Pajović protiv Srbije

Država na koju se presuda odnosi
Srbija
Institucija
Evropski sud za ljudska prava
Stepen važnosti
3
Jezik
Srpski
Datum
29.09.2022
Članovi
6
6-1
41
P1-1
P1-1-1
Kršenje
6
6-1
P1-1
P1-1-1
Nekršenje
nije relevantno
Ključne reči
(Čl. 6) Pravo na pravično suđenje
(Čl. 6) Postupak izvršenja
(Čl. 6-1) Pristup sudu
(Čl. 41) Pravično zadovoljenje - opšte
(Čl. 41) Pravično zadovoljenje
(P1-1) Zaštita imovine
(P1-1-1) Neometano uživanje imovine
Broj predstavke
32791/20
Zbirke
Sudska praksa
Presuda ESLJP
Odbor
Sažetak
Podnosilac predstavke se prituživao na neizvršavanje domaće odluke donete u njegovu korist. U svojoj predstavci, on se oslanjao, izričito ili prećutno, na član 6, stav 1. Konvencije i član 1. Protokola br. 1.

Sud naglašava da se izvršenje presude koju donese bilo koji sud mora smatrati sastavnim delom „suđenja” u svrhe člana 6. Takođe se poziva na svoju sudsku praksu koja se odnosi na neizvršenje ili odloženo izvršenje konačnih domaćih presuda. Sud dalјe konstatuje da je odlukom u ovoj predstavci naloženo preduzimanje konkretnih radnji. Sud stoga smatra da predmetna odluka predstavlјa „imovinu” u smislu člana 1 Protokola br. 1.

U vodećem predmetu R. Kačapor i drugi protiv Srbije, br. 2269/06 i 5 druge, od 15. januara 2008. godine, Sud je već utvrdio kršenje u pogledu pitanja sličnih onima u ovom predmetu. Pošto je razmotrio sav materijal koji mu je dostavlјen, Sud nije utvrdio nijednu činjenicu niti argument koji bi mogao da ga ubedi da donese drugačiji zaklјučak po pitanju dopuštenosti i osnovanosti predmetnih žalbi. Uzimajući u obzir svoju sudsku praksu u pogledu ove teme, Sud smatra da u ovom slučaju vlasti nisu preduzele sve neophodne napore kako bi izvršile, u potpunosti i na vreme, odluku koja je doneta u korist podnosioca predstavke.

Predmetne žalbe su stoga prihvatlјive i otkrivaju kršenje člana 6. stav 1. Konvencije i člana 1. Protokola br. 1.
Preuzmite presudu u pdf formatu

 

ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА

ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ

ПРЕДМЕТ ПАЈОВИЋ против СРБИЈЕ

(Представка број 32791/20)

ПРЕСУДА

СТРАЗБУР

29. септембар 2022. године

Ова пресуда је правоснажна, али може бити предмет редакцијске измене.

У предмету Пајовић против Србије, Европски суд за људска права (Друго одељење), на заседању Одбора у саставу:

Jovan Ilievski, председник,
Gilberto Felici,
Diana Sârcu, судије,
и Viktoriya Maradudina, вршилац дужности заменика секретара Одељења,

Након већања на затвореној седници одржаној 8. септембра 2022. године,

Доноси следећу пресуду, која је усвојена тог дана:

ПОСТУПАК

  1. Предмет је формиран на основу представке против Србије која је поднета Суду према члану 34. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: „Конвенција”) 13. јула 2020. године.
  2. Подносиоца представке је заступао г. Р. Чакара, адвокат из Новог Пазара.
  3. Влада Републике Србије (у даљем тексту: „Влада”) је обавештена о представци.

ЧИЊЕНИЦЕ

  1. Детаљи о подносиоцу представке и информације које су релевантне за представку су дате у приложеној табели.
  2. Подносилац представке се притуживао на неизвршавање домаће одлуке донесене против предузећа у друштвеном/државном власништву.

ПРАВО

I. НАВОДНА ПОВРЕДА ЧЛАНА 6, СТАВ 1. КОНВЕНЦИЈЕ И ЧЛАНА 1. ПРОТОКОЛА БР. 1

  1. Подносилац представке се притуживао на неизвршавање домаће одлуке донете у његову корист. Он се ослањао, изричито или прећутно, на члан 6, став 1. Конвенције и члан 1. Протокола бр. 1, који гласи:

Члан 6, став 1.

„Свако, током одлучивања о његовим грађанским правима и обавезама... , има право на правичну... расправу... пред... судом, ...”

Члан 1. Протокола бр. 1

„Свако физичко или правно лице има право на неометано уживање своје имовине. Нико не може бити лишен своје имовине, осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права.

Претходне одредбе, међутим, ни на који начин не утичу на право државе да примењује законе које сматра потребним да би регулисала коришћење имовине у складу с општим интересима или да би обезбедила наплату пореза или других дажбина или казни.”

  1. Суд понавља да се извршење пресуде коју донесе било који суд мора сматрати саставним делом „суђења” у сврхе члана 6. Такође се позива на своју судску праксу која се односи на неизвршење или одложено извршење коначних домаћих пресуда (види Hornsby против Грчке, бр. 18357/91, став 40, Извештаји пресуда и одлука 1997-II).
  2. Суд даље констатује да је одлуком у овој представци наложено предузимање конкретних радњи. Суд стога сматра да предметна одлука представља „имовину” у смислу члана 1 Протокола бр. 1.
  3. У водећем предмету Р. Качапор и други против Србије, бр. 2269/06 и 5 друге, од 15. јануара 2008. године, Суд је већ утврдио кршење у погледу питања сличних онима у овом предмету.
  4. Пошто је размотрио сав материјал који му је достављен, Суд није утврдио ниједну чињеницу нити аргумент који би могао да га убеди да донесе другачији закључак по питању допуштености и основаности предметних жалби. Узимајући у обзир своју судску праксу у погледу ове теме, Суд сматра да у овом случају власти нису предузеле све неопходне напоре како би извршиле, у потпуности и на време, одлуку која је донета у корист подносиоца представке.
  5. Предметне жалбе су стога прихватљиве и откривају кршење члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола бр. 1.

II. ПРИМЕНА ЧЛАНА 41. КОНВЕНЦИЈЕ

12. Члан 41 Конвенције гласи:

„Када Суд утврди прекршај Конвенције или протокола уз њу, а унутрашње право Високе стране уговорнице у питању омогућава само делимичну одштету, Суд ће, ако је то потребно, пружити правично задовољење оштећеној страни.”

  1. Имајући у виду документацију коју поседује и своју судску праксу (види, посебно, предмет Р. Качапор и други, цитиран горе, и Станковић против Србије (одл.), бр. 41285/19, од 19. децембра 2019. године), Суд сматра разумним да додели износе наведене у приложеној табели.
  2. Суд даље констатује да Тужена има неизмирену обавезу да изврши одлуку која остаје извршна.
  3. Суд на крају истиче да је примерено да затезна камата буде заснована на најнижој каматној стопи Европске централе банке, уз додатак од три процентна поена.

 

ИЗ ОВИХ РАЗЛОГА, СУД, ЈЕДНОГЛАСНО,

1. Проглашава представку прихватљивом;

2. Утврђује да предметна представка открива кршење члана 6, став 1. Конвенције и члана 1. Протокола бр. 1 у погледу неизвршавања домаће одлуке донесене против предузећа у друштвеном/државном власништву;

3. Утврђује да ће Тужена на одговарајући начин, у року од три месеца, обезбедити извршење домаће одлуке која је дата у приложеној табели;

4. Утврђује

(a) да Тужена треба да подносиоцу представке исплати, у року од три месеца, износе наведене у приложеној табели, који ће бити конвертовани у националну валуту Тужене;

(б) да, од истека наведених три месеца до измирења, треба исплатити обичну камату на горе наведене износе по стопи која је једнака најнижој каматној стопи Европске централне банке током периода неиспуњавања обавеза, уз додатак од три процентна поена.

Састављено на енглеском језику и достављено у писаној форми 29. септембра 2022. године, у складу са правилом 77. ст. 2. и 3. Пословника Суда.

Viktoriya Maradudina                                                                              Jovan Ilievski
Вршилац дужности заменика секретара                                             Председник

 

ПРИЛОГ
Представка којом се подносе жалбе према члану 6, став 1. Конвенције и члану 1. Протокола бр. 1
(неизвршење или одложено извршење домаћих одлука усвојених против друштвених/државних предузећа)

Представка бр.
Датум подношења
Име подносиоца представке
Година рођења
Релевантна одлука на домаћем нивоу Почетак периода неизвршења или датум ступања Конвенције на снагу у односу на Републику Србију
(3. март 2004. године)
Дужина извршног поступка Износ додељен на име нематеријалне штете по подносиоцу представке
(in euros)1 2
Износ додељен на име трошкова и издатака по представци
(у еврима)3
32791/20
13. јул 2020. године
Божидар ПАЈОВИЋ
1963. године
Привредни суд у Краљеву, 27. новембар 2003. године 3. март 2004. године у току
Више од 18 година, 4 месеца и 4 дана
1000 250

1 Заједно са било којим порезом који може бити наплаћен подносиоцу представке.
2 Уз одбијање било којих износа који су можда већ наплаћени у том погледу на домаћем нивоу.
3 Заједно са било којим порезом који може бити наплаћен подносиоцу представке.

____________________________________________ 

 Prevod presude preuzet sa stranice Zastupnika Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava

SECOND SECTION

CASE OF PAJOVIĆ v. SERBIA

(Application no. 32791/20)

JUDGMENT

STRASBOURG

29 September 2022

This judgment is final but it may be subject to editorial revision.

In the case of Pajović v. Serbia, The European Court of Human Rights (Second Section), sitting as a Committee composed of:

 Jovan Ilievski, President,

Gilberto Felici,

Diana Sârcu, judges,

and Viktoriya Maradudina, Acting Deputy Section Registrar,

Having deliberated in private on 8 September 2022,

Delivers the following judgment, which was adopted on that date:

PROCEDURE

1.  The case originated in an application against Serbia lodged with the Court under Article 34 of the Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms (“the Convention”) on 13 July 2020.

2.  The applicant was represented by Mr R. Čakara, a lawyer practising in Novi Pazar.

3.  The Serbian Government (“the Government”) were given notice of the application.

THE FACTS

4.  The applicant’s details and information relevant to the application are set out in the appended table.

5.  The applicant complained of the non-enforcement of a domestic decision given against a socially/State-owned company.

THE LAW

  1. ALLEGED VIOLATION OF ARTICLE 6 § 1 OF THE CONVENTION AND OF ARTICLE 1 OF PROTOCOL NO. 1

6.  The applicant complained of the non-enforcement of a domestic decision given in his favour. He relied, expressly or in substance, on Article 6 § 1 of the Convention and on Article 1 of Protocol No. 1, which read as follows:

Article 6 § 1

“In the determination of his civil rights and obligations ... everyone is entitled to a fair ... hearing ... by [a] ... tribunal ...”

Article 1 of Protocol No. 1

“Every natural or legal person is entitled to the peaceful enjoyment of his possessions. No one shall be deprived of his possessions except in the public interest and subject to the conditions provided for by law and by the general principles of international law.

The preceding provisions shall not, however, in any way impair the right of a State to enforce such laws as it deems necessary to control the use of property in accordance with the general interest or to secure the payment of taxes or other contributions or penalties.”

7.  The Court reiterates that the execution of a judgment given by any court must be regarded as an integral part of a “hearing” for the purposes of Article 6. It also refers to its case-law concerning the non-enforcement or delayed enforcement of final domestic judgments (see Hornsby v. Greece, no. 18357/91, § 40, Reports of Judgments and Decisions 1997II).

8.  The Court further notes that the decision in the present application ordered specific action to be taken. It therefore considers that the decision in question constitutes “possessions” within the meaning of Article 1 of Protocol No. 1.

9.  In the leading case of R. Kačapor and Others v. Serbia, nos. 2269/06 and 5 others, 15 January 2008, the Court already found a violation in respect of issues similar to those in the present case.

10.  Having examined all the material submitted to it, the Court has not found any fact or argument capable of persuading it to reach a different conclusion on the admissibility and merits of these complaints. Having regard to its case-law on the subject, the Court considers that in the instant case the authorities did not deploy all necessary efforts to enforce fully and in due time the decision in the applicant’s favour.

11.  These complaints are therefore admissible and disclose a breach of Article 6 § 1 of the Convention and Article 1 of Protocol No. 1.

  1. APPLICATION OF ARTICLE 41 OF THE CONVENTION

12.  Article 41 of the Convention provides:

“If the Court finds that there has been a violation of the Convention or the Protocols thereto, and if the internal law of the High Contracting Party concerned allows only partial reparation to be made, the Court shall, if necessary, afford just satisfaction to the injured party.”

13.  Regard being had to the documents in its possession and to its caselaw (see, in particular, R. Kačapor and Others, cited above, and Stanković v. Serbia (dec.), 41285/19, 19 December 2019), the Court considers it reasonable to award the sums indicated in the appended table.

14.  The Court further notes that the respondent State has an outstanding obligation to enforce the decision which remains enforceable.

15.  The Court finally stresses that it appropriate that the default interest rate should be based on the marginal lending rate of the European Central Bank, to which should be added three percentage points.

FOR THESE REASONS, THE COURT, UNANIMOUSLY,

  1. Declares the application admissible;
  2. Holds that this application discloses a breach of Article 6 § 1 of the Convention and Article 1 of Protocol No. 1 concerning the non-enforcement of a domestic decision given against a socially/State-owned company;
  3. Holds that the respondent State shall ensure, by appropriate means, within three months, the enforcement of the pending domestic decision referred to in the appended table;
  4. Holds

(a) that the respondent State is to pay the applicant, within three months, the amounts indicated in the appended table, to be converted into the currency of the respondent State;

(b) that from the expiry of the above-mentioned three months until settlement simple interest shall be payable on the above amounts at a rate equal to the marginal lending rate of the European Central Bank during the default period plus three percentage points.

Done in English, and notified in writing on 29 September 2022, pursuant to Rule 77 §§ 2 and 3 of the Rules of Court.

 Viktoriya Maradudina                                Jovan Ilievski
 Acting Deputy                                             Registrar President

  

Copyright © 2023 Pravosudna akademija, Srbija