ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА
ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ
ОДЛУКА
Представка број 25494/20
Јовка МИЛОШЕВИЋ СИМОВИЋ против Србије
(види приложену табелу)
Европски суд за људска права (Друго одељење), на заседању Већа 8. септембра 2022. године у саставу:
Jovan Ilievski, председник,
Gilberto Felici,
Diana Sârcu, судије,
и Viktoriya Maradudina, вршилац дужности заменика секретара Одељења,
С обзиром на горе наведену представку поднету 12. јуна 2020. године,
Имајући у виду запажања која је поднела Тужена и запажања подноситељке представке као одговор на иста, Након већања, одлучује како следи:
ЧИЊЕНИЦЕ И ПОСТУПАК
Детаљи у вези подноситељке представке су дати у приложеној табели.
Подноситељку представке је заступао г. Р. Чакара, адвокат из Новог Пазара.
Жалбе подноситељке представке на основу члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола број 1, које се односе на неизвршење домаће одлуке донете против друштвеног/државног предузећа, су прослеђене Влади Србије (у даљем тексту: „Влада”) 20. маја 2021. године.
ПРАВО
Влада је тврдила да је коначна одлука донесена на домаћем нивоу заправо извршена у корист подноситељке представке. Она је стога предложила да Суд одбаци предметну представку као злоупотребу права на појединачну представку у складу са чланом 35. ст. 3(а) и 4. Конвенције.
Подноситељка представке није оспорила ту чињеницу.
Суд понавља да се представка може одбацити као злоупотреба права на појединачну представку у смислу члана 35. став 3(а) Конвенције уколико је, између осталих разлога, свесно заснована на лажним информацијама или уколико су значајне информације и документи намерно изостављени, било тамо где су били познати од самог почетка или где су нови значајни догађаји наступили током трајања поступка. Непотпуна, а самим тим и обмањујућа информација, може представљати злоупотребу права на представку, нарочито ако се предметна информација тиче саме суштине предмета и ако се не пружи довољно добро објашњење за необелодањивање такве информације (види Gross против Швајцарске [ВВ], бр. 67810/10, став 28, ЕСЉП 2014; S.A.S. против Француске [ВВ], бр. 43835/11, став 67, ЕСЉП 2014; и Николић и други против Србије (одл.) [Веће], бр. 48162/18 и 8 друге, од 21. јануара 2021. године).
Осврћући се на предметни случај, Суд примећује да су износи досуђени у спорној домаћој одлуци у потпуности исплаћени од стране Тужене у складу са домаћим законом на непознат датум, али најкасније до 30. априла 2015. године када је окончан стечајни поступак у погледу предметног предузећа (види Стевановић и други против Србије, бр. 43815/17 и 15 других, став 17, од 27. августа 2019. године). Подноситељка представке није обавестила Суд о таквом развоју догађаја пре него што је Влада добила обавештење о представци, и није дато образложење за овакав пропуст.
Узимајући у обзир чињеницу да су се задржане информације односиле на саму суштину представке, Суд налази да је такво понашање било у супротности са сврхом права на појединачну представку. Адвокати морају да схвате да, узимајући у обзир дужност Суда да испитује наводе о кршењу људских права, они такође морају показати високу професионалну разборитост и смислену сарадњу у раду са Судом, штедећи га од неозбиљних притужби, те се, пре покретања поступака и након тога, они морају марљиво распитати о свим детаљима случаја, пажљиво се придржавајући свих релевантних правила поступка, при чему су такође дужни да подстакну своје клијенте да учине исто. У противном, намерна или немарна злоупотреба ресурса Суда може угрозити веродостојност рада адвоката у очима Суда, па чак и ако се систематски догоди, може довести до ситуације да се појединим адвокатима забрани заступање подносилаца представки према Правилу 36, став 4(б) Пословника Суда (види Стеванчевић против Босне и Херцеговине (одл.), бр. 67618/09, став 29, од 10. јануара 2017. године).
С обзиром на горе наведено, Суд налази да предметна представка представља злоупотребу права на појединачну представку, те иста мора бити одбачена у складу са чланом 35. ст. 3(а) и 4. Конвенције.
ИЗ ТИХ РАЗЛОГА, СУД, ЈЕДНОГЛАСНО,
Проглашава представку неприхватљивом.
Састављено на енглеском језику и прослеђено у писаном облику 29. септембра 2022. године.
Viktoriya Maradudina Jovan Ilievski
Вршилац дужности заменика секретара Председник
ПРИЛОГ
Представка којом се подносе жалбе према члану 6. став 1. Конвенције и члану 1. Протокола број 1
(неизвршење или одложено извршење домаћих одлука усвојених против друштвених/државних предузећа)
Представка бр. Датум подношења |
Име подноситељке представке Година рођења |
Име правног заступника и место |
Релевантна одлука на домаћем нивоу |
Почетак периода неизвршења или датум ступања Конвенције на снагу у односу на Републику Србију (3. март 2004. године) |
Датум извршења одлуке на домаћем нивоу |
25494/20 12. јун 2020. године |
Јовка МИЛОШЕВИЋ СИМОВИЋ 1960. године |
Чакара Решат Нови Пазар |
Привредни суд у Краљеву, 27. новембар 2003. године |
3. март 2004. године |
Најкасније до 30. априла 2015. године |