЛИЋ

11. фебруар 1962. године

Мевљуда РАГИПОВИЋ

05. август 1969. године

Зоран СТАШЕВИЋ

25. септембар 1969. године

Факета РЕШОВИЋ

22. децембар 1965. године

Милосава ЗЕЧЕВИЋ

28. април 1966. године

Сенадија ХАЈРОВИЋ

10. март 1968. године

Бесим КУРТАЈ

23. септембар 1958. године

Бахта БАХТИЈАРЕВИЋ

21. јул 1970. године

Васвија СКАРЕП

05. децембар 1964. године

Фатима СМАИЛОВИЋ

15. фебруар 1963. године

Слада ГЕГИЋ

26. јануар 1967. године

Рабија ШКРИЈЕЉ

11. јун 1971. године

Бајрамка ТУТИЋ

14. март 1959. године

Душица ЗЕЧЕВИЋ

23. јул 1960. године

Фарук РАМИЧЕВИЋ

24. април 1969. године

Селима ТУТИЋ

10. април 1963. године

Ифета МАЛАГИЋ

26. мај 1967. године

Снежана БОЈОВИЋ

16. децембар 1968. године

Назића ДРЕКОВИЋ

27. октобар 1965. године

Слободанка ТАНАСКОВИЋ

13. септембар 1958. године

Умихана МЕЦИНОВИЋ

15. јул 1964. године

Мирсада ДРЕКОВИЋ

24. децембар 1961. године

Наил ТУТИЋ

15. фебруар 1966. године

Ибрахим РИЗВАНОВИЋ

13. јануар 1966. године

Хава РИЗВАНОВИЋ

24. јун 1964. године

Шадија ХУСОВИЋ

12. јун 1969. године

Кимета АХМЕТОВИЋ

10. август 1965. године

Фехима ХУСОВИЋ

01. март 1964. године

Емина ХОТ

25. јануар 1964. године

Вучина ВЕЉОВИЋ

01. јануар 1957. године

Изет ХАБИБОВИЋ

10. март 1965. године

Сабахет АДИЛОВИЋ

23. фебруар 1969. године

Душица РАДОЈЧИЋ

28. јун 1962. године

Јасмина ХАЈРИЗОВИЋ

25. октобар 1967. године

Џеват ХАБИБОВИЋ

17. јул 1966. године

Зехиба АВДИЋ

04. јануар 1967. године

Мирјана МИЛУНОВИЋ

15. април 1973. године

Светлана РАКОВИЋ

02. децембар 1961. године

Нермина ХОТ

01. јануар 1973. године

Хасна КУРТОВИЋ

26. април 1962. године

Славица МИЛУНОВИЋ

20. септембар 1969. године

Хајрија НУМАНОВИЋ

02. август 1969. године

Сабахета ПЕПИЋ[7]

датум рођења: 30. јануар 1960. године

датум смрти: 03. април 2018. године

Фата ХАЈДИНОВИЋ

12. март 1969. године

Сафија ШЕХОВИЋ

08. април 1963. године

Садика АДЕМОВИЋ

10. мај 1966. године

Мунира ОМЕРОВИЋ

01. јануар 1963. године

Суљо АЗЕМОВИЋ

20. децембар 1969. године

Хајрија РАМИЧЕВИЋ

15. септембар 1965. године

Хафиза ИСЛАМОВИЋ

25. април 1969. године

Миљхата ШАЉИЋ

03. јануар 1965. године

Злата КУРТОВИЋ

04. јануар 1966. године

Фатима ФЕКОВИЋ

25. јануар 1968. године

Мисала ХАБИБОВИЋ

03. јун 1965. године

Фатима КОШУТА

12. фебруар 1966. године

Мушка ГУСИНАЦ ХОТ

10. фебруар 1967. године

Зорка ЈОКСИМОВИЋ

29. март 1955. године

Нафија ПЕЈОВИЋ

19. март 1965. године

Мерсија ПРАМЕНКОВИЋ

26. октобар 1973. године

Зенифа МАРТИНОВИЋ

07. мај 1963. године

Садика АДЕМОВИЋ

23. септембар 1953. године

Омер СУБАШИЋ

06. јануар 1951. године

Мирсад ДЕДЕЈИЋ

20. јануар 1969. године

Ајкуна ЧОЛОВИЋ

20. мај 1964. године

Хамида САДОВИЋ

22. септембар 1965. године

Везира ХОТ

15. март 1965. године

Нурадија АРСЛАНОВИЋ

10. септембар 1946. године

Сарија ДРЕКОВИЋ[8]

датум рођења: 12. октобар 1961. године

датум смрти: непознат

Аиша КРКУШИЋ

20. мај 1964. године

Нурија ИСЛАМОВИЋ

15. јун 1968. године

Дика КУЧЕВИЋ

24. мај 1950. године

Шаха БАЛИЋ

08. децембар 1961. године

Авдо АВДОВИЋ

29. април 1973. године

Хивзија РАМИЧЕВИЋ

10. март 1965. године

Нусрета ИБРАХИМОВИЋ

15. фебруар 1962. године

Јадранка ЗЕЧЕВИЋ

10. јануар 1965. године

Хаснија ЕМИНОВИЋ

10. новембар 1965. године

Медина СУЉИЋ

14. јануар 1968. године

Менсур РАМИЋ

15. мај 1962. године

Салиха ИСОВИЋ

01. мај 1966. године

Есма ХАЏИЋ

03. мај 1965. године

Сабахета БЕШИРОВИЋ

16. фебруар 1965. године

Биљана БЕЛОШЕВИЋ

10. април 1973. године

Рефида ТУТИЋ

17. мај 1957. године

Нусрета ХАЏИБУЛИЋ

05. јун 1965. године

Бахрија РАГИПОВИЋ

25. јануар 1967. године

Исо НУМАНОВИЋ

12. април 1948. године

Мујесира ДАЗДАРЕВИЋ

10. јун 1965. године

Садик ХУСОВИЋ

23. мај 1953. године

Рамиза ХАЏИЋ

25. фебруар 1966. године

Индира ДРЕКОВИЋ

29. новембар 1966. године

Вахида ОМЕРОВИЋ

11. новембар 1967. године

Зекрија ХАЏИЋ

05. мај 1969. године

Шефика БЕЈТОВИЋ

20. јун 1967. године

Везира ТУТИЋ

05. август 1967. године

Хамза МЕДОВИЋ

04. фебруар 1964. године

Мерсада ТУТИЋ

25. фебруар 1971. године

Фатима ШМАКОВИЋ

03. фебруар 1968. године

Сенада ХАМЗАГИЋ

08. јун 1964. године

Зумрета КАЧАПОР

09. јануар 1964. године

Сабахета ДАЗДАРЕВИЋ

15. септембар 1961. године

Мерсада БРОЊА

07. новембар 1969. године

Мевљудин БУЉЕВИЋ

12. фебруар 1966. године

Назим ЋАТОВИЋ

08. октобар 1953. године

Сенадија КОЛАШИНАЦ

10. фебруар 1972. године

Јасмина ЗЕКОВИЋ

10. јануар 1968. године

Садија ПЛОЈОВИЋ

06. јун 1965. године

Шефћета ЧЕКРЛИЋ

18. мај 1963. године

Џемка ШАБОВИЋ

24. новембар 1965. године

Хатиџа ПЉАКИЋ

15. март 1972. године

Санија ЕТЕМОВИЋ

15. јул 1967. године

Нусрета АДЕМОВИЋ

07. септембар 1968. године

Драгослава ЂОКОВИЋ

17. фебруар 1968. године

Алтуна МУЛИЋ

02. септембар 1965. године

Рашко МИЛОСАВЉЕВИЋ

22. септембар 1970. године

Ифета НУРКОВИЋ

02. јануар 1968. године

Садија КАЛАЧ

20. октобар 1964. године

Мирсада СУЈКОВИЋ

02. јануар 1969. године

Привредни суд у Краљеву, 27. новембар 2003. године

(199 одлука донетих од стране истог суда на исти датум)

03. март 2004. године

 

у току

Више од 16 година, 6 месеци и 13 дана

 

1.000

250


[1] Заједно са било којим порезом који се може наплаћивати подносиоцима представке

[2] Одбијање било којих износа који су можда већ наплаћени на основу истог на домаћем нивоу.

[3] Заједно са било којим порезом који се може наплаћивати подносиоцима представки.

[4] Исходовала наследница: Амела ХОТ, рођена 21. октобра 1987. године

[5] Исходовао наследник: Харис ТАХИРОВИЋ, рођен 25. фебруара 1998. године

[6] Исходовао наследник: Исо НУМАНОВИЋ, рођен 12. априла 1948. године, који је такође један од подносилаца представке у предметном случају (види доле)

[7] Исходовао наследник: Фехим ПЕПИЋ, рођен 24. јануара 1954. године

[8] Исходовала наследница: Ганија ДРЕКОВИЋ, рођена 15. септембра 1986. године

 

 

SECOND SECTION

CASE OF OMEROVIĆ AND OTHERS v. SERBIA

(Application no. 72470/16)

JUDGMENT

STRASBOURG

5 November 2020

This judgment is final but it may be subject to editorial revision.

In the case of Omerović and Others v. SerbiaThe European Court of Human Rights (Second Section), sitting as a Committee composed of:

Carlo Ranzoni, President,
Branko Lubarda,
Pauliine Koskelo, judges,
and Liv Tigerstedt, Acting Deputy Section Registrar,

Having deliberated in private on 15 October 2020,

Delivers the following judgment, which was adopted on that date:

PROCEDURE

1.  The case originated in an application against Serbia lodged with the Court under Article 34 of the Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms (“the Convention”) on 17 November 2016.

2.  The applicants were represented by Ms M. Lapadat, a lawyer practising in Belgrade.

3.  The Serbian Government (“the Government”) were given notice of the application.

THE FACTS

4.  The applicants details and information relevant to the application are set out in the appended table.

5.  The applicants complained of the non-enforcement of domestic decisions given against a socially/State-owned company.

THE LAW

  1. ALLEGED VIOLATION OF ARTICLE 6 § 1 OF THE CONVENTION AND OF ARTICLE 1 OF PROTOCOL NO. 1

6.  The applicants complained of the non-enforcement of domestic decisions given in their favour. They relied, expressly or in substance, on Article 6 § 1 of the Convention and on Article 1 of Protocol No. 1, which read as follows:

Article 6 § 1

“In the determination of his civil rights and obligations ... everyone is entitled to a fair ... hearing ... by [a] ... tribunal ...”

Article 1 of Protocol No. 1

“Every natural or legal person is entitled to the peaceful enjoyment of his possessions. No one shall be deprived of his possessions except in the public interest and subject to the conditions provided for by law and by the general principles of international law.

The preceding provisions shall not, however, in any way impair the right of a State to enforce such laws as it deems necessary to control the use of property in accordance with the general interest or to secure the payment of taxes or other contributions or penalties.”

7.  The Court reiterates that the execution of a judgment given by any court must be regarded as an integral part of a “hearing” for the purposes of Article 6. It also refers to its case-law concerning the non-enforcement or delayed enforcement of final domestic judgments (see Hornsby v. Greece, no. 18357/91, § 40, Reports of Judgments and Decisions 1997II).

8.  In the leading case of R. Kačapor and Others v. Serbia, nos. 2269/06 and 5 others, 15 January 2008, the Court already found a violation in respect of issues similar to those in the present case.

9.  Having examined all the material submitted to it, the Court has not found any fact or argument capable of persuading it to reach a different conclusion on the admissibility and merits of these complaints. Having regard to its case-law on the subject, the Court considers that in the instant case the authorities did not deploy all necessary efforts to enforce fully and in due time the decisions in the applicants favour.

10.  These complaints are therefore admissible and disclose a breach of Article 6 § 1 of the Convention and Article 1 of Protocol No. 1.

  1. APPLICATION OF ARTICLE 41 OF THE CONVENTION

11.  Article 41 of the Convention provides:

“If the Court finds that there has been a violation of the Convention or the Protocols thereto, and if the internal law of the High Contracting Party concerned allows only partial reparation to be made, the Court shall, if necessary, afford just satisfaction to the injured party.”

12.  Regard being had to the documents in its possession and to its caselaw (see, in particular, R. Kačapor and Others v. Serbia, nos. 2269/06 and 5 others, 15 January 2008, and Stanković v. Serbia (dec.)41285/19, 19 December 2019), the Court considers it reasonable to award the sums indicated in the appended table.

13.  The Court further notes that the respondent State has an obligation to pay any outstanding judgment debt from its own funds.

14.  The Court considers it appropriate that the default interest rate should be based on the marginal lending rate of the European Central Bank, to which should be added three percentage points.

FOR THESE REASONS, THE COURT, UNANIMOUSLY,

  1. Declares the application admissible;
  2. Holds that this application discloses a breach of Article 6 § 1 of the Convention and Article 1 of Protocol No. 1 concerning the non-enforcement of domestic decisions given against a socially/State-owned company;
  3. Holds that the respondent State shall ensure, within three months, the enforcement of the pending domestic decisions referred to in the appended table by paying any outstanding judgment debt from its own funds;
  4. Holds

(a)  that the respondent State is to pay the applicants, within three months, the amounts indicated in the appended table, to be converted into the currency of the respondent State at the rate applicable at the date of settlement;

(b)  that from the expiry of the above-mentioned three months until settlement simple interest shall be payable on the above amount at a rate equal to the marginal lending rate of the European Central Bank during the default period plus three percentage points.

Done in English, and notified in writing on 5 November 2020, pursuant to Rule 77 §§ 2 and 3 of the Rules of Court.

Liv Tigerstedt                                     Carlo Ranzoni
 Acting Deputy Registrar                    President

 

 

 

Copyright © 2021 Pravosudna akademija, Srbija