Zličić protiv Srbije

Država na koju se presuda odnosi
Srbija
Institucija
Evropski sud za ljudska prava
Stepen važnosti
2
Jezik
Srpski
Datum
26.01.2021
Članovi
3
34
35
35-1
41
6
6-1
Kršenje
3
Nekršenje
6
6-1
Ključne reči
(Čl. 3) Zabrana torture
(Čl. 3 / CAT-16) Ponižavajuće postupanje
(Čl. 3 / CAT-12) Efikasna istraga
(Čl. 3 / CAT-16) Nečovečno postupanje
(Čl. 6) Pravo na pravično suđenje
(Čl. 6) Krivični postupak
(Čl. 6-1) Pravična rasprava
(Čl. 34) Pojedinačne predstavke
(Čl. 34) Žrtva
(Čl. 35) Uslovi prihvatljivosti
(Čl. 35-1 / CAT-13 / ICCPR-2) Iscrpljivanje unutrašnjih pravnih lekova
(Čl. 41) Pravično zadovoljenje - opšte
(Čl. 41) Pravično zadovoljenje
(Čl. 41) Nematerijalna šteta
Broj predstavke
73313/17, 20143/19
Zbirke
Sudska praksa
Presuda
Veće
Sažetak
Подносилац представке се притуживао на повреду члана 3. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција), због злостављања од стране полиције од 10. јануара 2014. године, као и због пропуста државе да спроведе делотворну истрагу о овом инциденту.

Подносилац представке се, такође, притуживао на повреду члана 6. став 1. Конвенције, због свеукупне неправичности кривичног поступка који се водио против њега, нарочито у погледу доказа који су коришћени у сврхе његовог осуђивања, као и због одбијања да се испитају други докази, које је он предложио.

У својој представци подносилац се притуживао и на повреду члана 13. Конвенције, због одбијања Уставног суда да размотри суштину његове уставне жалбе, што је представљало посебну повреду његовог права на делотворно правно средство пред државним органима.

У конкретном случају, подносилац представке је 10. јануара 2014. године био злостављан у Полицијској управи Нови Сад, у циљу изнуђивања признања у вези са поседовањем супстанце, за коју се каснијим вештачењем утврдило да је у питању канабис. Подносилац је након злостављања потписао потврду о привремено одузетим предметима. Подносилац представке се 12. и 14. јануара 2014. године упутио у Ургентни центар Клиничког центра Војводине, потом и у Дом здравља у Новом Саду, у којима су му лекари констатовали контузију главе и лица и контузију леве очне јабучице, благу хиперемију и проблем са епителом рожњаче, као и трауме везане за реакцију на озбиљну стресну ситуацију и „поремећај адаптације“.

Дана 21. јануара 2014. године подносилац представке је Основном јавном тужилаштву у Новом Саду поднео кривичну пријаву против С.Д. и још три неидентификована полицијска службеника у вези са догађајима од 10. јануара 2014. године. Након истраге, чије је спровођење наложено Сектору унутрашње контроле Министарства унутрашњих послова, Основно јавно тужилаштво у Новом Саду је 10. јула 2014. године одбацило кривичну пријаву подносиоца представке, а Више јавно тужилаштво је ову одлуку потврдило.

Подносилац представке је поднео уставне жалбе, због злостављања од стране полиције од 10. јануара 2014. године, због неспровођења делотворне истраге у вези с тим догађајем и одбацивања његове кривичне пријаве, као и због повреде права на правично суђење у кривичном поступку.

Уставни суд је 9. јуна 2017. и 12. октобра 2018. године одбацио уставне жалбе подносиоца представке, како због тога што се одбацивање кривичне пријаве, по својој правној природи и садржају, не може сматрати појединачним актом против кога се може изјавити уставна жалба, тако и због тога што Уставни суд нема улогу још једног инстанционог суда.

Подносилац представке је у току поступка пред Европским судом 22. септембра 2019. године покренуо парнични поступак пред Основним судом у Новом Саду против Републике Србије и Министарства унутрашњих послова, због злостављања од стране полицијских службеника од 10. јануара 2014. године и тражио накнаду нематеријалне штете претрпљене том приликом. Основни суд у Новом Саду је 27. септембра 2017. године пресудио у корист подносиоца представке и досудио му одређени износ на име накнаде нематеријалне штете. У свом образложењу, овај суд је, између осталог, прихватио наводе подносиоца представке о његовом злостављању од стране полицијских службеника, укључујући и тврдњу да је подносилац представке потписао потврду о привремено одузетим предметима управо услед предметног злостављања.

Европски суд је у пресуди констатовао да су налази домаћих грађанских судова сами по себи довољни да Суд закључи да је наводно злостављање адекватно доказано, као и да, на основу доказа предатих Суду, утврди материјалну повреду члана 3. Конвенције. Поред тога, Суд констатује да потпис подносиоца представке на потврди о привремено одузетим предметима не искључује јасно могућност да је исти дат под принудом, што је, заправо, управо оно што је подносилац представке тврдио и што су сами грађански судови потврдили када су пресудили у његову корист. Европски суд је закључио да Тужена држава није спровела званичну делотворну истрагу о веродостојним наводима подносиоца представке о злостављању од стране полицијских службеника, чиме је дошло до повреде члана 3. Конвенције у процесном делу.

Европски суд је констатовао да су и првостепени и другостепени суд тврдили да се осуда подносиоца представке није заснивала на предметној потврди о заплени, већ на мишљењу вештака да је супстанца у пластичној кеси заиста била канабис, као и на сведочењу полицајаца. Суд констатује и да конкретна потврда о заплени није представљала изјаву подносиоца представке, већ је представљала само формално писмено потврђивање чињенице да му је одређена супстанца одузета у датом тренутку и, као такав, документ нераскидиво повезан са наведеним стварним доказом, за који се на крају испоставило да је канабис. С обзиром на то, Суд је утврдио да није дошло до повреде члана 6. став 1. Конвенције.

Судија Бошњак се није сагласио са ставом већине у погледу непостојања повреде правичности у кривичном поступку који је покренут против подносиоца представке.
Copyright © 2021 Pravosudna akademija, Srbija