Kladničanin protiv Srbije

Država na koju se presuda odnosi
Srbija
Institucija
Evropski sud za ljudska prava
Stepen važnosti
3
Jezik
Srpski
Datum
05.03.2020
Članovi
6
6-1
P1-1
P1-1-1
Kršenje
6
6-1
P1-1
P1-1-1
Nekršenje
nije relevantno
Ključne reči
(Čl. 6) Pravo na pravično suđenje
(Čl. 6) Postupak izvršenja
(Čl. 6-1) Pristup sudu
(P1-1) Zaštita imovine
(P1-1-1) Neometano uživanje imovine
Broj predstavke
137/10
Zbirke
Sudska praksa
Presuda
Komitet
Sažetak
Podnositelјka predstavke, Nadžija Kladničanin, prituživala se na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda i prava na mirno uživanje imovine iz člana 1. Protokola 1. uz Konvenciju, a sve zbog nemogućnosti izvršenja pravosnažne presude donete protiv društvenog preduzeća u kome je bila zaposlena.

U toku postupka pred Evropskim sudom podnositelјka je preminula, tako da su njeni naslednici, Safudin Kladničanin i Indira Kladničanin, stupili na mesto podnositelјke i nastavili postupak.

Prilikom razmatranja navodne povrede odredaba Konvencije Evropski sud je najpre podsetio da je izvršenje presude donete od strane bilo kog suda sastavni deo pojma „suđenja“ u smislu člana 6. stav 1. Konvencije, te je ukazao na raniju praksu koja se tiče neizvršenja ili odlaganja izvršenja pravosnažnih presuda (Hornsbi protiv Grčke, broj predstavke18357/91). Takođe, Evropski sud se pozvao na predmet Kačapor i drugi protiv Srbije, brojevi predstavki 2269/06 i dr. u kojem je već utvrdio povredu prava u situaciji sličnoj konkretnom spredmetu. Uzimajući u obzir raniju praksu u sličnim slučajevima, Evropski sud je utvrdio da domaće vlasti nisu učinile neophodne napore radi poptunog i pravovremenog izvršenja domaće odluke donete u korist podnositelјke predstavke. Na osnovu napred navedenog može se zaklјučiti da je Evropski sud predmetnu predstavku razmatrao u svetlu dobro ustanovlјene prakse.

Konačno, Evropski sud je obavezao Republiku Srbiju da naslednicima podnositelјke predstavki zajednički isplati 2.000,00 evra na ime naknade nematerijalne štete i troškova postupka, kao i da izvrši pravosnažnu presudu Osnovnog suda u Novom Pazaru (ranije Opštinskog suda u Novom Pazaru) P1. 298/04 od 24. maja 2004. godine.

 preuzmite presudu u pdf formatu

 

ЧЕТВРТО ОДЕЉЕЊЕ

ПРЕДМЕТ КЛАДНИЧАНИН ПРОТИВ СРБИЈЕ

(Представка број 137/10)

ПРЕСУДА

СТРАЗБУР

5. март 2020. године

Ова пресуда је коначна, али може бити предмет редакцијских измена.

У предмету Кладничанин против Србије, Европски суд за људска права (Четврто одељење), на заседању Одбора у саставу:

Stéphanie Mourou-Vikström, председник,
Georges Ravarani,
Jolien Schukking, судије,
и Liv Tigerstedt, вршилац дужности секретара Одељења,

После већања на затвореној седници 13. фебруара 2020. године, Доноси следећу пресуду, која је усвојена тог дана:

ПОСТУПАК

  1. Предмет је покренут представком против Републике Србије која је поднета Суду 22. октобра 2009. године у складу са чланом 34. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција).
  2. Подноситељку представке је заступала госпођа Жупић, адвокат из Новог Пазара.
  3. Влада Републике Србије ( у даљем тексту: Влада) је обавештена о представци.

 

ЧИЊЕНИЦЕ

  1. Детаљи о подноситељки представке и информације релевантне за представку представљени су у приложеној табели.
  2. Подноситељка представке се жалила на неизвршење домаће одлуке донете против друштвеног / државног предузећа.

 

ПРАВО

I НАВОДНА ПОВРЕДА ЧЛ. 6. СТАВ 1. КОНВЕНЦИЈЕ И ЧЛ. 1 ПРОТОКОЛА БР. 1

  1. Подноситељка представке се жалила на неизвршење домаће одлуке усвојене у њену корист. Ослањала се, изричито или суштински, на члан 6. став 1. Конвенције и члан 1. Протокола бр. 1, који гласе као што следи:

Члан 6. став 1.

„Приликом одлучивања о грађанским правима и обавезама лица... свако има право на правичну ... расправу ... од [стране]... трибунала ..“.

Члан 1. Протокола бр. 1

„Свако физичко или правно лице има право на неометано уживање своје имовине. Нико не може бити лишен своје имовине, осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права.

Претходне одредбе, међутим, ни на који начин не утичу на право државе да примењује законе које сматра потребним да би регулисала коришћење имовине у складу са општим интересима или да би обезбедила наплату пореза или других дажбина или казни.“

  1. Суд понавља да извршење пресуде коју усвоји било који суд мора бити сматрано саставним делом „расправе“ у смислу члана 6. Такође се позива на своју судску праксу која се односи на неизвршење или одложено извршење правоснажних домаћих пресуда (видети Хорнсби против Грчке, бр. 18357/91, став 40, Извештаји о пресудама и одлукама 1997-II).
  2. У водећем предмету Р. Качапор и други против Србије, бр. 2269/06 и још 5 других, 15. јануара 2008. године, Суд је утврдио повреду у погледу околности који су слични онима који постоје у овом случају.
  3. Суд даље напомиње да одлука у овој представци налаже предузимање посебне мере. Суд стога сматра да се предметна одлука односи на „имовину“ у смислу члана 1. Протокола бр. 1.
  4. Након разматрања целокупног материјала који му је достављен, Суд није установио ниједну чињеницу нити аргумент који би могао да га убеди да усвоји други закључак у погледу прихватљивости и основаности ових притужби. Имајући у виду своју судску праксу о овом питању, Суд сматра да у овом случају власти нису уложиле све неопходне напоре како би у потпуности и благовремено спровеле своје одлуке у корист подноситељке представке.
  5. Стога су ове притужбе прихватљиве и откривају кршење члана 6 став 1. Конвенције и члана 1. Протокола бр. 1.

II ПРИМЕНА ЧЛАНА 41. КОНВЕНЦИЈЕ

  1. Члан 41. Конвенције гласи:

„Када Суд утврди кршење Конвенције или протокола уз њу, а унутрашње право Високе стране уговорнице у питању омогућава само делимичну одштету, Суд ће, ако је то потребно, пружити правично задовољење оштећеној страни.“

  1. С обзиром на документацију у свом поседу и своју судску праксу (видети, нарочито, Стошић против Србије, бр. 64931/10, 1. октобар 2013. године), Суд сматра разумним да се додели износ наведен у приложеној табели.
  2. Суд даље напомиње да на основу пресуде Тужена држава има обавезу да измири неисплаћени дуг из сопствених средстава.
  3. Суд сматра да је прикладно да каматна стопа буде заснована на најнижој каматној стопи Европске централне банке, уз додатак од три процентна поена.

 

ИЗ ОВИХ РАЗЛОГА, СУД, ЈЕДНОГЛАСНО,

  1. Проглашава представку прихватљивом;
  2. Сматра да је ова представка обелоданила повреду члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола бр. 1 у погледу неизвршења домаће одлуке донете против друштвеног/ државног предузећа;
  3. Сматра да Тужена држава мора у року од три месеца да обезбеди извршењe правоснажне домаће одлуке из приложене табеле, и то плаћањем свих неизмирених дугова по пресуди из сопствених средстава;
  4. Сматра

(a) да Тужена држава мора да исплати износ који је наведен у приложеној табели наследницима подноситељке представке наведеним у истој табели у року од три месеца и да тај износ мора бити претворен у валуту Тужене државе по курсу који је важио на дан намирења;

(б) да од истека наведених три месеца до измирења, камата на горе наведени износ биће платива по стопи која је једнака најнижој каматној стопи Европске централне банке током периода неиспуњавања обавеза, плус три процентна поена;

Састављено на енглеском језику и прослеђено у писаном облику 5. марта 2020. године, у складу с правилом 77. §§ 2. и 3. Пословника о раду суда.

       Liv Tigerstedt                                                                   Stéphanie Mourou-Vikström

       вршилац дужности секретара                                           председник

 

 

ДОДАТАК

Представка којом се подноси притужба према члану 6. став 1. Конвенције и члану 1. Протокола бр. 1.

(неизвршење или одложено извршење домаћих одлука усвојених против друштвених / државних предузећа)

Број представке

Датум иницирања

Име подносиоца представке

Датум рођења

Релевантна домаћа одлука

Датум почетка периода неизвршења

Датум завршетка периода неизвршења

Дужина извршног поступка

Износ заједно додељен наследницима подноситељке представке за нематеријалну штету, као и трошкове и издатке  (у еврима)1 2

137/10

22.10.2009. године

Наџија КЛАДНИЧАНИН р: 31.12.1954. године у: 04.08.2010. године

Поступак воде наследници:

Индира Кладничанин  15.06.1965. године

Сафудин Кладничанин   15.02.1970. године

Општински суд у Новом Пазару   4.05.2004. године

 

25.10.2004.

године

 

у току

Више од 15 година, 2 месеца и 30 дана

 

2.000

1. Као и било који порез који би могао бити наплатив подносиоцима представке.

2. Мање било који износи који су евентуално већ плаћени по овом основу на домаћем нивоу.

 

 

FOURTH SECTION

CASE OF KLADNIČANIN v. SERBIA

(Application no. 137/10)

JUDGMENT

STRASBOURG

5 March 2020

This judgment is final but it may be subject to editorial revision.

 

In the case of Kladničanin v. SerbiaThe European Court of Human Rights (Fourth Section), sitting as a Committee composed of:

Stéphanie Mourou-Vikström, President,
Georges Ravarani,
Jolien Schukking, judges,
and Liv Tigerstedt, Acting Deputy Section Registrar,

Having deliberated in private on 13 February 2020,

Delivers the following judgment, which was adopted on that date:

PROCEDURE

1.  The case originated in an application against Serbia lodged with the Court under Article 34 of the Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms (“the Convention”) on 22 October 2009.

2.  The applicant was represented by Ms Župić, a lawyer practising in Novi Pazar.

3.  The Serbian Government (“the Government”) were given notice of the application.

THE FACTS

4.  The applicants details and information relevant to the application are set out in the appended table.

5.  The applicant complained of the non-enforcement of a domestic decision given against a socially/State-owned company.

THE LAW

  1. ALLEGED VIOLATION OF ARTICLE 6 § 1 OF THE CONVENTION AND OF ARTICLE 1 OF PROTOCOL NO. 1

6.  The applicant complained of the non-enforcement of a domestic decision given in her favour. She relied, expressly or in substance, on Article 6 § 1 of the Convention and on Article 1 of Protocol No. 1, which read as follows:

Article 6 § 1

“In the determination of his civil rights and obligations ... everyone is entitled to a fair ... hearing ... by [a] ... tribunal ...”

Article 1 of Protocol No. 1

“Every natural or legal person is entitled to the peaceful enjoyment of his possessions. No one shall be deprived of his possessions except in the public interest and subject to the conditions provided for by law and by the general principles of international law.

The preceding provisions shall not, however, in any way impair the right of a State to enforce such laws as it deems necessary to control the use of property in accordance with the general interest or to secure the payment of taxes or other contributions or penalties.”

7.  The Court reiterates that the execution of a judgment given by any court must be regarded as an integral part of a “hearing” for the purposes of Article 6. It also refers to its case-law concerning the non-enforcement or delayed enforcement of final domestic judgments (see Hornsby v. Greece, no. 18357/91, § 40, Reports of Judgments and Decisions 1997II).

8.  In the leading case of R. Kačapor and Others v. Serbia, nos. 2269/06 and 5 others, 15 January 2008, the Court already found a violation in respect of issues similar to those in the present case.

9.  The Court further notes that the decision in the present application ordered specific action to be taken. The Court therefore considers that the decision in question constitutes “possessions” within the meaning of Article 1 of Protocol No. 1.

10.  Having examined all the material submitted to it, the Court has not found any fact or argument capable of persuading it to reach a different conclusion on the admissibility and merits of these complaints. Having regard to its case-law on the subject, the Court considers that in the instant case the authorities did not deploy all necessary efforts to enforce fully and in due time the decisions in the applicants favour.

11.  These complaints are therefore admissible and disclose a breach of Article 6 § 1 of the Convention and Article 1 of Protocol No. 1.

  1. APPLICATION OF ARTICLE 41 OF THE CONVENTION

12.  Article 41 of the Convention provides:

“If the Court finds that there has been a violation of the Convention or the Protocols thereto, and if the internal law of the High Contracting Party concerned allows only partial reparation to be made, the Court shall, if necessary, afford just satisfaction to the injured party.”

13.  Regard being had to the documents in its possession and to its caselaw (see, in particular, Stošić v. Serbia, no. 64931/10, 1 October 2013), the Court considers it reasonable to award the sum indicated in the appended table.

14.  The Court further notes that the respondent State has an obligation to pay any outstanding judgment debt from its own funds.

15.  The Court considers it appropriate that the default interest rate should be based on the marginal lending rate of the European Central Bank, to which should be added three percentage points.

FOR THESE REASONS, THE COURT, UNANIMOUSLY,

  1. Declares the application admissible;
  2. Holds that this application discloses a breach of Article 6 § 1 of the Convention and Article 1 of Protocol No. 1 concerning the non-enforcement of a domestic decision given against a socially/State-owned company;
  3. Holds that the respondent State shall ensure, within three months, the enforcement of the pending domestic decision referred to in the appended table by paying any outstanding judgment debt from its own funds;
  4. Holds

(a)  that the respondent State is to pay jointly to the applicants heirs indicated in the appended table, within three months, the amount indicated in the appended table, to be converted into the currency of the respondent State at the rate applicable at the date of settlement;

(b)  that from the expiry of the above-mentioned three months until settlement simple interest shall be payable on the above amount at a rate equal to the marginal lending rate of the European Central Bank during the default period plus three percentage points

Done in English, and notified in writing on 5 March 2020, pursuant to Rule 77 §§ 2 and 3 of the Rules of Court.

Liv Tigerstedt                     Stéphanie Mourou-Vikström
Acting Deputy Registrar    President

 

APPENDIX

Application raising complaints under Article 6 § 1 of the Convention and Article 1 of Protocol No. 1

(non-enforcement or delayed enforcement of domestic decisions given against socially/State-owned companies)

Application no.

Date of introduction

Applicants name

Date of birth

Relevant domestic decision

Start date of non-enforcement period

End date of non-enforcement period

Length of enforcement proceedings

Amount awarded for non-pecuniary damage and costs and expenses jointly to the applicants heirs

(in euros)[1] [2]

137/10

22/10/2009

Nadžija KLADNIČANIN

b: 31/12/1954

d: 04/08/2010

 

Pursued by heirs:

Indira Kladničanin   15/06/1965

Safudin Kladničanin   15/02/1970

Municipal Court in Novi Pazar 24/05/2004

 

25/10/2004

 

pending

More than 15 year(s) and 2 month(s) and 30 day(s)

 

2,000


[1].  Plus any tax that may be chargeable to the applicants.

[2].  Less any amounts which may have already been paid in that regard at the domestic level.

 

Copyright © 2021 Pravosudna akademija, Srbija