Mladenović i Đokić protiv Srbije

Država na koju se presuda odnosi
Srbija
Institucija
Evropski sud za ljudska prava
Stepen važnosti
3
Jezik
Srpski
Datum
29.04.2021
Članovi
6
6-1
P1-1
P1-1-1
Kršenje
6
6-1
P1-1
P1-1-1
Nekršenje
nije relevantno
Ključne reči
(Čl. 6) Pravo na pravično suđenje
(Čl. 6) Postupak izvršenja
(Čl. 6-1) Suđenje u razumnom roku
(P1-1) Zaštita imovine
(P1-1-1) Neometano uživanje imovine
Broj predstavke
44719/18, 44998/18
Zbirke
Sudska praksa
Presuda
Komitet
Sažetak
Predmet je pokrenut nakon što su podnete dve predstavke (br. 44719/18 i 44998/18) protiv Republike Srbije Sudu 10. septembra 2018. godine u skladu sa članom 34. Evropske konvencije za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda. Imajući u vidu sličnost predmeta navedenih predstavki, Sud smatra da je primereno da ih ispita zajedno i da donese jednu spojenu presudu.

Podnosioci su se žalili na odloženo izvršenje odluka usvojenih pred domaćim sudovima u njihovu korist. Oslanjali su se, izričito ili suštinski, na član 6. stav 1. Konvencije i član 1. Protokola broj 1.

Sud navodi da izvršenje presude koju usvoji bilo koji sud mora biti smatrano sastavnim delom „suđenja” u smislu člana 6. Takođe se poziva na svoju sudsku praksu koja se odnosi na neizvršenje ili odloženo izvršenje konačnih domaćih presuda.

U vodećem predmetu R. Kačapor i drugi protiv Srbije, broj 2269/06 i još 5 drugih, 15. januara 2008. godine, Sud je utvrdio povredu u pogledu okolnosti koje su slične onima u ovom slučaju. Sud dalјe napominje da odluke u vezi sa ovim predstavkama nalažu preduzimanje posebne mere. Sud stoga smatra da se predmetne odluke odnose na „imovinu” u smislu člana 1. Protokola broj 1.

Nakon razmatranja celokupnog materijala koji mu je dostavlјen, Sud nije ustanovio nijednu činjenicu niti argument koji bi mogao da ga ubedi da usvoji drugi zaklјučak u pogledu prihvatlјivosti i osnovanosti ovih pritužbi. Stoga su ove pritužbe prihvatlјive i otkrivaju kršenje člana 6. stav 1. Konvencije i člana 1. Protokola broj 1.
Preuzmite presudu u pdf formatu

 

ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА

ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ

ПРЕДМЕТ МЛАДЕНОВИЋ И ЂОКИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ

(Представке бр. 44719/18 и 44998/18)

ПРЕСУДА

СТРАЗБУР

29. април 2021. године

Ова пресуда је коначна, али може бити предмет редакцијских измена.

У предмету Младеновић и Ђокић против Србије, Европски суд за људска права (Друго одељење), на заседању Одбора у саставу:

Carlo Ranzoni, председник,
Branko Lubarda,
Pauliine Koskelo, судије,
и Viktoriya Maradudina, вршилац дужности секретара Одељења,

После већања на затвореној седници 8. априла 2021. године, Доноси следећу пресуду, која је усвојена тог дана:

ПОСТУПАК

1. Предмет је покренут након што су поднете две представке (бр. 44719/18 и 44998/18) против Републике Србије Суду 10. септембра 2018. године у складу са чланом 34. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција).

2. Подносиоце је заступала госпођа Т. Стојиљковић, адвокат из Лесковца.

3. Влада Републике Србије ( у даљем тексту: Влада) је обавештена о представкама 19. марта 2020. године.

ЧИЊЕНИЦЕ

4. Списак подносилаца и релевантни детаљи у вези са представкама наведени су у приложеној табели.

5. Подносиоци су се жалили на одложено извршење домаћих одлука усвојених против друштвених/државних предузећа.

ПРАВО

I. СПАЈАЊЕ ПРЕДСТАВКИ

6. Имајући у виду сличност предмета наведених представки, Суд сматра да је примерено да их испита заједно и да донесе једну спојену пресуду.

II. НАВОДНА ПОВРЕДА ЧЛАНА 6. СТАВ 1. КОНВЕНЦИЈЕ И ЧЛАНА 1. ПРОТОКОЛА БРОЈ 1

7. Подносиоци су се жалили на одложено извршење одлука усвојених пред домаћим судовима у њихову корист. Ослањали су се, изричито или суштински, на члан 6. став 1. Конвенције и члан 1. Протокола број 1, који гласе као што следи:

Члан 6. став 1.

„Приликом одлучивања о грађанским правима и обавезама лица... свако има право на правично ... саслушање ... од [стране]... трибунала ..”.

Члан 1. Протокола број 1

„Свако физичко или правно лице има право на мирно уживање свог власништва. Нико не може бити лишен свог власништва, осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права.

Претходне одредбе, међутим, ни на који начин не ометају право државе да примењује такве законе за које процени да су неопходни ради контроле употребе имовине, у складу са општим интересом, односно за обезбеђивање исплате пореза или других доприноса или казни.”

8. Суд понавља да извршење пресуде коју усвоји било који суд мора бити сматрано саставним делом „суђења” у смислу члана 6. Такође се позива на своју судску праксу која се односи на неизвршење или одложено извршење коначних домаћих пресуда (видети Хорнсби против Грчке, број 18357/91, став 40., Извештаји о пресудама и одлукама 1997-II).

9. У водећем предмету Р. Качапор и други против Србије, број 2269/06 и још 5 других, 15. јануара 2008. године, Суд је утврдио повреду у погледу околности које су сличне онима у овом случају.

10. Суд даље напомиње да одлуке у вези са овим представкама налажу предузимање посебне мере. Суд стога сматра да се предметне одлуке односе на „имовину” у смислу члана 1. Протокола број 1.

11. Након разматрања целокупног материјала који му је достављен, Суд није установио ниједну чињеницу нити аргумент који би могао да га убеди да усвоји други закључак у погледу прихватљивости и основаности ових притужби. Имајући у виду своју судску праксу о овој теми (видети Стевановић и други против Србије, број 43815/17 и 15 других, § 17, 27. август 2019. године), Суд сматра да у овом случају власти нису уложиле све неопходне напоре како би благовремено спровеле своје одлуке у корист подносилаца представке.

12. Стога су ове притужбе прихватљиве и откривају кршење члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола број 1.

III. ПРИМЕНА ЧЛАНА 41. КОНВЕНЦИЈЕ

13. Члан 41. Конвенције гласи:

„Када Суд утврди кршење Конвенције или протокола уз њу, а унутрашње право Високе стране уговорнице у питању омогућава само делимичну одштету, Суд ће, ако је то потребно, пружити правично задовољење оштећеној страни.”

14. С обзиром на документе у њеном поседу и своју судску праксу (видети, нарочито, Р. Качапор и други против Србије, број 2269/06 и пет других, 15. јануара 2008. године и Станковић против Србије (одл.), 41285/19, 19. децембар 2019. године), Суд сматра да је разумно да додели износе назначене у приложеној табели и одбацује остатак захтева подносилаца у погледу правичног задовољења.

15. Суд сматра да је прикладно да затезна каматна стопа буде заснована на граничној активној каматној стопи Европске централне банке, којој треба додати три процентна поена.

 

ИЗ ОВИХ РАЗЛОГА, СУД, ЈЕДНОГЛАСНО,

1. Одлучује да се споје представке;

2. Проглашава представке прихватљивим;

3. Сматра да предметне представке указују на кршење члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола број 1 у погледу одложеног извршења домаћих одлука усвојених против друштвеног/државног предузећа;

4. Сматра

(a) да Тужена држава мора подносиоцима представке да исплати износе који су наведени у приложеној табели у року од три месеца и да ти износи морају бити претворени у валуту Тужене државе по курсу који је важио на дан намирења;

(б) да од истека наведених три месеца до измирења, камата на горе наведене износе мора бити платива по стопи која је једнака граничној активној каматној стопи Европске централне банке током периода неиспуњавања обавеза, плус три процентна поена;

5. Одбацује остале захтеве подносиоца представке за правично задовољење.

Састављено на енглеском језику и достављено у писаном облику 29. априла 2021. године, у складу са Правилом 77. ст. 2. и 3. Пословника Суда.

Viktoriya Maradudina                                                      Carlo Ranzoni
вршилац дужности секретара                                    председник

  

ДОДАТАК

Списак представки којим се подносе притужбе на основу члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола број 1 (неизвршења или одложено извршење домаћих одлука усвојених против друштвених/државних предузећа)

Бр.

Број представке
Датум иницирања

Име подносиоца представке Датум рођења

Релевантна домаћа одлука

Датум почетка периода неизвршења или датум ступања на снагу Конвенције у односу на Србију
(3. март 2004. године)

Датум завршетка периода неизвршења
Дужина извршног поступка

Износ додељен за нематеријалну штету по подносиоцу представке(у еврима)1 2

Износ који се додељује за трошкове и издатке по представки
(у еврима)
3

1.

44719/18
10.9.2018. године

Драгољуб МЛАДЕНОВИЋ
1967

Општински суд у Лесковцу, 13.6.2003. године

27.7.2004. године

 

28.8.2018. године
14 година,
1 месец и
2 дана

1.000

250

 

 

 

Општински суд у Лесковцу, 3.4.2001.. године

6.6.2006. године

28.8.2018. године
12 година,
2 месеца и
23 дана

 

 

2.

44998/18
10.9.2018. године

ВЛАДИМИР ЂОКИЋ
1961

Општински суд у Лесковцу, 19.10.2001. године

3.3.2004. године

28.8.2018. године
14 година,
5 месеци и
26 дана

1.000

250

 

 

 

Општински суд у Лесковцу, 16.12.2003. године

20.5.2004. године

28.8.2018. године
14 година,
3 месеца и
9 дана

 

 

________________________________________________ 

1 Као и било који порез који би могао бити наплатив подносиоцима представки.

2 Мање било који износи који су евентуално већ плаћени по овом основу на домаћем нивоу.

3 Као и било који порез који би могао бити наплатив подносиоцима представки.

 

SECOND SECTION

CASE OF MLADENOVIĆ AND ĐOKIĆ v. SERBIA

(Applications nos. 44719/18 and 44998/18)

JUDGMENT

STRASBOURG

29 April 2021

This judgment is final but it may be subject to editorial revision.

In the cases of Mladenović and Đokić v. SerbiaThe European Court of Human Rights (Second Section), sitting as a Committee composed of:

Carlo Ranzoni, President,
Branko Lubarda,
Pauliine Koskelo, judges,
and Viktoriya Maradudina, Acting Deputy Section Registrar,

Having deliberated in private on 8 April 2021,

Delivers the following judgment, which was adopted on that date:

PROCEDURE

1.  The case originated in two applications (nos. 44719/18 and 44998/18) against Serbia lodged with the Court under Article 34 of the Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms (“the Convention”) on 10 September 2018.

2.  The applicants were represented by T. Stojiljković, a lawyer practising in Leskovac.

3.  The Serbian Government (“the Government”) were given notice of the applications on 19 March 2020.

THE FACTS

4.  The list of applicants and the relevant details of the applications are set out in the appended table.

5.  The applicants complained of the delayed enforcement of domestic decisions given against socially/State-owned companies.

THE LAW

  1. JOINDER OF THE APPLICATIONS

6.  Having regard to the similar subject matter of the applications, the Court finds it appropriate to examine them jointly in a single judgment.

  1. ALLEGED VIOLATION OF ARTICLE 6 § 1 OF THE CONVENTION AND OF ARTICLE 1 OF PROTOCOL NO. 1

7.  The applicants complained of the delayed enforcement of domestic decisions given in their favour. They relied, expressly or in substance, on Article 6 § 1 of the Convention and on Article 1 of Protocol No. 1, which read as follows:

Article 6 § 1

“In the determination of his civil rights and obligations ... everyone is entitled to a fair ... hearing ... by [a] ... tribunal ...”

Article 1 of Protocol No. 1

“Every natural or legal person is entitled to the peaceful enjoyment of his possessions. No one shall be deprived of his possessions except in the public interest and subject to the conditions provided for by law and by the general principles of international law.

The preceding provisions shall not, however, in any way impair the right of a State to enforce such laws as it deems necessary to control the use of property in accordance with the general interest or to secure the payment of taxes or other contributions or penalties.”

8.  The Court reiterates that the execution of a judgment given by any court must be regarded as an integral part of a “hearing” for the purposes of Article 6. It also refers to its case-law concerning the non-enforcement or delayed enforcement of final domestic judgments (see Hornsby v. Greece, no. 18357/91, § 40, Reports of Judgments and Decisions 1997II).

9.  In the leading case of R. Kačapor and Others v. Serbia, nos. 2269/06 and 5 others, 15 January 2008, the Court already found a violation in respect of issues similar to those in the present case.

10.  The Court further notes that the decisions in the present applications ordered specific action to be taken. The Court therefore considers that the decisions in question constitute “possessions” within the meaning of Article 1 of Protocol No. 1.

11.  Having examined all the material submitted to it, the Court has not found any fact or argument capable of persuading it to reach a different conclusion on the admissibility and merits of these complaints. Having regard to its case-law on the subject (see Stevanović and Others v. Serbia, nos. 43815/17 and 15 others, § 17, 27 August 2019), the Court considers that in the instant case the authorities did not deploy all necessary efforts to enforce in due time the decisions in the applicants favour.

12.  These complaints are therefore admissible and disclose a breach of Article 6 § 1 of the Convention and Article 1 of Protocol No. 1.

  1. APPLICATION OF ARTICLE 41 OF THE CONVENTION

13.  Article 41 of the Convention provides:

“If the Court finds that there has been a violation of the Convention or the Protocols thereto, and if the internal law of the High Contracting Party concerned allows only partial reparation to be made, the Court shall, if necessary, afford just satisfaction to the injured party.”

14.  Regard being had to the documents in its possession and to its caselaw (see, in particular, R. Kačapor and Others v. Serbia, nos. 2269/06 and 5 others, 15 January 2008 and Stanković v. Serbia (dec.), 41285/19, 19 December 2019), the Court considers it reasonable to award the sums indicated in the appended table and dismisses the remainder of the applicants claims for just satisfaction.

15.  The Court considers it appropriate that the default interest rate should be based on the marginal lending rate of the European Central Bank, to which should be added three percentage points.

FOR THESE REASONS, THE COURT, UNANIMOUSLY,

  1. Decides to join the applications;
  2. Declares the applications admissible;
  3. Holds that these applications disclose a breach of Article 6 § 1 of the Convention and Article 1 of Protocol No. 1 concerning the delayed enforcement of domestic decisions given against a socially/State-owned company;
  4. Holds

(a)  that the respondent State is to pay the applicants, within three months, the amounts indicated in the appended table, to be converted into the currency of the respondent State at the rate applicable at the date of settlement;

(b)  that from the expiry of the above-mentioned three months until settlement simple interest shall be payable on the above amounts at a rate equal to the marginal lending rate of the European Central Bank during the default period plus three percentage points;

  1. Dismisses the remainder of the applicants claims for just satisfaction.

Done in English, and notified in writing on 29 April 2021, pursuant to Rule 77 §§ 2 and 3 of the Rules of Court.

Viktoriya Maradudina                      Carlo Ranzoni
Acting Deputy Registrar                  President

APPENDIX

List of applications raising complaints under Article 6 § 1 of the Convention and Article 1 of Protocol No. 1

(non-enforcement or delayed enforcement of domestic decisions given against socially/State-owned companies)

No.

Application no.

Date of introduction

Applicants name

Year of birth

 

Relevant domestic decision

Start date of non-enforcement period or date of entry into force of the Convention in respect of Serbia (3 March 2004)

End date of non-enforcement period

Length of enforcement proceedings

Amount awarded for non-pecuniary damage per applicant

(in euros)[1] [2]

Amount awarded for costs and expenses per application

(in euros)[3]

  1.    

44719/18

10/09/2018

Dragoljub MLADENOVIĆ

1967

Municipal Court in Leskovac, 13/06/2003

Municipal Court in Leskovac, 03/04/2001

 

27/07/2004

 

 

06/06/2006

 

28/08/2018

14 year(s) and 1 month(s) and 2 day(s)

28/08/2018

12 year(s) and 2 month(s) and 23 day(s)

1,000

250

  1.    

44998/18

10/09/2018

Vladimir ĐOKIĆ

1961

Municipal Court in Leskovac, 19/10/2001

 

Municipal Court in Leskovac, 16/12/2003

03/03/2004

 

 

 

20/05/2004

 

28/08/2018

14 year(s) and 5 month(s) and 26 day(s)

28/08/2018

14 year(s) and 3 month(s) and 9 day(s)

1,000

250


[1] Plus any tax that may be chargeable to the applicants.

[2] Less any amounts which may have already been paid in that regard at the domestic level.

[3] Plus any tax that may be chargeable to the applicants.

Copyright © 2021 Pravosudna akademija, Srbija