(Čl. 6) Pravo na pravično suđenje
(Čl. 6) Postupak izvršenja
(Čl. 6-1) Suđenje u razumnom roku
(P1-1) Zaštita imovine
(P1-1-1) Neometano uživanje imovine

Broj predstavke

23202/20, 25229/20, 25243/20, 25446/20, 25449/20, 25572/20, 26765/20, 26793/20, 26797/20, 26861/20, 26866/20, 26878/20, 31806/20, 32778/20, 32787/20

Zbirke

Sudska praksa
Presuda ESLJP
Odbor

Sažetak

Podnosioci predstavki su se prituživali na odloženo izvršavanje domaćih odluka donetih u njihovu korist. Oni su se oslanjali, izričito ili prećutno, na član 6, stav 1. Konvencije i član 1. Protokola br. 1.

Sud naglašava da se izvršenje presude koju donese bilo koji sud mora smatrati sastavnim delom „suđenja” u svrhe člana 6. Takođe se poziva na svoju sudsku praksu koja se odnosi na neizvršenje ili odloženo izvršenje konačnih domaćih presuda.
Sud dalјe konstatuje da je odlukama u predmetnim predstavkama naloženo preduzimanje konkretnih radnji. Sud stoga smatra da predmetne odluke predstavlјaju „imovinu” u smislu člana 1 Protokola br. 1.

U vodećem predmetu R. Kačapor i drugi protiv Srbije, br. 2269/06 i 5 druge, od 15. januara 2008. godine, Sud je već utvrdio kršenje u pogledu pitanja sličnih onima u ovom predmetu. Pošto je razmotrio sav materijal koji mu je dostavlјen, Sud nije utvrdio nijednu činjenicu niti argument koji bi mogao da ga ubedi da donese drugačiji zaklјučak po pitanju dopuštenosti i osnovanosti predmetnih žalbi. Konkretno, Sud konstatuje da su sporne domaće odluke konačno izvršene tek nakon dostavlјanja predstavki Vladi. Prigovor Vlade da predstavke predstavlјaju zloupotrebu prava na predstavku, jer podnosioci predstavke nisu obavestili Sud da su predmetne domaće odluke u međuvremenu izvršene, se mora stoga odbaciti. Uzimajući u obzir svoju sudsku praksu u pogledu ove teme, Sud smatra da u predmetnom slučaju vlasti nisu preduzele sve neophodne napore kako bi na vreme izvršile domaće odluke koje su donete u korist podnosilaca predstavki.

Predmetne pritužbe su stoga prihvatlјive i otkrivaju kršenje člana 6. stav 1. Konvencije i člana 1. Protokola br. 1.

Preuzmite presudu u pdf formatu

ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА

ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ

ПРЕДМЕТ МЕХМЕДОВИЋ И ДРУГИ против СРБИЈЕ

(Представке бр. 23202/20 и 14 других – види приложени списак)

ПРЕСУДА

СТРАЗБУР

29. септембар 2022. године

Ова пресуда је правоснажна, али може бити предмет редакцијске измене.

У предмету Мехмедовић и други против Србије, Европски суд за људска права (Друго одељење), на заседању Одбора у саставу:

Jovan Ilievski, председник,
Gilberto Felici,
Diana Sârcu, судије,
и Viktoriya Maradudina, вршилац дужности заменика секретара Одељења,

Након већања на затвореној седници одржаној 8. септембра 2022. године,

Доноси следећу пресуду, која је усвојена тог дана:

ПОСТУПАК

Предмет је формиран на основу представки против Србије које су поднете Суду према члану 34. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: „Конвенција”) на различите датуме наведене у приложеној табели.
Подносиоце представки је заступао г. Р. Чакара, адвокат из Новог Пазара.
Влада Републике Србије (у даљем тексту: „Влада”) је обавештена о представкама дана 20. маја 2021. године.

ЧИЊЕНИЦЕ

Списак подносилаца представки и релевантни детаљи о представкама су дати у приложеној табели.
Подносиоци представки су се притуживали на одложено извршавање домаћих одлука донесених против предузећа у друштвеном/државном власништву.

ПРАВО

I. ЗДРУЖИВАЊЕ ПРЕДСТАВКИ

Имајући у виду сличност предмета наведених представки, Суд сматра да је примерено да исте испита заједно и да донесе једну спојену пресуду.

II. НАВОДНА ПОВРЕДА ЧЛАНА 6. СТАВ 1. КОНВЕНЦИЈЕ И ЧЛАНА 1. ПРОТОКОЛА БРОЈ 1

Подносиоци представки су се притуживали на одложено извршавање домаћих одлука донетих у њихову корист. Они су се ослањали, изричито или прећутно, на члан 6, став 1. Конвенције и члан 1. Протокола бр. 1, који гласи:

Члан 6. став 1.

„Свако, током одлучивања о његовим грађанским правима и обавезама... , има право на правичну... расправу... пред... судом, ...”

Члан 1. Протокола бр. 1

„Свако физичко или правно лице има право на неометано уживање своје имовине. Нико не може бити лишен своје имовине, осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права.

Претходне одредбе, међутим, ни на који начин не утичу на право државе да примењује законе које сматра потребним да би регулисала коришћење имовине у складу с општим интересима или да би обезбедила наплату пореза или других дажбина или казни.”

Суд понавља да се извршење пресуде коју донесе било који суд мора сматрати саставним делом „суђења” у сврхе члана 6. Такође се позива на своју судску праксу која се односи на неизвршење или одложено извршење коначних домаћих пресуда (види Hornsby против Грчке, бр. 18357/91, став 40, Извештаји пресуда и одлука 1997-II).
Суд даље констатује да је одлукама у предметним представкама наложено предузимање конкретних радњи. Суд стога сматра да предметне одлуке представљају „имовину” у смислу члана 1 Протокола бр. 1.
У водећем предмету Р. Качапор и други против Србије, бр. 2269/06 и 5 друге, од 15. јануара 2008. године, Суд је већ утврдио кршење у погледу питања сличних онима у овом предмету.
Пошто је размотрио сав материјал који му је достављен, Суд није утврдио ниједну чињеницу нити аргумент који би могао да га убеди да донесе другачији закључак по питању допуштености и основаности предметних жалби. Конкретно, Суд констатује да су спорне домаће одлуке коначно извршене тек након достављања представки Влади (види приложену табелу; упоредити са предметом Николић и други против Србије (одл.) [Веће], бр. 48162/18 и 8 друге, од 21. јануара 2021. године). Приговор Владе да представке представљају злоупотребу права на представку, јер подносиоци представке нису обавестили Суд да су предметне домаће одлуке у међувремену извршене, се мора стога одбацити. Узимајући у обзир своју судску праксу у погледу ове теме, Суд сматра да у предметном случају власти нису предузеле све неопходне напоре како би на време извршиле домаће одлуке које су донете у корист подносилаца представки.
Предметне жалбе су стога прихватљиве и откривају кршење члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола бр. 1.

III. ПРИМЕНА ЧЛАНА 41. КОНВЕНЦИЈЕ

Члан 41. Конвенције гласи:

„Када Суд утврди прекршај Конвенције или протокола уз њу, а унутрашње право Високе стране уговорнице у питању омогућава само делимичну одштету, Суд ће, ако је то потребно, пружити правично задовољење оштећеној страни.”

Имајући у виду документацију коју поседује и своју судску-праксу (види, посебно, предмет Р. Качапор и други, цитиран горе, и Станковић против Србије (одл.), бр. 41285/19, од 19. децембра 2019. године), Суд сматра разумним да додели износе наведене у приложеној табели.
Суд даље сматра да је примерено да затезна камата буде заснована на најнижој каматној стопи Европске централе банке уз додатак од три процентна поена.

ИЗ ТИХ РАЗЛОГА, СУД, ЈЕДНОГЛАСНО,

1. Одлучује да представке здружи;

2. Проглашава представке прихватљивим;

3. Утврђује да предметне представке откривају кршење члана 6, став 1. Конвенције и члана 1. Протокола бр. 1 у погледу одложеног извршења домаћих одлука донесених против предузећа у друштвеном/државном власништву;

4. Утврђује

(a) да Тужена треба да подносиоцима представки исплати, у року од три месеца, износе наведене у приложеној табели, који ће бити конвертовани у националну валуту Тужене по стопи која се примењује на дан поравнања;

(б) да, од истека наведених три месеца до измирења, треба исплатити обичну камату на горе наведене износе по стопи која је једнака најнижој каматној стопи Европске централне банке током периода неиспуњавања обавеза, уз додатак од три процентна поена.

Састављено на енглеском језику и достављено у писаној форми 29. септембра 2022. године, у складу са правилом 77. ст. 2. и 3. Пословника Суда.

Viktoriya Maradudina Jovan Ilievski
Вршилац вршилац дужности заменика секретара Председник

ПРИЛОГ
Списак представки којима се подносе жалбе на основу члана 6, став 1. Конвенције и члана 1. Протокола бр. 1
(неизвршење или одложено извршење домаћих одлука усвојених против друштвених/државних предузећа)

Број	Број представке Датум подношења	Име подносиоца представке Година рођења	Релевантна одлука на домаћем нивоу	Почетак периода неизвршења или датум ступања Конвенције на снагу у односу на Републику Србију (3. март 2004. године)	Датум окончања периода неизвршења Дужина извршног поступка	Износ додељен на име нематеријалне штете по подносиоцу представке/домаћинству (in euros)^{1 2}	Износ додељен на име трошкова и издатака по представци (у еврима)3
1.	23202/20 5. јун 2020. године	Бинаса МЕХМЕДОВИЋ 1972. године	Привредни суд у Краљеву, 27. новембар 2003. године	3. март 2004. године	9. јул 2021. године 17 година, 4 месеца и 7 дана	1.000	250
2.	25229/20 3. јун 2020. године	Рамиза ДУПЉАК ВУЧЕЉ 1964. године	Привредни суд у Краљеву, 27. новембар 2003. године	3. март 2004. године	9. јул 2021. године 17 година, 4 месеца и 7 дана	1.000	250
3.	25243/20 2. јун 2020. године	Нурадија ХАЈДАРПАШИЋ ФЕЈЗОВИЋ 1963. године	Привредни суд у Краљеву, 27. новембар 2003. године	3. март 2004. године	9. јул 2021. године 17 година, 4 месеца и 7 дана	1.000	250
4.	25446/20 8. јун 2020. године	Срба ГЛИШОВИЋ ЈОЛОВИЋ 1959. године	Привредни суд у Краљеву, 27. новембар 2003. године	3. март 2004. године	9. јул 2021. године 17 година, 4 месеца и 7 дана	1.000	250
5.	25449/20 8. јун 2020. године	Сафета ХАМИДОВИЋ СИНАНОВИЋ 1961. године	Привредни суд у Краљеву, 27. новембар 2003. године	3. март 2004. године	9. јул 2021. године 17 година, 4 месеца и 7 дана	1.000	250
6.	25572/20 10. мај 2020. године	Дана МИЛЕТИЋ ФИЛОМОНОВИЋ 1965. године	Привредни суд у Краљеву, 27. новембар 2003. године	3. март 2004. године	9. јул 2021. године 17 година, 4 месеца и 7 дана	1.000	250
7.	26765/20 8. јун 2020. године	Јагода ЈАКОВЉЕВИЋ ЋОРОВИЋ 1962. године	Привредни суд у Краљеву, 27. новембар 2003. године	3. март 2004. године	9. јул 2021. године 17 година, 4 месеца и 7 дана	1.000	250
8.	26793/20 11. јун 2020. године	Славица РОГЛИЋ БАРАЋ 1961. године	Привредни суд у Краљеву, 27. новембар 2003. године	3. март 2004. године	9. јул 2021. године 17 година, 4 месеца и 7 дана	1.000	250
9.	26797/20 11. јун 2020. године	Машо ДРЕКОВИЋ 1956. године	Привредни суд у Краљеву, 27. новембар 2003. године	3. март 2004. године	9. јул 2021. године 17 година, 4 месеца и 7 дана	1.000	250
10.	26861/20 4. јун 2020. године	Јадранка АРСЕНТИЈЕВИЋ ВУЛОВИЋ 1975. године	Привредни суд у Краљеву, 27. новембар 2003. године	3. март 2004. године	9. јул 2021. године 17 година, 4 месеца и 7 дана	1.000	250
11.	26866/20 5. јун 2020. године	Љиљана НИКОЛИЋ ДРМАЊИЋ 1972. године	Привредни суд у Краљеву, 27. новембар 2003. године	3. март 2004. године	9. јул 2021. године 17 година, 4 месеца и 7 дана	1.000	250
12.	26878/20 5. јун 2020. године	Махија ШАБАНОВИЋ 1958. године	Привредни суд у Краљеву, 27. новембар 2003. године	3. март 2004. године	9. јул 2021. године 17 година, 4 месеца и 7 дана	1.000	250
13.	31806/20 23. јун 2020. године	Домаћинство Елведин ФЕРИЗОВИЋ 1991. године Џенан ФЕРИЗОВИЋ 1997. године	Привредни суд у Краљеву, 27. новембар 2003. године	3. март 2004. године	9. јул 2021. године 17 година, 4 месеца и 7 дана	1.000	250
14.	32778/20 13. јул 2020. године	Славомирка СТЕШЕВИЋ МАРКОВИЋ 1962. године	Привредни суд у Краљеву, 27. новембар 2003. године	3. март 2004. године	9. јул 2021. године 17 година, 4 месеца и 7 дана	1.000	250
15.	32787/20 16. јул 2020. године	Радојка АЦКОВИЋ СИМОВИЋ 1966. године	Привредни суд у Краљеву, 27. новембар 2003.	3. март 2004. године	9. јул 2021. године 17 година, 4 месеца и 7 дана	1.000	250

1 Заједно са било којим порезом који се може наплаћивати подносиоцима представки.

2 Уз одбијање било којих износа који су можда већ наплаћени у том погледу на домаћем нивоу.

3 Заједно са било којим порезом који се може наплаћивати подносиоцима представки.

______________________________________________________

Prevod presude preuzet sa stranice Zastupnika Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava

SECOND SECTION

CASE OF MEHMEDOVIĆ AND OTHERS v. SERBIA

(Applications nos. 23202/20 and 14 others –see appended list)

JUDGMENT

STRASBOURG

29 September 2022

This judgment is final but it may be subject to editorial revision.

In the case of Mehmedović and Others v. Serbia,

The European Court of Human Rights (Second Section), sitting as a Committee composed of:

Jovan Ilievski, President,

Gilberto Felici,

Diana Sârcu, judges,

and Viktoriya Maradudina, Acting Deputy Section Registrar,

Having deliberated in private on 8 September 2022,

Delivers the following judgment, which was adopted on that date:

PROCEDURE

1. The case originated in applications against Serbia lodged with the Court under Article 34 of the Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms (“the Convention”) on the various dates indicated in the appended table.

2. The applicants were represented by R. Čakara, a lawyer practising in Novi Pazar.

3. The Serbian Government (“the Government”) were given notice of the applications on 20 May 2021.

THE FACTS

4. The list of applicants and the relevant details of the applications are set out in the appended table.

5. The applicants complained of the delayed enforcement of domestic decisions given against socially/State-owned companies.

THE LAW

JOINDER OF THE APPLICATIONS

6. Having regard to the similar subject matter of the applications, the Court finds it appropriate to examine them jointly in a single judgment.

ALLEGED VIOLATION OF ARTICLE 6 § 1 OF THE CONVENTION AND OF ARTICLE 1 OF PROTOCOL NO. 1

7. The applicants complained of the delayed enforcement of domestic decisions given in their favour. They relied, expressly or in substance, on Article 6 § 1 of the Convention and on Article 1 of Protocol No. 1, which read as follows:

Article 6 § 1

“In the determination of his civil rights and obligations ... everyone is entitled to a fair ... hearing ... by [a] ... tribunal ...”

Article 1 of Protocol No. 1

“Every natural or legal person is entitled to the peaceful enjoyment of his possessions. No one shall be deprived of his possessions except in the public interest and subject to the conditions provided for by law and by the general principles of international law.

The preceding provisions shall not, however, in any way impair the right of a State to enforce such laws as it deems necessary to control the use of property in accordance with the general interest or to secure the payment of taxes or other contributions or penalties.”

8. The Court reiterates that the execution of a judgment given by any court must be regarded as an integral part of a “hearing” for the purposes of Article 6. It also refers to its case-law concerning the non-enforcement or delayed enforcement of final domestic judgments (see Hornsby v. Greece, no. 18357/91, § 40, Reports of Judgments and Decisions 1997‑II).

9. The Court further notes that the decisions in the present applications ordered specific action to be taken. The Court therefore considers that the decisions in question constitute “possessions” within the meaning of Article 1 of Protocol No. 1.

10. In the leading case of R. Kačapor and Others v. Serbia, nos. 2269/06 and 5 others, 15 January 2008, the Court already found a violation in respect of issues similar to those in the present case.

11. Having examined all the material submitted to it, the Court has not found any fact or argument capable of persuading it to reach a different conclusion on the admissibility and merits of these complaints. Notably, the Court notes that the domestic decisions in question were finally enforced after the communication of the applications to the Government (see the appended table; contrast Nikolić and Others v. Serbia (dec.) [Committee], nos. 48162/18 and 8 others, 21 January 2021). The Government’s objection that the applications constituted an abuse of the right of petition, because the applicants had failed to inform the Court that the domestic decisions in question had meanwhile been enforced, must therefore be dismissed. Having regard to its case-law on the subject, the Court considers that in the instant case the authorities did not deploy all necessary efforts to enforce in due time the domestic decisions in the applicants’ favour.

12. These complaints are therefore admissible and disclose a breach of Article 6 § 1 of the Convention and Article 1 of Protocol No. 1.

APPLICATION OF ARTICLE 41 OF THE CONVENTION

13. Article 41 of the Convention provides:

“If the Court finds that there has been a violation of the Convention or the Protocols thereto, and if the internal law of the High Contracting Party concerned allows only partial reparation to be made, the Court shall, if necessary, afford just satisfaction to the injured party.”

14. Regard being had to the documents in its possession and to its case‑law (see, in particular, R. Kačapor and Others, cited above, and Stanković v. Serbia (dec.), 41285/19, 19 December 2019), the Court considers it reasonable to award the sums indicated in the appended table.

15. The Court further considers it appropriate that the default interest rate should be based on the marginal lending rate of the European Central Bank, to which should be added three percentage points.

FOR THESE REASONS, THE COURT, UNANIMOUSLY,

Decides to join the applications;
Declares the applications admissible;
Holds that these applications disclose a breach of Article 6 § 1 of the Convention and Article 1 of Protocol No. 1 concerning the delayed enforcement of domestic decisions given against socially/State-owned companies;
Holds

(a) that the respondent State is to pay the applicants, within three months, the amounts indicated in the appended table, to be converted into the currency of the respondent State at the rate applicable at the date of settlement;

(b) that from the expiry of the above-mentioned three months until settlement simple interest shall be payable on the above amounts at a rate equal to the marginal lending rate of the European Central Bank during the default period plus three percentage points.

Done in English, and notified in writing on 29 September 2022, pursuant to Rule 77 §§ 2 and 3 of the Rules of Court.

Viktoriya Maradudina Jovan Ilievski
Acting Deputy Registrar President