Sabiha Žunić Leković protiv Srbije

Država na koju se presuda odnosi
Srbija
Institucija
Evropski sud za ljudska prava
Stepen važnosti
3
Jezik
Srpski
Datum
19.05.2022
Članovi
6
6-1
35
P1-1
Kršenje
nije relevantno
Nekršenje
nije relevantno
Ključne reči
(Čl. 6) Pravo na pravično suđenje
(Čl. 35) Uslovi prihvatljivosti
(P1-1) Zaštita imovine
Broj predstavke
43076/20
Zbirke
Sudska praksa
Odluka
Odbor
Sažetak
Podnositelјka se prituživala na povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda (u dalјem tekstu: Konvencija), kao i na povredu prava na imovinu iz člana 1. Protokola broj 1. uz Konvenciju, usled neizvršenja, odnosno odloženog izvršenja pravosnažne domaće presude usvojene protiv društvenog/državnog preduzeća.

Vlada je u svojim Zapažanjima istakla da je odluka na čije se neizvršenje podnositelјka prituživala već izvršena u njenu korist, te je predložila da Sud odbaci predstavku zbog zloupotrebe prava na pojedinačnu predstavku, jer o navedenom podnositelјka nije obavestila Sud. Podnositelјka se na ove navode Vlade nije izjasnila.

Nakon ispitivanja slučaja, Sud se uverio u istinitost tvrdnji Vlade i uočio da je 15. decembra 2020. godine podnositelјki u celosti isplaćen iznos dosuđen domaćom odlukom. Kako podnositelјka nije obavestila Sud o ovoj informaciji koja predstavlјa samu suštinu predstavke, niti je dala bilo kakvo objašnjenje za takav propust, Sud je zauzeo stav da je ovakvo ponašanje očigledno u suprotnosti sa svrhom prava na pojedinačnu predstavku. S obzirom da je podnositelјka svoju predstavku podnela putem punomoćnika iz reda advokata, Sud je takođe konstatovao da advokati, u skladu sa svojom profesijom, moraju pokazati visoku profesionalnu razboritost i smislenu saradnju u radu sa Sudom, štedeći ga od neozbilјnih pritužbi. Stoga advokati i pre i nakon pokretanja postupaka pred Sudom treba da se marlјivo raspitaju o svim detalјima i okolnostima slučaja, striktno se pridržavajući svih relevantnih pravila postupka, pri čemu su takođe dužni da i svoje klijente podstaknu da učine isto. U protivnom, namerna ili nemarna zloupotreba resursa Suda može narušiti kredibilitet rada advokata u očima Suda, ali i dovesti do situacije da se pojedinim advokatima zabrani zastupanje podnosilaca.

S obzirom na navedeno, Evropski sud je doneo odluku da predstavku proglasi neprihvatlјivom zbog zloupotrebe prava na pojedinačnu predstavku, u skladu sa odredbama člana 35. st. 3(a) i 4. Konvencije.
Preuzmite presudu u pdf formatu

 ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА

ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ

ОДЛУКА

Представка бр. 43076/20

Сабиха ЖУНИЋ ЛЕКОВИЋ против Србије

(види приложену табелу)

Европски суд за људска права (Друго одељење), на заседању Одбора 19. маја 2022. године у саставу:

Jovan Ilievski, председник,
Gilberto Felici,
Diana Sârcu, судије,
и Viktoriya Maradudina, вршилац дужности заменика секретара Одељења,

С обзиром на горе наведену представку поднету 16. септембра 2020. године, 

Имајући у виду запажања која је поднела Тужена и запажања подноситељке представке као одговор на иста, Након већања, одлучује како следи:

ЧИЊЕНИЦЕ И ПОСТУПАК

Детаљи у вези подноситељке представке су дати у приложеној табели.

Подноситељку представке је заступао г. Р. Чакара, адвокат из Новог Пазара.

Жалбе подноситељке представке на основу члана 6, став 1. Конвенције и члана 1. Протокола бр. 1, које се односе на неизвршење или одложено  извршење домаће одлуке усвојене против друштвеног/државног предузећа, су прослеђене Влади Србије (у даљем тексту: „Влада“) 7. јула 2021. године.

ПРАВО

Влада је тврдила да је коначна одлука донета на домаћем нивоу заправо извршена у корист подноситељке представке. Стога је предложила да Суд одбаци предметну представку као злоупотребу права на појединачну представку у складу са чланом 35, ставови 3(а) и 4. Конвенције.

Подноситељка представке није доставила никакве коментаре у том погледу.

Суд понавља да се представка може одбацити као злоупотреба права на појединачну представку у смислу члана 35. став 3(а) Конвенције уколико је, између осталих разлога, свесно заснована на лажним информацијама или уколико су значајне информације и документи намерно изостављени, било тамо где су били познати од самог почетка или где су нови значајни догађаји наступили током трајања поступка. Непотпуна, а самим тим и обмањујућа информација, може представљати злоупотребу права на представку, нарочито ако се предметна информација тиче саме суштине предмета и ако се не пружи довољно добро објашњење за необелодањивање такве информације (видети Gross против Швајцарске [ВВ], бр. 67810/10, став 28, ЕСЉП 2014; S.A.S. против Француске [ВВ], бр. 43835/11, став 67, ЕСЉП 2014; и Николић и други против Србије (одл.) [Веће], бр. 48162/18 и 8 друге, од 21. јануара 2021. године).

Освртом на предметни случај, Суд примећује да је дана 15. децембра 2015. године држава у целости исплатила износ досуђен у предметној одлуци на домаћем нивоу, у складу са домаћим правом (види Стевановић и други против Србије, бр. 43815/17 и 15 других, став 17, од 27. августа 2019. године). Подноситељка представке није обавестила Суд о таквом развоју догађаја пре него што је Влада добила обавештење о представци, и није дато образложење за овакав пропуст.

Узимајући у обзир чињеницу да су се задржане информације односиле на саму суштину представке, Суд налази да је такво понашање било у супротности са сврхом права на појединачну представку. Адвокати морају да схвате да, узимајући у обзир дужност Суда да испитује наводе о кршењу људских права, они такође морају показати високу професионалну разборитост и смислену сарадњу у раду са Судом, штедећи га од неозбиљних притужби, те се, пре покретања поступака и након тога, они морају марљиво распитати о свим детаљима случаја, пажљиво се придржавајући свих релевантних правила поступка, при чему су такође дужни да подстакну своје клијенте да учине исто. У противном, намерна или немарна злоупотреба ресурса Суда може угрозити веродостојност рада адвоката у очима Суда, па чак и ако се систематски догоди, може довести до ситуације да се појединим адвокатима забрани заступање подносилаца представки према Правилу 36, став 4(б) Пословника Суда (види Стеванчевић против Босне и Херцеговине (одл.), бр. 67618/09, став 29, од 10. јануара 2017. године).

С обзиром на горе наведено, Суд налази да предметна представка представља злоупотребу права на појединачну представку, те иста мора бити одбачена у складу са чланом 35. ст. 3(а) и 4. Конвенције.

ИЗ ТИХ РАЗЛОГА, СУД, ЈЕДНОГЛАСНО,

Проглашава представку неприхватљивом.

Састављено на енглеском језику и прослеђено у писаном облику 9. јуна 2022. године.

 Viktoriya Maradudina                                                                                Jovan Ilievski

Вршилац дужности заменикасекретара                                            Председник

                                                                                    

ПРИЛОГ

Представка којом се подносе жалбе према члану 6, став 1 Конвенције и члану 1. Протокола бр. 1          

(неизвршење или одложено извршење домаћих одлука усвојених против друштвених/државних предузећа)

Представка бр. Датум подношења

Име подноситељке представке

Година рођења 

Релевантна одлука на домаћем нивоу

Почетак периода неизвршења или датум ступања Конвенције на снагу у односу на Републику Србију (3. март 2004. године)

Датум извршења одлуке на домаћем нивоу

43076/20

16. септембар 2020. године

Сабиха ЖУНИЋ ЛЕКОВИЋ

1965. године 

Привредни суд у Краљеву, 27. новембар 2003. године

 

3. март 2004. године

 

15. децембар 2020. године

 

Copyright © 2022 Pravosudna akademija, Srbija