Analiza slučaja pred Evropskim sudom za ljudska prava
Evropska Konvencija o ljudskim pravima
Praktični vodič za primenu Evropske konvencije o ljudskim pravima
Priručnici i vodiči kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava
Evropski sud za ljudska prava u 50 pitanja
Glosar Evropske Konvencije o ljudskim pravima
Nacionalna mreža sudija i tužilaca za primenu standarda Evropskog suda za ljudska prava
Preuzmite presudu u pdf formatu
ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА
ЧЕТВРТО ОДЕЉЕЊЕ
ОДЛУКА
Представка број 56079/22
Милан МАРЈАНОВИЋ против Србије
и 6 других представки
(видети приложену табелу)
Европски суд за људска права (Четврто одељење), на заседању Одбора 1. фебруара 2024. године у саставу:
Anja Seibert-Fohr, председник,
Anne Louise Bormann,
Sebastian Răduleţu, судије,
и Viktoriya Maradudina, вршилац дужности заменика секретара Одељења,
Узимајући у обзир горе наведене представке поднете на различите датуме назначене у приложеној табели,
Имајући у виду запажања која је доставила тужена Влада и запажања у одговору подносилаца представке,
Након већања, одлучује како следи:
ЧИЊЕНИЦЕ И ПОСТУПАК
Списак подносилаца представки је дат у приложеној табели.
Подносиоце представки је заступала госпођа Б. Вукосављевић, адвокатица из Чачка.
Притужбе подносилаца представки према члану 6. став 1. Конвенције и члану 1. Протокола број 1 уз Конвенцију, у вези са неизвршењем или одложеним извршењем домаћих одлука усвојених против друштвених/државних предузећа, достављене су Влади Републике Србије (у даљем тексту: „Влада”).
ПРАВО
A. Здруживање представки
Имајући у виду сличност предмета наведених представки, Суд сматра да је примерено да исте испита заједно и да донесе једну одлуку.
B. Притужбе према члану 6. став 1. Конвенције и члану 1. Протокола број 1 уз Конвенцију (неизвршење или одложено извршење домаћих одлука усвојених против друштвених/државних предузећа)
Влада је тврдила да су подносиоци представки пропустили да обавесте Суд да су правноснажне одлуке донесене на домаћем нивоу заправо у потпуности извршене у њихову корист.
Подносиоци представки нису оспорили те чињенице.
Суд понавља да се представка може одбацити као злоупотреба права на појединачну представку у смислу члана 35. став 3(а) Конвенције уколико је, између осталих разлога, свесно заснована на нетачним информацијама или уколико су значајне информације и документи намерно изостављени, било тамо где су били познати од самог почетка или где су нови значајни догађаји наступили током трајања поступка. Непотпуна, а самим тим и обмањујућа информација, може представљати злоупотребу права на представку, нарочито ако се предметна информација тиче сȃме суштине предмета и ако се не пружи довољно добро објашњење за необелодањивање такве информације (видети Gross против Швајцарске [Вв], број 67810/10, став 28, ЕСЉП 2014; S.A.S. против Француске [Вв], број 43835/11, став 67, ЕСЉП 2014; Николић и др. против Србије (одл.) [Одбор], број 48162/18 и 8 др. представки, од 21. јануара 2021. године; и Зарић против Србије (одл.) [Одбор], број 49714/22, од 31. августа 2023. године).
Враћајући се на предметни случај, Суд прво примећује да Влада није тврдила да је понашање подносилаца представки представљало злоупотребу права на појединачну представку, у смислу члана 35. став 3. Конвенције. Суд, међутим, понавља да је раније истакао да се питање могуће злоупотребе може покренути и proprio motu (видети Shalyavski и др. против Бугарске, број 67608/11, став 43, од 15. јуна 2017. године). Суд даље констатује да је током јула 2022. године држава у потпуности исплатила износе досуђене домаћим одлукама које су предмет разматрања, у складу са домаћим законом (видети Стевановић и др. против Србије [Одбор], бр. 43815/17 и 15 др., став 17, од 27. августа 2019. године). Подносиоци представки нису пружили ту информацију, као ни било какво објашњење за такав пропуст.
Имајући у виду чињеницу да су се задржане информације тицале сȃме суштине представки, Суд сматра да је такво понашање било у супротности са сврхом права на појединачну представку. Адвокати морају да схвате да, узимајући у обзир дужност Суда да испитује наводе о кршењу људских права, они такође морају показати високу професионалну опрезност и смислену сарадњу у раду са Судом, штедећи га од неоснованих притужби, те се, пре покретања поступака и након тога, они морају темељно распитати о свим детаљима случаја, пажљиво се придржавајући свих релевантних правила поступка, при чему су такође дужни да подстакну своје клијенте да учине исто. У противном, намерна или немарна злоупотреба ресурса Суда може угрозити веродостојност рада адвоката у очима Суда, па чак и ако се догађа систематски, може довести до ситуације да се појединим адвокатима забрани заступање подносилаца представки према Правилу 36. став 4(б) Пословника Суда (видети Стеванчевић против Босне и Херцеговине (одл.), број 67618/09, став 29, од 10. јануара 2017. године).
С обзиром на горе наведено, Суд утврђује да предметне представке представљају злоупотребу права на појединачну представку, те морају бити одбачене у складу са чланом 35. ст. 3(а) и 4. Конвенције.
ИЗ ОВИХ РАЗЛОГА, СУД, ЈЕДНОГЛАСНО,
Одлучује да представке здружи;
Проглашава представке неприхватљивим.
Састављено на енглеском језику и прослеђено у писаном облику 22. фебруара 2024. године.
|
Viktoriya Maradudina |
Anja Seibert-Fohr |
ПРИЛОГ
Списак представки којима се подносе притужбе на основу члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола број 1 (неизвршење или одложено извршење домаћих одлука усвојених против друштвених/државних предузећа)
|
Број |
Број представке |
Име подносиоца представке |
Релевантна одлука на домаћем нивоу |
Почетак периода неизвршења одлуке на домаћем нивоу |
Крај периода неизвршења одлуке на домаћем нивоу |
|
1. |
56079/22 |
Милан МАРЈАНОВИЋ |
Привредни суд у Београду, 27. септембар 2016. године |
27. септембар 2016. године |
13. јул 2022. године |
|
2. |
56084/22 |
Славољуб СМОЛОВИЋ |
Привредни суд у Београду, 17. јун 2016. године |
17. јун 2016. године |
15. јул 2022. године |
|
3. |
56912/22 |
Радован РУЖИЧИЋ |
Привредни суд у Београду, 27. септембар 2016. године |
27. септембар 2016. године |
14. јул 2022. године |
|
4. |
56916/22 |
Љупко КОСТИЋ |
Привредни суд у Београду, 17. јун 2016. године |
17. јун 2016. године |
15. јул 2022. године |
|
5. |
56919/22 |
Милић ЂОНДРИЋ |
Привредни суд у Београду, 17. јун 2016. године |
17. јун 2016. године |
15. јул 2022. године |
|
6. |
56925/22 |
Весна ВУКОСАВЉЕВИЋ |
Привредни суд у Београду, 27. септембар 2016. године |
27. септембар 2016. године |
14. јул 2022. године |
|
7. |
56942/22 |
Милош ВУКОСАВЉЕВИЋ |
Привредни суд у Београду, 27. септембар 2016. године |
27. септембар 2016. године |
14. јул 2022. године |
baza unakrsnih veza