Copechim Trading Ag protiv Srbije

Država na koju se presuda odnosi
Srbija
Institucija
Evropski sud za ljudska prava
Stepen važnosti
3
Jezik
Srpski
Datum
24.10.2024
Članovi
6
6-1
Kršenje
6
6-1
Nekršenje
nije relevantno
Ključne reči
(Čl. 6) Pravo na pravično suđenje
(Čl. 6) Postupak izvršenja
(Čl. 6-1) Pristup sudu
Broj predstavke
39219/22
Zbirke
Sudska praksa
Presuda ESLJP
Odbor
Sažetak
Predmet se odnosi na pritužbu podnosioca – privrednog društva u vezi sa neizvršenjem domaće presude donete u njegovu korist.

Ustavni sud 23. juna 2016. godine usvojio ustavnu žalbu podnosioca – privrednog društva „Copecim Trading Ag“, utvrdio da mu je presudama Privrednog Apelacionog suda i Vrhovnog kasacionog suda povređeno pravo na pravično suđenje, poništio presudu Vrhovnog kasacionog suda Prev. 163/2013 od 14. novembra 2013. i odredio da isti sud ponovo odluči o reviziji podnosioca izjavlјenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž. 7741/12 od 18. decembra 2012. godine.

Postupajući po odluci Ustavnog suda, Vrhovni kasacioni sud je 11. jula 2019. godine doneo presudu kojom je preinačio pomenutu presudu Privrednog apelacionog suda, odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu Privrednog suda u Novom Sadu u stavu 3. i 4. izreke.
Potom je 29. maja 2020. godine, rešenjem o izvršenju Privrednog suda u Novom Sadu, dozvolјeno izvršenje pravnosnažne presude tog suda od 2. marta 2012. godine, koje rešenje je potvrđeno od strane Privrednog apelacionog suda od 4. novembra 2020. godine.

U međuvremenu je javni izvršitelј 29. jula 2020. godine odredio sprovođenje izvršenja, da bi 11. avgusta iste godine, po zahtevu izvršenog dužnika, odložio sprovođenje izvršenja do pravnosnažnosti svog rešenja od 29. jula.

Privredni sud u Novom Sadu je 17. avgusta 2020. godine prigovor podnosioca na rešenje o odlaganju izvršenja odbio, a usvojio je prigovor izvršnog dužnika, te je preinačio rešenje javnog izvršitelјa tako što je sprovođenje izvršenja odložio do donošenja odluke Ustavnog suda po ustavnoj žalbi koju je u međuvremenu izvršni dužnik podneo. Privredni apelacioni sud je žalbu podnosioca na prethodno rešenje Privrednog suda u Novom Sadu odbacio 15. septembra 2020. godine. Podnosilac je zatim podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda od 15. septembra 2020. godine. Nјegova ustavna žaba je odbačena 1. marta 2022. godine, dok o ustavnoj žalbi izvršnog dužnika nije još odlučeno.

U predstavci Evropskom sudu za ljudska prava, podnosilac se prituživao na povredu prava iz člana 6. stav 1. Konvencije, zbog neizvršenja domaće presude donete u njegovu korist.

Sud je utvrdio da je Privredni sud u Novom Sadu 17. avgusta 2020. godine obustavio sprovođenje izvršenja pravnosnažne presude donete u korist podnosioca do okončanja postupka po ustavnoj žalbi. Međutim, kako o ustavnoj žalbi nije odlučeno više od četiri i po godine (od 23. januara 2020. godine), Sud je zaklјučio da je reč o previše dugom periodu i da u ovom slučaju državni organi nisu uložili sve neophodne napore kako bi u potpunosti i blagovremeno izvršili svoju presudu u korist podnosioca predstavke - privrednog društva.

Iz navedenih razloga, Sud je utvrdio povredu člana 6. stav 1. Konvencije.

Preuzmite presudu u pdf formatu

 ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА

ЧЕТВРТО ОДЕЉЕЊЕ

ПРЕДМЕТ COPECHIM TRADING AG ПРОТИВ СРБИЈЕ

(Представка број 39219/22)

ПРЕСУДА

 СТРАЗБУР

24.  октобар 2024. године

 Ова пресуда је коначна, али може бити предмет редакцијских измена.

У предмету Copechim Trading Ag против Србије,

Европски суд за људска права (Четврто одељење), на заседању Одбора у саставу:

Anne Louise Bormann, председница,
Sebastian Răduleţu,
Mateja Đurović, судије, и
Viktoriya Maradudina, в.д. заменика секретара Одељења,

Након већања на затвореној седници 3. октобра 2024. године, Доноси следећу пресуду, која је усвојена тог дана:

ПОСТУПАК

  1. Предмет је покренут представком против Републике Србије која је поднета Суду 27. јула 2022. године у складу са чланом 34. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција).
  2. Адвокат из Београда, господин М. Стефановић, заступао је компанију подносиоца.
  3. Влада Републике Србије ( у даљем тексту: Влада) је обавештена о представци.

ЧИЊЕНИЦЕ

  1. Детаљи о компанији подносиоцу и информације релевантне за представку представљени су у приложеној табели.
  2. Компанија подносилац се жалила на неизвршење домаће одлуке.

ПРАВО

I. НАВОДНА ПОВРЕДА ЧЛАНА 6. СТАВ 1. КОНВЕНЦИЈЕ

  1. Компанија подносилац се жалила на неизвршење домаће одлуке усвојене у њену корист. Подносилац се позвао на члан 6. став 1. Конвенције.
  2. Суд понавља да извршење пресуде коју усвоји било који суд мора бити сматрано саставним делом „суђења“ у смислу члана 6. Такође се позива на своју судску праксу која се односи на неизвршење или одложено извршење правноснажних домаћих пресуда (видети Хорнсби против Грчке, број 18357/91, став 40, Извештаји о пресудама и одлукама 1997-II).
  3. У релевантним предметима EVT Companyпротив Србије, број 3102/05, од 21. јуна 2007. године, и Мијатовић и др. против Србије [Одбор], број 50117/13 и још 5 др, од 23. јануара 2008. године, Суд је већ утврдио повреде у вези са питањима сличним оним у овом случају.
  4. Након разматрања целокупног материјала који му је достављен, Суд није установио ниједну чињеницу нити аргумент који би могао да га убеди да усвоји други закључак у погледу прихватљивости и основаности ових притужби. Конкретно, Суд је констатовао да је Привредни суд у Новом Саду 17. августа 2020. године обуставио извршење решења које се овде разматра до окончања поступка по уставној жалби против наведеног решења. Међутим, спорна уставна жалба је до сада нерешена више од четири и по године (од 23. јануара 2020. године), што је превише дуг период (видети, на пример, Миловановић против Србије,  број 56065/10, ст. 84-90, од 8. октобра 2019. године). Имајући у виду своју судску праксу о овој теми, Суд сматра да у овом случају власти нису уложиле све неопходне напоре како би у потпуности и благовремено спровеле своју одлуку у корист подносиоца представке - привредног друштва.
  5. Ове су притужбе стога прихватљиве и представљају повреду члана 6. став 1. Конвенције.

II. ПРИМЕНА ЧЛАНА 41. КОНВЕНЦИЈЕ

  1. С обзиром на прикупљену документацију и своју судску праксу (видети, нарочито, EVT Company и Мијатовић против других, горе цитирани), Суд сматра да је разумно доделити износе наведене у приложеној табели.
  2. Суд даље примећује да Тужена држава има недовршену обавезу да изврши решење које је остало неизвршено.

ИЗ ОВИХ РАЗЛОГА, СУД, ЈЕДНОГЛАСНО,

  1. Проглашава представку прихватљивом;
  2. Закључује да ова представка открива повреду члана 6. став 1. Конвенције у вези са неизвршењем одлуке на домаћем нивоу;
  3. Сматрада Тужена држава мора на одговарајући начин, у року од три месеца, да обезбеди извршење неизвршене домаће одлуке из приложене табеле;
  4. Сматра

(a) да Тужена држава мора подносиоцу представке - привредном друштво да исплати износе који су наведени у приложеној табели у року од три месеца и да ти износи морају бити претворени у валуту Тужене државе по курсу који важи на дан исплате;

(б) да од истека наведених три месеца до исплате, камата на горе наведене износе мора бити платива по стопи која је једнака граничној активној каматној стопи Европске централне банке током периода неиспуњавања обавеза, плус три процентна поена;

Састављено на енглеском језику и прослеђено у писаном облику 24. октобра 2024. године, у складу с правилом 77. ст. 2. и 3. Пословника о раду Суда.

      Viktoriya Maradudina                                             Anne Louise Bormann

 в.д. заменика секретара                                                 председница

 

ДОДАТАК

Представка поднета на основу притужбе према члану 6. став 1. Конвенције(неизвршење или одложено извршење домаћих одлука)

Број представке Датум иницирања

Име подносиоца представке

Година регистрације

 

Име и локација заступника

Релевантна одлука на домаћем нивоу

Датум почетка периода неизвршења

Датум завршетка периода неизвршења

Дужина извршног поступка

Износ додељен за нематеријалну штету по подносиоцу представке (у еврима)[1]

Износ који се додељује за трошкове и издатке по представки (у еврима)[2]

39219/22

27.07.2022.

 COPECHIM TRADING AG

1980.

 

Глишић Оливер Београд

Врховни касациони суд, 11.07.2019. године

 

29.05.2020. године

 

у току

Више од 4 године, 1 месеца и 19 дана

 

2.100

250

[1] Као и било који порез који би могао бити надокнађен подносиоцу представке.

[2] Као и било који порез који би могао бити надокнађен подносиоцу представке.

Prevod i sažetak presude preuzeti sa sajta Zastupnika Srbije pred ESLJP 

 

 

FOURTH SECTION

CASE OF COPECHIM TRADING AG v. SERBIA

(Application no. 39219/22) 

JUDGMENT

STRASBOURG

24 October 2024

This judgment is final but it may be subject to editorial revision.

In the case of Copechim Trading Ag v. Serbia,

The European Court of Human Rights (Fourth Section), sitting as a Committee composed of:

 Anne Louise Bormann, President,
 Sebastian Răduleţu,
 Mateja Đurović, judges,

and Viktoriya Maradudina, Acting Deputy Section Registrar,

Having deliberated in private on 3 October 2024,

Delivers the following judgment, which was adopted on that date:

PROCEDURE

1.  The case originated in an application against Serbia lodged with the Court under Article 34 of the Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms (“the Convention”) on 27 July 2022.

2.  The applicant company was represented by Mr O. Glišić, a lawyer practising in Belgrade.

3.  The Serbian Government (“the Government”) were given notice of the application.

THE FACTS

4.  The applicant company’s details and information relevant to the application are set out in the appended table.

5.  The applicant company complained of the non-enforcement of a domestic decision.

THE LAW

  1. ALLEGED VIOLATION OF ARTICLE 6 § 1 OF THE CONVENTION

6.  The applicant company complained of the non-enforcement of a domestic decision given in its favour. It relied on Article 6 § 1 of the Convention.

7.  The Court reiterates that the execution of a judgment given by any court must be regarded as an integral part of a “hearing” for the purposes of Article 6. It also refers to its case-law concerning the non-enforcement or delayed enforcement of final domestic judgments (see Hornsby v. Greece, no. 18357/91, § 40, Reports of Judgments and Decisions 1997II).

8.  In the leading cases of EVT Company v. Serbia, no. 3102/05, 21 June 2007, and Mijatović and Others v. Serbia [Committee], nos. 50117/13 and 6 others, 23 October 2018, the Court already found a violation in respect of issues similar to those in the present case.

9.  Having examined all the material submitted to it, the Court has not found any fact or argument capable of persuading it to reach a different conclusion on the admissibility and merits of these complaints. Notably, the Court has noted that on 17 August 2020 the Commercial Court in Novi Sad stayed the enforcement of the domestic decision under consideration pending the outcome of a constitutional appeal against that decision. However, the constitutional appeal at issue has so far been pending for more than four and a half years (since 23 January 2020) which is excessively long (see, for example, Milovanović v. Serbia, no. 56065/10, §§ 84-90, 8 October 2019). Having regard to its case-law on the subject, the Court considers that in the instant case the authorities did not deploy all necessary efforts to enforce fully and in due time the decision in the applicant company’s favour.

10.  These complaints are therefore admissible and disclose a breach of Article 6 § 1 of the Convention.

  1. APPLICATION OF ARTICLE 41 OF THE CONVENTION

11.  Regard being had to the documents in its possession and to its caselaw (see, in particular, EVT Company, and Mijatović and Others, both cited above), the Court considers it reasonable to award the sums indicated in the appended table.

12.  The Court further notes that the respondent State has an outstanding obligation to enforce the decision which remains enforceable.

FOR THESE REASONS, THE COURT, UNANIMOUSLY,

  1. Declares the application admissible;
  2. Holds that this application discloses a breach of Article 6 § 1 of the Convention concerning the non-enforcement of a domestic decision;
  3. Holds that the respondent State shall ensure, by appropriate means, within three months, the enforcement of the pending domestic decision referred to in the appended table;
  4. Holds

(a) that the respondent State is to pay the applicant company, within three months, the amounts indicated in the appended table, to be converted into the currency of the respondent State at the rate applicable at the date of settlement;

(b) that from the expiry of the above-mentioned three months until settlement simple interest shall be payable on the above amounts at a rate equal to the marginal lending rate of the European Central Bank during the default period plus three percentage points.

Done in English, and notified in writing on 24 October 2024, pursuant to Rule 77 §§ 2 and 3 of the Rules of Court.

 Viktoriya Maradudina                              Anne Louise Bormann
 Acting Deputy Registrar                           President

Copyright © 2024 Pravosudna akademija, Srbija