Milan Milinković protiv Srbije

Država na koju se presuda odnosi
Srbija
Institucija
Evropski sud za ljudska prava
Stepen važnosti
3
Jezik
Srpski
Datum
17.05.2022
Članovi
6
6-1
35
57
Kršenje
nije relevantno
Nekršenje
nije relevantno
Ključne reči
(Čl. 6) Pravo na pravično suđenje
(Čl. 6) Upravni postupak
(Čl. 35) Uslovi prihvatljivosti
(Čl. 37) Brisanje predstavki - opšte
Broj predstavke
20854/15
Zbirke
Sudska praksa
Odluka
Odbor
Sažetak
Predstavka se odnosi na pritužbu po članu 6, stav 1. u vezi sa izostankom javne rasprave pred Upravnim sudom koji je razmotrio i potvrdio razrešenje podnosioca predstavke.

Podnosilac predstavke je radio kao čuvar u Kazneno-popravnom zavodu za maloletnike u Valјevu. Dok je bio na dužnosti u noćnoj smeni, jedan od pritvorenika ove institucije je pobegao. Nakon disciplinskog postupka, disciplinska komisija Kazneno-popravnog zavoda je odlukom od 29. jula 2009. godine razrešila podnosioca predstavke dužnosti usled teške povrede službene dužnosti. Činjenice slučaja su utvrđene nakon što su saslušani podnosilac predstavke i nekoliko svedoka, i nakon što su pregledani pisani dokazi i snimci sa sigurnosnih kamera. Odluka je potvrđena od strane drugostepenog upravnog tela 24. avgusta 2009. godine.

Dana 23. septembra 2011. godine, u postupku sudske revizije, Upravni sud je potvrdio razrešenje podnosioca predstavke bez održavanja javne rasprave, iako je on to izričito tražio. Upravni sud je smatrao da je disciplinska komisija pravilno utvrdila činjenično stanje u predmetnom slučaju, i citirao utvrđene činjenice komisije u svojoj odluci. Ovo obrazloženje je 30. oktobra 2014. godine potvrdio i Ustavni sud, koji je istakao da održavanje javne rasprave nije pravilo u postupku sudske revizije i da su dokazi pribavlјeni u disciplinskom postupku pružili čvrste osnove na kojima Upravni sud može zasnovati svoju odluku u predmetnom slučaju.

Državna zajednica Srbija i Crna Gora je pri ratifikaciji Konvencije stavila rezervu koja se odnosi na pravo na javnu raspravu predviđeno članom 6. stav 1 Konvencije iz razloga što se u upravnim sporovima sudovi u Srbiji, po pravilu, ne održavaju javne rasprave. Navedeno pravilo je sadržano u članu 32. Zakona o upravnim sporovima. Sud smatra da je rezerva Republike Srbije u pogledu člana 6. stav 1. Konvencije bila u skladu sa članom 57.

Dok je postupak sudske revizije u predmetu podnosioca predstavke bio u toku pred Upravnim sudom, pomenuta rezerva je povučena 11. maja 2011. godine jer je novi Zakon o upravnim sporovima iz 2009. godine stupio na snagu i prema ovom zakonu, predviđa se održavanje javne rasprave, čime je popravlјena situacija obuhvaćena rezervom. Shodno prelaznim odredbama Zakona, pokrenut je i okončan postupak sudske revizije u predmetu podnosioca predstavke prema odredbama Zakona o upravnim sporovima iz 1996. godine - Upravni sud i Ustavni sud su svoje odluke zasnovali na relevantnim odredbama Zakona iz 1996. godine, obuhvaćenim gore navedenom rezervom.

Shodno tome, sledi da je pritužba podnosioca predstavke ratione materiae nespojiva sa odredbama Konvencije u smislu člana 35. stav 3, te stoga mora biti odbačena u skladu sa članom 35. stav 4.
Iz tih razloga, Sud proglašava predstavku neprihvatljivom.
Preuzmite presudu u pdf formatu

ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА

ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ

ОДЛУКА

Представка брoj 20854/15

Милан МИЛИНКОВИЋ против Србије

Европски суд за људска права (Друго одељење), на заседању Одбора 17. маја 2022. године у саставу:

Jovan Ilievski, председник,
Branko Lubarda,
Diana Sârcu, судије,
и Hasan Bakırcı, заменик секретара Одељења,

Имајући у виду:

представку (брoj 20854/15) против Републике Србије коју је 22. априла 2015. године, према члану 34. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: „Конвенција”), Суду поднео држављанин Републике Србије, г. Милан Милинковић, рођен 1961. године и који живи у Ваљеву (у даљем тексту: „подносилац представке”), кога је заступао г. М. Стојаковић, адвокат из Ваљева;

одлуку да се о притужби у вези са чланом 6, став 1. Конвенције обавести Влада Србије (у даљем тексту: „Влада”), коју заступа њена заступница, гђа З. Јадријевић Младар, и да се остатак представке прогласи недопуштеним; и

Запажања страна у спору,

Након већања, одлучује како следи:

ПРЕДМЕТ СПОРА

1. Представка се односи на притужбу по члану 6, став 1. у вези са изостанком јавне расправе пред Управним судом који је размотрио и потврдио разрешење подносиоца представке.

2. Подносилац представке је радио као чувар у Казнено-поправном заводу за малолетнике у Ваљеву. Док је био на дужности у ноћној смени, један од притвореника ове институције је побегао. Након дисциплинског поступка, дисциплинска комисија Казнено-поправног завода је одлуком од 29. јула 2009. године разрешила подносиоца представке дужности услед тешке повреде службене дужности. Чињенице случаја су утврђене након што су саслушани подносилац представке и неколико сведока, и након што су прегледани писани докази и снимци са сигурносних камера. Одлука је потврђена од стране другостепеног управног тела 24. августа 2009. године.

3. Дана 23. септембра 2011. године, у поступку судске ревизије, Управни суд је потврдио разрешење подносиоца представке без одржавања јавне расправе, иако је он то изричито тражио.

4. Управни суд је сматрао да је дисциплинска комисија правилно утврдила чињенично стање у предметном случају, и цитирао утврђене чињенице комисије у својој одлуци. Ово образложење је 30. октобра 2014. године потврдио и Уставни суд, који је истакао да одржавање јавне расправе није правило у поступку судске ревизије и да су докази прибављени у дисциплинском поступку пружили чврсте основе на којима Управни суд може засновати своју одлуку у предметном случају.

5. Подносилац представке се жалио на основу члана 6, став 1. Конвенције на изостанак јавне расправе пред Управним судом.

ОЦЕНА СУДА

А. Резерва Републике Србије у вези са чланом 6, став 1. Конвенције

6. Државна заједница Србија и Црна Гора је при ратификацији Конвенције ставила следећу резерву:

„3. Право на јавну расправу предвиђено чланом 6. став 1 Конвенције неће утицати на примену начела да у управним споровима судови у Србији, по правилу, не одржавају јавне расправе. Наведено правило је садржано у члану 32. Закона о управним споровима ([Службени лист Савезне Републике Југославије], брoj 46/96) Републике Србије.”

7. Ову резерву је Влада Републике Србије повукла 10. маја 2011. године, док је повлачење регистровано у Генералном секретаријату Савета Европе 11. маја 2011. године.

В. Усклађеност резерве са чланом 57. Конвенције

8. Како је утврђено у судској пракси Суда (види, између осталог, Belilos против Швајцарске, од 29. априла 1988. године, став 55, Серија А брoj 132), „резерва општег карактера”, у смислу члана 57. став 1. Конвенције, јесте резерва која се не односи на одређену одредбу Конвенције или је сувише неодређена или широка да би могло да се одреди њено тачно значење и област примене.

9. Горе цитирана резерва се не може сматрати „резервом општег карактера”, јер се односи на одређену одредбу Конвенције и на конкретну одредбу домаћег права, што омогућава да се утврди да се она односила искључиво на право на јавну расправу у управним споровима.

10. Што се тиче „кратке изјаве о закону о коме је реч” у члану 57. став 2. Конвенције, Суд констатује да је законодавство цитирано у резерви – тј. Закон о управним споровима – праћено упућивањем на издање Службеног гласника у којем је објављен, како би свако могао да идентификује тачну одредбу о којој је реч и добије информације о њој. Штавише, сама резерва је описивала материју регулисану цитираном одредбом.

11. Суд стога сматра да је резерва Републике Србије у погледу члана 6. став 1. Конвенције била у складу са чланом 57. (види Матић и Полониа доо против Србије (одл.), брoj 23001/08, ст. 35–42, од 23. јуна 2015. године).

Ц. Примењивост резерве на поступак у предметном случају

12. Док је поступак судске ревизије у предмету подносиоца представке био у току пред Управним судом, поменута резерва је повучена 11. маја 2011. године јер је нови Закон о управним споровима из 2009. године („Службени гласник Републике Србије”, брoj 111/09) ступио на снагу. Нови закон је као правило у управним споровима предвиђао одржавање јавне расправе, чиме је поправљена ситуација обухваћена резервом. Сходно прелазним одредбама Закона, покренут је и окончан поступак судске ревизије у предмету подносиоца представке према одредбама Закона о управним споровима из 1996. године („Службени лист СРЈ”, брoj 46/96). Штавише, Управни суд и Уставни суд су своје одлуке засновали на релевантним одредбама Закона из 1996. године, обухваћеним горе наведеном резервом.

13. Сходно томе, следи да је притужба подносиоца представке ratione materiae неспојива са одредбама Конвенције у смислу члана 35. став 3, те стога мора бити одбачена у складу са чланом 35. став 4.

ИЗ ТИХ РАЗЛОГА, СУД, ЈЕДНОГЛАСНО,

Проглашава представку неприхватљивом.

Састављено на енглеском језику и прослеђено у писаном облику 9. јуна 2022. године.

Hasan Bakırcı                                                                                                             Jovan Ilievski
Заменик секретара Одељења                                                                                  Председник

 
Copyright © 2022 Pravosudna akademija, Srbija