Bakić i Bojičić protiv Srbije

ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА

ЧЕТВРТО ОДЕЉЕЊЕ

ПРЕДМЕТ БАКИЋ И БОЈИЧИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ

(Представке бр. 13700/22 и 13708/22)

ПРЕСУДА

СТРАЗБУР
2. март 2023. године

Ова пресуда је правоснажна, али може бити предмет редакцијских измена.

У предмету Бакић и Бојичић против Србије, Европски суд за људска права (Четврто одељење), на заседању Одбора у саставу:

Armen Harutyunyan, председник,
Anja Seibert-Fohr,
Ana Maria Guerra Martins, судије,
и Viktoriya Maradudina, вршилац дужности секретара Одељења,

Након већања на затвореној седници 2. фебруара 2023. године,

Доноси следећу пресуду, која је усвојена тог дана:

ПОСТУПАК

1. Предмет је формиран на основу представки против Србије које су поднете Суду према члану 34. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција) на датум наведен у приложеној табели.

2. Подносиоце представки је заступао господин Р. Којић, адвокат из Београда.

3. Влада Републике Србије (у даљем тексту: Влада) је обавештена о представкама.

ЧИЊЕНИЦЕ

4. Списак подносилаца представки и релевантни детаљи о представкама су дати у приложеној табели.

5. Подносиоци представки су се притуживали на одложено извршење домаћих одлука усвојених против друштвеног/државног предузећа.

ПРАВО

I. ЗДРУЖИВАЊЕ ПРЕДСТАВКИ

6. Имајући у виду сличност предмета наведених представки, Суд сматра да је прикладно да исте разматра заједно и да донесе једну пресуду.

II. НАВОДНА ПОВРЕДА ЧЛАНА 6. СТАВ 1. КОНВЕНЦИЈЕ И ЧЛАНА 1. ПРОТОКОЛА БРОЈ 1

7. Подносиоци представке су се притуживали на одложено извршење домаћих одлука донетих у њихову корист. Ослањали су се, изричито или прећутно, на члан 6. став 1. Конвенције и члан 1. Протокола број 1, који, у релевантној мери, гласе као што следи:

Члан 6. став 1.

„Приликом одлучивања о грађанским правима и обавезама лица... свако има право на правичну ... расправу ... од [стране]... суда ..”.

Члан 1. Протокола бр. 1

„Свако физичко или правно лице има право на мирно уживање своје имовине. Нико не може бити лишен своје имовине, осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права.

Претходне одредбе, међутим, ни на који начин не утичу на право државе да примењује такве законе које сматра потребним да би регулисала коришћење имовине, у складу са општим интересима или да би обезбедила наплату пореза или других дажбина или казни.”

8. Суд понавља да извршење пресуде коју усвоји било који суд мора бити сматрано саставним делом „расправе” у смислу члана 6. Такође се позива на своју судску праксу која се односи на неизвршење или одложено извршење коначних домаћих пресуда (видети Hornsby против Грчке, број 18357/91, став 40, Извештаји о пресудама и одлукама 1997-II).

9. Суд даље истиче да одлуке у вези са овим представкама налажу предузимање посебне мере. Суд стога сматра да се предметне одлуке односе на „имовину” у смислу члана 1. Протокола број 1.

10. У водећем предмету Р. Качапор и други против Србије, бр. 2269/06 и још 5 других, од 15. јануара 2008. године, Суд је утврдио повреду у погледу питања сличних онима у овом предмету.

11. Након разматрања целокупног материјала који му је достављен, Суд није установио ниједну чињеницу нити аргумент који би могао да га убеди да усвоји други закључак у погледу прихватљивости и основаности ових притужби. Узимајући у обзир своју судску праксу о овом питању, Суд сматра да у овом случају органи нису предузели све неопходне напоре да благовремено спроведу одлуке у корист подносилаца представки.

12. Предметне притужбе су стога прихватљиве и указују на кршење члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола број 1.

III. ПРИМЕНА ЧЛАНА 41. КОНВЕНЦИЈЕ

13. Члан 41. Конвенције гласи:

„Када Суд утврди кршење Конвенције или протокола уз њу, а унутрашње право Високе стране уговорнице у питању омогућава само делимичну одштету, Суд ће, ако је то потребно, пружити правично задовољење оштећеној страни.”

14. С обзиром на документацију у свом поседу и своју судску праксу (видети, нарочито, предмет Р. Качапор и други против Србије, цитирано горе, као и Станковић против Србије (одл.), број 41285/19, од 19. децембра 2019. године), Суд сматра разумним да се доделе износи наведени у приложеној табели.

ИЗ ОВИХ РАЗЛОГА, СУД, ЈЕДНОГЛАСНО,

1. Одлучује да представке здружи;

2. Проглашава представке прихватљивим;

3. Утврђује да предметне представке указују на кршење члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола број 1 у погледу одложеног извршења домаћих одлука усвојених против друштвених/државних предузећа;

4. Утврђује

(a) да Тужена треба да подносиоцима представки исплати, у року од три месеца, износе наведене у приложеној табели, који ће бити конвертовани у националну валуту Тужене по важећем курсу на дан измирења;

(б) да, од истека наведених три месеца до измирења, треба исплати затезну камату на горе наведене износе по стопи која је једнака граничној каматној стопи Европске централне банке током периода кашњења, уз додатак од три процентна поена;

Састављено на енглеском језику и достављено у писаном облику дана 2. марта 2023. године, у складу с правилом 77. ст. 2. и 3. Пословника о раду суда.

ДОДАТАК
Списак представки поднетих на основу притужбе према члану 6, став 1. Конвенције и члану 1. Протокола број 1
(неизвршење или одложено извршење одлука усвојених против друштвених/државних предузећа на домаћем нивоу)

1 Као и било који порез који би могао бити наплатив подносиоцима представке.

2 Мање било који износи који су евентуално већ плаћени по овом основу на домаћем нивоу.

3 Као и било који порез који би могао бити наплатив подносиоцима представке.

In the case of Bakić and Bojičić v. Serbia,

The European Court of Human Rights (Fourth Section), sitting as a Committee composed of:

 Armen Harutyunyan, President,
 Anja Seibert-Fohr,
 Ana Maria Guerra Martins, judges,

and Viktoriya Maradudina, Acting Deputy Section Registrar,

Having deliberated in private on 2 February 2023,

Delivers the following judgment, which was adopted on that date:

PROCEDURE

1.  The case originated in applications against Serbia lodged with the Court under Article 34 of the Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms (“the Convention”) on the date indicated in the appended table.

2.  The applicants were represented by Mr R. Kojić, a lawyer practising in Belgrade.

3.  The Serbian Government (“the Government”) were given notice of the applications.

THE FACTS

4.  The list of applicants and the relevant details of the applications are set out in the appended table.

5.  The applicants complained of the delayed enforcement of domestic decisions given against a socially/State-owned company.

THE LAW

1. JOINDER OF THE APPLICATIONS

6.  Having regard to the similar subject matter of the applications, the Court finds it appropriate to examine them jointly in a single judgment.

2. ALLEGED VIOLATION OF ARTICLE 6 § 1 OF THE CONVENTION AND OF ARTICLE 1 OF PROTOCOL NO. 1

7.  The applicants complained of the delayed enforcement of domestic decisions given in their favour. They relied, expressly or in substance, on Article 6 § 1 of the Convention and on Article 1 of Protocol No. 1, which, insofar as relevant, read as follows:

Article 6 § 1

“In the determination of his civil rights and obligations ... everyone is entitled to a fair ... hearing ... by [a] ... tribunal ...”

Article 1 of Protocol No. 1

“Every natural or legal person is entitled to the peaceful enjoyment of his possessions. No one shall be deprived of his possessions except in the public interest and subject to the conditions provided for by law and by the general principles of international law.

The preceding provisions shall not, however, in any way impair the right of a State to enforce such laws as it deems necessary to control the use of property in accordance with the general interest or to secure the payment of taxes or other contributions or penalties.”

8.  The Court reiterates that the execution of a judgment given by any court must be regarded as an integral part of a “hearing” for the purposes of Article 6. It also refers to its case-law concerning the non-enforcement or delayed enforcement of final domestic judgments (see Hornsby v. Greece, no. 18357/91, § 40, Reports of Judgments and Decisions 1997‑II).

9.  The Court further notes that the decisions in the present applications ordered specific action to be taken. The Court therefore considers that the decisions in question constitute “possessions” within the meaning of Article 1 of Protocol No. 1.

10.  In the leading case of R. Kačapor and Others v. Serbia, nos. 2269/06 and 5 others, 15 January 2008, the Court already found a violation in respect of issues similar to those in the present case.

11.  Having examined all the material submitted to it, the Court has not found any fact or argument capable of persuading it to reach a different conclusion on the admissibility and merits of these complaints. Having regard to its case-law on the subject, the Court considers that in the instant case the authorities did not deploy all necessary efforts to enforce in due time the decisions in the applicants’ favour.

12.  These complaints are therefore admissible and disclose a breach of Article 6 § 1 of the Convention and Article 1 of Protocol No. 1.

3. APPLICATION OF ARTICLE 41 OF THE CONVENTION

13.  Article 41 of the Convention provides:

“If the Court finds that there has been a violation of the Convention or the Protocols thereto, and if the internal law of the High Contracting Party concerned allows only partial reparation to be made, the Court shall, if necessary, afford just satisfaction to the injured party.”

14.  Regard being had to the documents in its possession and to its case‑law (see, in particular, R. Kačapor and Others, cited above, and Stanković v. Serbia (dec.), 41285/19, 19 December 2019), the Court considers it reasonable to award the sums indicated in the appended table.

FOR THESE REASONS, THE COURT, UNANIMOUSLY,

1. Decides to join the applications;
2. Declares the applications admissible;
3. Holds that these applications disclose a breach of Article 6 § 1 of the Convention and Article 1 of Protocol No. 1 concerning the delayed enforcement of domestic decisions given against a socially/State-owned company;
4. Holds

(a) that the respondent State is to pay the applicants, within three months, the amounts indicated in the appended table, to be converted into the currency of the respondent State at the rate applicable at the date of settlement;

(b) that from the expiry of the above-mentioned three months until settlement simple interest shall be payable on the above amounts at a rate equal to the marginal lending rate of the European Central Bank during the default period plus three percentage points.

Done in English, and notified in writing on 2 March 2023, pursuant to Rule 77 §§ 2 and 3 of the Rules of Court.

 Viktoriya Maradudina                   Armen Harutyunyan

 Acting Deputy                                  Registrar President