Marjanović i drugi protiv Srbije

Država na koju se presuda odnosi
Srbija
Institucija
Evropski sud za ljudska prava
Stepen važnosti
3
Jezik
Srpski
Datum
01.02.2024
Članovi
6
6-1
35
P1-1
Kršenje
nije relevantno
Nekršenje
nije relevantno
Ključne reči
(Čl. 6) Pravo na pravično suđenje
(Čl. 35) Uslovi prihvatljivosti
(P1-1) Zaštita imovine
Broj predstavke
56079/22, 56084/22, 56912/22, 56916/22, 56919/22, 56925/22, 56942/22
Zbirke
Sudska praksa
Odluka ESLJP
Odbor
Sažetak
Pritužbe podnosilaca predstavki prema članu 6. stav 1. Konvencije i članu 1. Protokola broj 1 uz Konvenciju, u vezi sa neizvršenjem ili odloženim izvršenjem domaćih odluka usvojenih protiv društvenih/državnih preduzeća.

Vlada je tvrdila da su podnosioci predstavki propustili da obaveste Sud da su pravnosnažne odluke donesene na domaćem nivou zapravo u potpunosti izvršene u njihovu korist. Podnosioci predstavki nisu osporili te činjenice.

Sud utvrđuje da predmetne predstavke predstavlјaju zloupotrebu prava na pojedinačnu predstavku, te moraju biti odbačene u skladu sa članom 35. st. 3(a) i 4. Konvencije.
Preuzmite presudu u pdf formatu

ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА

ЧЕТВРТО ОДЕЉЕЊЕ

ОДЛУКА

Представка број 56079/22

Милан МАРЈАНОВИЋ против Србије
и 6 других представки

(видети приложену табелу)

Европски суд за људска права (Четврто одељење), на заседању Одбора 1. фебруара 2024. године у саставу:

Anja Seibert-Fohr, председник,
Anne Louise Bormann,
Sebastian Răduleţu, судије,
и Viktoriya Maradudina, вршилац дужности заменика секретара Одељења,

Узимајући у обзир горе наведене представке поднете на различите датуме назначене у приложеној табели,

Имајући у виду запажања која је доставила тужена Влада и запажања у одговору подносилаца представке,

Након већања, одлучује како следи:

 

ЧИЊЕНИЦЕ И ПОСТУПАК

Списак подносилаца представки је дат у приложеној табели.

Подносиоце представки је заступала госпођа Б. Вукосављевић, адвокатица из Чачка.

Притужбе подносилаца представки према члану 6. став 1. Конвенције и члану 1. Протокола број 1 уз Конвенцију, у вези са неизвршењем или одложеним извршењем домаћих одлука усвојених против друштвених/државних предузећа, достављене су Влади Републике Србије (у даљем тексту: „Влада”).

 

ПРАВО

A. Здруживање представки

Имајући у виду сличност предмета наведених представки, Суд сматра да је примерено да исте испита заједно и да донесе једну одлуку.

 

B. Притужбе према члану 6. став 1. Конвенције и члану 1. Протокола број 1 уз Конвенцију (неизвршење или одложено извршење домаћих одлука усвојених против друштвених/државних предузећа)

Влада је тврдила да су подносиоци представки пропустили да обавесте Суд да су правноснажне одлуке донесене на домаћем нивоу заправо у потпуности извршене у њихову корист.

Подносиоци представки нису оспорили те чињенице.

Суд понавља да се представка може одбацити као злоупотреба права на појединачну представку у смислу члана 35. став 3(а) Конвенције уколико је, између осталих разлога, свесно заснована на нетачним информацијама или уколико су значајне информације и документи намерно изостављени, било тамо где су били познати од самог почетка или где су нови значајни догађаји наступили током трајања поступка. Непотпуна, а самим тим и обмањујућа информација, може представљати злоупотребу права на представку, нарочито ако се предметна информација тиче сȃме суштине предмета и ако се не пружи довољно добро објашњење за необелодањивање такве информације (видети Gross против Швајцарске [Вв], број 67810/10, став 28, ЕСЉП 2014; S.A.S. против Француске [Вв], број 43835/11, став 67, ЕСЉП 2014; Николић и др. против Србије (одл.) [Одбор], број 48162/18 и 8 др. представки, од 21. јануара 2021. године; и Зарић против Србије (одл.) [Одбор], број 49714/22, од 31. августа 2023. године).

Враћајући се на предметни случај, Суд прво примећује да Влада није тврдила да је понашање подносилаца представки представљало злоупотребу права на појединачну представку, у смислу члана 35. став 3. Конвенције. Суд, међутим, понавља да је раније истакао да се питање могуће злоупотребе може покренути и proprio motu (видети Shalyavski и др. против Бугарске, број 67608/11, став 43, од 15. јуна 2017. године). Суд даље констатује да је током јула 2022. године држава у потпуности исплатила износе досуђене домаћим одлукама које су предмет разматрања, у складу са домаћим законом (видети Стевановић и др. против Србије [Одбор], бр. 43815/17 и 15 др., став 17, од 27. августа 2019. године). Подносиоци представки нису пружили ту информацију, као ни било какво објашњење за такав пропуст.

Имајући у виду чињеницу да су се задржане информације тицале сȃме суштине представки, Суд сматра да је такво понашање било у супротности са сврхом права на појединачну представку. Адвокати морају да схвате да, узимајући у обзир дужност Суда да испитује наводе о кршењу људских права, они такође морају показати високу професионалну опрезност и смислену сарадњу у раду са Судом, штедећи га од неоснованих притужби, те се, пре покретања поступака и након тога, они морају темељно распитати о свим детаљима случаја, пажљиво се придржавајући свих релевантних правила поступка, при чему су такође дужни да подстакну своје клијенте да учине исто. У противном, намерна или немарна злоупотреба ресурса Суда може угрозити веродостојност рада адвоката у очима Суда, па чак и ако се догађа систематски, може довести до ситуације да се појединим адвокатима забрани заступање подносилаца представки према Правилу 36. став 4(б) Пословника Суда (видети Стеванчевић против Босне и Херцеговине (одл.), број 67618/09, став 29, од 10. јануара 2017. године).

С обзиром на горе наведено, Суд утврђује да предметне представке представљају злоупотребу права на појединачну представку, те морају бити одбачене у складу са чланом 35. ст. 3(а) и 4. Конвенције.

 

ИЗ ОВИХ РАЗЛОГА, СУД, ЈЕДНОГЛАСНО,

Одлучује да представке здружи;

Проглашава представке неприхватљивим.

 

Састављено на енглеском језику и прослеђено у писаном облику 22. фебруара 2024. године.

Viktoriya Maradudina
в.д. секретара одељења

Anja Seibert-Fohr
председник

 

 

ПРИЛОГ

Списак представки којима се подносе притужбе на основу члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола број 1 (неизвршење или одложено извршење домаћих одлука усвојених против друштвених/државних предузећа)

Број

Број представке
Датум подношења

Име подносиоца представке
Година рођења

Релевантна одлука на домаћем нивоу

Почетак периода неизвршења одлуке на домаћем нивоу

Крај периода неизвршења одлуке на домаћем нивоу
Дужина трајања извршног поступка

1.

56079/22
29. новембар 2022. године

Милан МАРЈАНОВИЋ
1967. године

Привредни суд у Београду, 27. септембар 2016. године

27. септембар 2016. године

13. јул 2022. године
5 година, девет месеци и 17 дана

2.

56084/22
29. новембар 2022. године

Славољуб СМОЛОВИЋ
1965. године

Привредни суд у Београду, 17. јун 2016. године

17. јун 2016. године

15. јул 2022. године
6 година и 29 дана

3.

56912/22
1. децембар 2022. године

Радован РУЖИЧИЋ
1959. године

Привредни суд у Београду, 27. септембар 2016. године

27. септембар 2016. године

14. јул 2022. године
5 година, 9 месеци и 18 дана

4.

56916/22
30. новембар 2022. године

Љупко КОСТИЋ
1955. године

Привредни суд у Београду, 17. јун 2016. године

17. јун 2016. године

15. јул 2022. године
6 година и 29 дана

5.

56919/22
1. децембар 2022. године

Милић ЂОНДРИЋ
1956. године

Привредни суд у Београду, 17. јун 2016. године

17. јун 2016. године

15. јул 2022. године
6 година и 29 дана

6.

56925/22
1. децембар 2022. године

Весна ВУКОСАВЉЕВИЋ
1962. године

Привредни суд у Београду, 27. септембар 2016. године

27. септембар 2016. године

14. јул 2022. године
5 година, 9 месеци и 18 дана

7.

56942/22
1. децембар 2022. године

Милош ВУКОСАВЉЕВИЋ
1957. године

Привредни суд у Београду, 27. септембар 2016. године

27. септембар 2016. године

14. јул 2022. године
5 година, 9 месеци и 18 дана

 

Copyright © 2024 Pravosudna akademija, Srbija