Denćan protiv Srbije

Država na koju se presuda odnosi
Srbija
Institucija
Evropski sud za ljudska prava
Stepen važnosti
3
Jezik
Srpski
Datum
01.12.2022
Članovi
6
6-1
P1-1
P1-1-1
Kršenje
6
6-1
P1-1
P1-1-1
Nekršenje
nije relevantno
Ključne reči
(Čl. 6) Pravo na pravično suđenje
(Čl. 6) Postupak izvršenja
(Čl. 6-1) Suđenje u razumnom roku
(P1-1) Zaštita imovine
(P1-1-1) Neometano uživanje imovine
Broj predstavke
21758/22, 21790/22, 21795/22
Zbirke
Sudska praksa
Presuda ESLJP
Odbor
Sažetak
Podnositelji predstavke žalili su se na neizvršavanje domaćih odluka donesenih u njihovu korist. Pozvali su se, izričito ili suštinski, na član 6. stav 1. Konvencije i na član 1. Protokola br. 1.

U vodećem predmetu R. Kačapor i drugi protiv Srbije, br. 2269/06 i 5 drugih, 15. januara 2008., Sud je već utvrdio povredu u pogledu pitanja sličnih onima u ovom predmetu.

Nakon što je ispitao sav materijal koji mu je dostavljen, Sud nije našao nijednu činjenicu ili argument koji bi ga mogao uveriti da donese drugačiji zaključak o dopuštenosti i osnovanosti ovih prigovora. Uzimajući u obzir svoju sudsku praksu o tom predmetu, Sud smatra da u ovom predmetu vlasti nisu poduzele sve potrebne napore kako bi pravosnažno izvršile odluke u korist podnositelja predstavke.

Iz ovog razloga, Sud zaključuje da je došlo do povrede člana 6. stav 1. Konvencije i člana 1. Protokola br. 1. uz Konvenciju.

Preuzmite presudu u pdf formatu

 

ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА 

ЧЕТВРТО ОДЕЉЕЊЕ

ПРЕДМЕТ ДЕНЋАН И ДРУГИ ПРОТИВ СРБИЈЕ

(Представка бр. 21758/22 и 2 другe – погледати приложени списак)

ПРЕСУДА 

СТРАЗБУР

1. децембар 2022. године

Ова пресуда је правноснажна, али може бити предмет редакцијских измена.

У предмету Денћан и други против Србије, Европски суд за људска права (Четврто одељење), на заседању Одбора у саставу:

Armen Harutyunyan, председник,
Anja Seibert-Fohr,
Ana Maria Guerra Martins, судије,
и Viktoriya Maradudina, вршилац дужности секретара Одељења,

Након већања на затвореној седници 10. новембра 2022. године,

Доноси следећу пресуду, која је усвојена тог дана:

ПОСТУПАК

1.  Случај је настао на основу представки против Србије које су поднесене Суду према члану 34. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција) различитих датума наведних у приложеној табели.

2.  Подносиоце представки је заступао г. Р. Којић, адвокат из Београда.

3.  Влада Републике Србије (у даљем тексту: Влада) је обавештена о представкама.

ЧИЊЕНИЦЕ

4.  Списак подносилаца представки и релевантни детаљи у вези са представкама наведени су у приложеној табели.

5.  Подносиоци представки су се притуживали на одложено извршење домаћих одлука усвојених против друштвених/државних предузећа.

ПРАВО

I. СПАЈАЊЕ ПРЕДСТАВКИ

6.  Имајући у виду сличност предмета наведених представки, Суд сматра да је прикладно да их разматра заједно и да донесе јединствену пресуду.

II. НАВОДНА ПОВРЕДА ЧЛАНА 6. СТАВ 1. КОНВЕНЦИЈЕ И ЧЛАНА 1. ПРОТОКОЛА БР. 1

7.  Подносиоци представке су се притуживали на одложено извршење домаћих одлука донетих у њихову корист. Ослањали су се, изричито или суштински, на члан 6. став 1. Конвенције и члан 1. Протокола бр. 1, који гласе као што следи:

Члан 6. став 1.

„Приликом одлучивања о грађанским правима и обавезама лица... свако има право на правично ... саслушање ... од [стране]... суда ..“.

Члан 1. Протокола бр. 1

„Свако физичко или правно лице има право на мирно уживање цвоје имовине. Нико не може бити лишен своје имовине, осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права.

Претходне одредбе, међутим, ни на који начин не ометају право државе да примењује такве законе за које процени да су неопходни ради контроле употребе имовине, у складу са општим интересом, односно за обезбеђивање исплате пореза или других доприноса или казни.“

8.  Суд понавља да извршење пресуде коју усвоји било који суд мора бити сматрано саставним делом „саслушања“ у смислу члана 6. Такође се позива на своју судску праксу која се односи на неизвршење или одложено извршење коначних домаћих пресуда (видети Hornsby против Грчке, бр. 18357/91, став 40, Извештаји о пресудама и одлукама 1997‑II).

9.  Суд даље напомиње да одлуке у вези са овим представкама налажу предузимање посебне мере. Суд стога сматра да се предметне одлуке односе на „имовину“ у смислу члана 1. Протокола бр.1.

10.  У водећем предмету Р. Качапор и други против Србије, бр. 2269/06 и још 5 других, 15. јануара 2008. године, Суд је утврдио повреду у погледу околности које су сличне онима који постоје у овом случају.

11.  Након разматрања целокупног материјала који му је достављен, Суд није установио ниједну чињеницу нити аргумент који би могао да га убеди да усвоји други закључак у погледу прихватљивости и основаности ових притужби. Узимајући у обзир своју судску праксу о овој теми, Суд сматра да у овом случају органи нису предузели све неопходне напоре да благовремено спроведу одлуке у корист подносилаца представки.

12.  Стога су ове притужбе прихватљиве и указују на кршење члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола бр. 1.

III. ПРИМЕНА ЧЛАНА 41. КОНВЕНЦИЈЕ

13.  Члан 41. Конвенције гласи:

„Када Суд утврди кршење Конвенције или протокола уз њу, а унутрашње право Високе стране уговорнице у питању омогућава само делимичну одштету, Суд ће, ако је то потребно, пружити правично задовољење оштећеној страни.“

14.  С обзиром на документацију у свом поседу и своју судску праксу (видети, нарочито, предмет Р. Качапор и други против Србије, цитиранo горе, као и Станковић против Србије (одл.), бр. 41285/19, 19. децембар 2019. године), Суд сматра разумним да се доделе износи наведени у приложеној табели.

15.  Суд даље сматра да је прикладно да затезна каматна стопа буде заснована на граничној каматној стопи Европске централне банке, којој треба додати три процентна поена.

 

ИЗ ОВИХ РАЗЛОГА, СУД, ЈЕДНОГЛАСНО,

1. Одлучује да представке здружи;

2. Проглашава представке прихватљивим;

3. Утврђује да предметне представке указују на кршење члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола бр. 1 које се односи на одложено извршење домаћих одлука усвојених против друштвених/државних предузећа;

4. Утврђује

(a)   да Тужена мора да исплати подносиоцима представке, у року од три месеца, износе назначене у приложеној табели, који ће бити конвертовани у валуту тужене Државе;

(б) да, по истеку наведена три месеца до измирења, треба исплатити затезну камату на горе наведене износе по стопи која је једнака граничној каматној стопи Европске централне банке током периода неиспуњавања обавеза, уз додатак од три процентна поена;

 

Састављено на енглеском језику и достављено у писаном облику 1. децембра 2022. године, у складу с правилом 77. ст. 2. и 3. Пословника Суда.

                       

      Viktoriya Maradudina                                                                                        Armen Harutyunyan

Вршилац дужности секретара                                                                        Председник   одељења 

 

 

ДОДАТАК

Списак представки поднетих на основу притужбе према члану 6, став 1. Конвенције и члану 1. Протокола бр. 1

(неизвршење или одложено извршење одлука усвојених против друштвених / државних предузећа на домаћем нивоу)

Бр.

Број представке

Датум иницирања

Име подносиоца представке

Датум рођења

 

Релевантна

одлука на домаћем нивоу

Датум почетка периода неизвршења

Датум завршетка периода неизвршења

Дужина извршног поступка

Износ додељен за нематеријалну штету по подносиоцу представке(у еврима)[1] [2]

Износ који се додељује за трошкове и издатке по представки (у еврима)[3]

  1.  

21758/22

26.04.2022. године

Нада ДЕНЋАН

1954.

Привредни суд у Београду, 02.12.2011. године

 

02.12.2011. године

 

26.07.2022. године

10 година, 7 месеци и 25 дана 

1.000

250

  1.  

21790/22

21.04.2022. године

Вера БОРОДЕНКО

1951. 

Привредни суд у Београду, 02.12.2011. године

 

02.12.2011. године

 

26.07.2022. године

10 година, 7 месеци и 25 дана

 

1.000

250

  1.  

21795/22

21.04.2022. године

Слађана СЕРАФИМОВИЋ

1956.

Привредни суд у Београду, 02.12.2011. године

 

02.12.2011. године

 

26.07.2022. године

10 година, 7 месеци и 25 дана

1.000

250

 

 



[1] Као и било који порез који би могао бити наплатив подносиоцима представке.

[2] Мање било који износи који су евентуално већ плаћени по овом основу на домаћем нивоу.

[3] Као и било који порез који би могао бити наплатив подносиоцима представке.

 

 

FOURTH SECTION

CASE OF DENĆAN AND OTHERS v. SERBIA

(Application no. 21758/22 and 2 others – see appended list)

JUDGMENT

STRASBOURG

1 December 2022

This judgment is final but it may be subject to editorial revision.

 

In the case of Denćan and Others v. Serbia,

The European Court of Human Rights (Fourth Section), sitting as a Committee composed of:

 Armen Harutyunyan, President,
 Anja Seibert-Fohr,
 Ana Maria Guerra Martins, judges,
and Viktoriya Maradudina, Acting Deputy Section Registrar,

Having deliberated in private on 10 November 2022,

Delivers the following judgment, which was adopted on that date:

PROCEDURE

1.  The case originated in applications against Serbia lodged with the Court under Article 34 of the Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms (“the Convention”) on the various dates indicated in the appended table.

2.  The applicants were represented by Mr R. Kojić, a lawyer practising in Belgrade

3.  The Serbian Government (“the Government”) were given notice of the applications.

THE FACTS

4.  The list of applicants and the relevant details of the applications are set out in the appended table.

5.  The applicants complained of the delayed enforcement of domestic decisions given against socially/State-owned companies.

THE LAW

  1. JOINDER OF THE APPLICATIONS

6.  Having regard to the similar subject matter of the applications, the Court finds it appropriate to examine them jointly in a single judgment.

  1. ALLEGED VIOLATION OF ARTICLE 6 § 1 OF THE CONVENTION AND OF ARTICLE 1 OF PROTOCOL No. 1

7.  The applicants complained of the delayed enforcement of domestic decisions given in their favour. They relied, expressly or in substance, on Article 6 § 1 of the Convention and on Article 1 of Protocol No. 1, which read as follows:

Article 6 § 1

“In the determination of his civil rights and obligations ... everyone is entitled to a fair ... hearing ... by [a] ... tribunal ...”

Article 1 of Protocol No. 1

“Every natural or legal person is entitled to the peaceful enjoyment of his possessions. No one shall be deprived of his possessions except in the public interest and subject to the conditions provided for by law and by the general principles of international law.

The preceding provisions shall not, however, in any way impair the right of a State to enforce such laws as it deems necessary to control the use of property in accordance with the general interest or to secure the payment of taxes or other contributions or penalties.”

8.  The Court reiterates that the execution of a judgment given by any court must be regarded as an integral part of a “hearing” for the purposes of Article 6. It also refers to its case-law concerning the non-enforcement or delayed enforcement of final domestic judgments (see Hornsby v. Greece, no. 18357/91, § 40, Reports of Judgments and Decisions 1997II).

9.  The Court further notes that the decisions in the present applications ordered specific action to be taken. The Court therefore considers that the decisions in question constitute “possessions” within the meaning of Article 1 of Protocol No. 1.

10.  In the leading case of R. Kačapor and Others v. Serbia, nos. 2269/06 and 5 others, 15 January 2008, the Court already found a violation in respect of issues similar to those in the present case.

11.  Having examined all the material submitted to it, the Court has not found any fact or argument capable of persuading it to reach a different conclusion on the admissibility and merits of these complaints. Having regard to its case-law on the subject, the Court considers that in the instant case the authorities did not deploy all necessary efforts to enforce in due time the decisions in the applicants’ favour.

12.  These complaints are therefore admissible and disclose a breach of Article 6 § 1 of the Convention and Article 1 of Protocol No. 1.

  1. APPLICATION OF ARTICLE 41 OF THE CONVENTION

13.  Article 41 of the Convention provides:

“If the Court finds that there has been a violation of the Convention or the Protocols thereto, and if the internal law of the High Contracting Party concerned allows only partial reparation to be made, the Court shall, if necessary, afford just satisfaction to the injured party.”

14.  Regard being had to the documents in its possession and to its caselaw (see, in particular, R. Kačapor and Others, cited above, and Stanković v. Serbia (dec.), 41285/19, 19 December 2019), the Court considers it reasonable to award the sums indicated in the appended table.

15.  The Court further considers it appropriate that the default interest rate should be based on the marginal lending rate of the European Central Bank, to which should be added three percentage points.

FOR THESE REASONS, THE COURT, UNANIMOUSLY,

  1. Decides to join the applications;
  2. Declares the applications admissible;
  3. Holds that these applications disclose a breach of Article 6 § 1 of the Convention and Article 1 of Protocol No. 1 concerning the delayed enforcement of domestic decisions given against socially/State-owned companies;
  4. Holds

(a) that the respondent State is to pay the applicants, within three months, the amounts indicated in the appended table, to be converted into the currency of the respondent State;

(b) that from the expiry of the above-mentioned three months until settlement simple interest shall be payable on the above amounts at a rate equal to the marginal lending rate of the European Central Bank during the default period plus three percentage points.

Done in English, and notified in writing on 1 December 2022, pursuant to Rule 77 §§ 2 and 3 of the Rules of Court.

 Viktoriya Maradudina                       Armen Harutyunyan

 Acting Deputy                                    Registrar President

 

Copyright © 2024 Pravosudna akademija, Srbija