Aktiva d.o.o. protiv Srbije

Država na koju se presuda odnosi
Srbija
Institucija
Evropski sud za ljudska prava
Stepen važnosti
3
Jezik
Srpski
Datum
14.06.2022
Članovi
37
39
Kršenje
nije relevantno
Nekršenje
nije relevantno
Ključne reči
(Čl. 37) Brisanje predstavki - opšte
(Čl. 39) Postizanje prijateljskog poravnanja
(Čl. 39) Prijateljsko poravnanje
Broj predstavke
23079/11
Zbirke
Sudska praksa
Presuda
Veće
Sažetak
Slučaj je nastao iz predstavke protiv koju je protiv Republike Srbije podnela kompanija Aktiva d.o.o., dana 28. marta 2011. godine. U presudi donesenoj 19. januara 2021. godine Sud je utvrdio, između ostalog, da je došlo do povrede člana 1. Protokola br. 1 uz Konvenciju usled činjenice da je zaplena robe kompanije podnosioca predstavke bila nesrazmerna i da je time istoj nametnut prekomerni teret (videti Aktiva D.O.O. protiv Srbije, br. 23079/11, od 19. januara 2021. godine). Prema članu 41. Konvencije, kompanija podnosilac predstavke je prvobitno tražila iznos od 309.781 evra na ime materijalne štete: 143.336 evra za stvarnu štetu i 166.445 evra za gubitak dobiti.

Pošto pitanje primene člana 41. Konvencije nije bilo spremno za donošenje odluke u vezi sa materijalnom štetom, Sud ga je rezervisao i pozvao Vladu i kompaniju podnosioca predstavke da, u roku od tri meseca od dana kada je glavna presuda postala pravosnažna, podnesu njihova zapažanja po tom pitanju, kao i da posebno obaveste Sud o svakom sporazumu koji bi mogli postići. U isto vreme, Sud je dosudio iznos za troškove i izdatke kompaniji podnosiocu predstavke, ali je smatrao da utvrđivanje povrede samo po sebi predstavlјa dovolјno pravično zadovolјenje u pogledu bilo kakve nematerijalne štete.

Dana 16. i 18. marta 2022. godine, Sud je primio izjave o prijatelјskom poravnanju koje su propisno potpisale obe strane.

Sud konstatuje postignuto prijatelјsko poravnanje između strana (član 39. Konvencije). S obzirom na navedeno, Sud smatra da je prikladno izbrisati predstavku sa spiska predmeta.
Preuzmite presudu u pdf formatu

  

ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ

ПРЕДМЕТ АКТИВА Д.О.О. против СРБИЈЕ

(Представка број 23079/11)

 ПРЕСУДА

(Правично  задовољење    –  брисање  са   списка предмета)

СТРАЗБУР

 Члан 39 • Приjатељска поравнања

14. јун 2022. године

Ова пресуда ће постати правоснажна у околностима утврђеним у члану 44. став 2. Конвенције. Она може бити предмет редакцијских измена.

У предмету Актива Д.О.О. против Србије, Европски суд за људска права (Друго одељење), на заседању Већа у саставу:

Jon Fridrik Kjølbro, председник,
Egidijus Kūris,
Branko Lubarda,
Pauliine Koskelo,
Jovan Ilievski,
Gilberto Felici,
Saadet Yüksel, судије,
и Hasan Bakırcı, Секретар одељења,

Након већања на затвореној седници одржаној 24. маја 2022. године, Доноси следећу пресуду, која је усвојена тог дана:

ПОСТУПАК

  1. Случај је настао из представке против Републике Србије (бр. 23079/11) која је поднета Суду према члану 34. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: „Конвенција“) од стране српске компаније, Актива Д.О.О. (у даљем тексту: „Компанија подносилац представке“), дана 28. марта 2011. године.
  2. У пресуди донесеној 19. јануара 2021. године (у даљем тексту: „главна пресуда“), Суд је утврдио, између осталог, да је дошло до повреде члана 1. Протокола бр. 1 уз Конвенцију услед чињенице да је заплена робе компаније подносиоца представке била несразмерна и да је тиме истој наметнут прекомерни терет (видети Актива Д.О.О. против Србије, бр. 23079/11, ст. 76‐87, од 19. јануара 2021. године).
  3. Према члану 41. Конвенције, компанија подносилац представке је првобитно тражила износ од 309.781 евра (EUR) на име материјалне штете: EUR 143.336 за стварну штету и EUR 166.445 за губитак добити.
  4. Пошто питање примене члана 41. Конвенције није било спремно за доношење одлуке у вези са материјалном штетом, Суд га је резервисао и позвао Владу и компанију подносиоца представке да, у року од три месеца од дана када је главна пресуда постала правоснажна, поднесу њихова запажања по том питању, као и да посебно обавесте Суд о сваком споразуму који би могли постићи (видети став 93. главне пресуде и тачку 6. изреке). У исто време, Суд је досудио износ за трошкове и издатке компанији подносиоцу представке, али је сматрао да утврђивање повреде само по себи представља довољно правично задовољење у погледу било какве нематеријалне штете.
  5. Дана 16. и 18. марта 2022. године, Суд је примио изјаве о пријатељском поравнању које су прописно потписале обе стране у којима је компанија подносилац представке пристала да се одрекне било каквих даљих тужби против Србије у вези са чињеницама које су довеле до предметне представке, под условом да Влада преузме обавезу да јој исплати износ од EUR 149.801,29 на име изгубљене добити и износ од 16.926.641 динара (RSD) за стварну штету (тржишна вредност робе која је заплењена и касније продата) како би покрила материјалну штету коју је претрпела запленом 205.670 кг ребрастог бетонског гвожђа у шипкама. Износ изгубљене добити биће конвертован у националну валуту Тужене по важећем курсу на дан уплате. Наведени износи ће бити исплаћени у року од три месеца од дана обавештења о одлуци коју је донео Суд. У случају да не исплати ове износе у наведеном периоду од три месеца, Влада се обавезује да ће на те износе исплатити обичну камату, од истека тог периода до измирења обавезе, по стопи која је једнака најнижој каматној стопи Европске централне банке уз додатак од три процентна поена. Исплата ће представљати коначно решење предмета.

ПРАВО

  1. Суд констатује постигнуто пријатељско поравнање између страна (члан 39. Конвенције). Уверен је да се поравнање темељи на поштовању људских права онако како су дефинисана према Конвенцији и протоколима уз њу, и не налази разлоге којима би био оправдан наставак испитивања представке (Члан 37. став 1. у курзиву Конвенције и правило 62. став 3. Пословника Суда).
  2. С обзиром на горе наведено, Суд сматра да је прикладно избрисати представку са списка предмета.

 ИЗ ТИХ РАЗЛОГА, СУД, ЈЕДНОГЛАСНО,

  1. Констатује постизање споразума између страна и аранжмане који су направљени како би се обезбедило поштовање обавеза које су у њему наведене (правило 43. став 3. Пословника Суда);
  2. Одлучује да избрише представку са свог списка предмета у складу са чланом 39. Конвенције.

 

Састављено на енглеском језику и достављено у писаној форми дана 14. јуна 2022. године, у складу са правилом 77. ст. 2. и 3. Пословника Суда.

Hasan Bakirci

Jon Fridrik Kjølbro

 Секретар

председник

 

 

SECOND SECTION

CASE OF AKTIVA DOO v. SERBIA

(Application no. 23079/11)

JUDGMENT
(Just satisfaction – striking out)

STRASBOURG

Art 39 • Friendly settlement

14 June 2022

This judgment will become final in the circumstances set out in Article 44 § 2 of the Convention. It may be subject to editorial revision

In the case of Aktiva DOO v. Serbia, The European Court of Human Rights (Second Section), sitting as a Chamber composed of:

 Jon Fridrik Kjølbro, President,
 Egidijus Kūris,
 Branko Lubarda,
 Pauliine Koskelo,
 Jovan Ilievski,
 Gilberto Felici,
 Saadet Yüksel, judges,
and Hasan Bakırcı, Section Registrar,

Having deliberated in private on 24 May 2022, Delivers the following judgment, which was adopted on that date:

PROCEDURE

1.  The case originated in an application (no. 23079/11) against the Republic of Serbia lodged with the Court under Article 34 of the Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms (“the Convention”) by a Serbian company, Aktiva DOO (“the applicant company”), on 28 March 2011.

2. In a judgment delivered on 19 January 2021 (“the principal judgment”), the Court found, inter alia, that there had been a violation of Article 1 of Protocol No. 1 to the Convention on account of the fact that the confiscation of the applicant company’s goods had been disproportionate and had imposed an excessive burden on it (see Aktiva DOO v. Serbia, no. 23079/11, §§ 7687, 19 January 2021).

3.  Under Article 41 of the Convention the applicant company originally claimed 309,781 euros (EUR) in respect of pecuniary damage: EUR 143,336 for actual damage and EUR 166,445 for loss of profit.

4.  Since the question of the application of Article 41 of the Convention was not ready for decision as regards pecuniary damage, the Court reserved it and invited the Government and the applicant to submit, within three months from the date on which the principal judgment became final, their written observations on that issue and, in particular, to notify the Court of any agreement they might reach (see paragraph 93 of the principal judgment and point 6 of the operative provisions). At the same time, the Court awarded costs and expenses to the applicant company but considered that the finding of a violation constituted in itself sufficient just satisfaction in respect of any non-pecuniary damage.

5.  On 16 and 18 March 2022, respectively, the Court received friendlysettlement declarations duly signed by both parties under which the applicant company agreed to waive any further claims against Serbia in respect of the facts giving rise to this application, subject to an undertaking by the Government to pay it EUR 149,801.29 for loss of profit and 16,926,641 Serbian dinars (RSD) for actual damage (the market value of the goods which had been seized and later sold) to cover the pecuniary damage suffered by the seizure of 205,670 kg of corrugated iron rods. The sum in respect of loss of profit will be converted into the national currency of the respondent State at the rate applicable on the date of payment. These sums will be payable within three months from the date of notification of the decision taken by the Court. In the event of failure to pay these sums within the said three-month period, the Government have undertaken to pay simple interest on them, from the expiry of that period until settlement, at a rate equal to the marginal lending rate of the European Central Bank during the default period plus three percentage points. The payment will constitute the final resolution of the case.

THE LAW

6. The Court takes note of the friendly settlement reached between the parties (Article 39 of the Convention). It is satisfied that the settlement is based on respect for human rights as defined in the Convention and the Protocols thereto and finds no reasons to justify a continued examination of the application (Article 37 § 1 in fine of the Convention and Rule 62 § 3 of the Rules of Court).

7. In view of the above, it is appropriate to strike the case out of the list.

 FOR THESE REASONS, THE COURT, UNANIMOUSLY,

  1. Takes note of the agreement between the parties and the arrangements made to ensure compliance with the undertakings given therein (Rule 43 § 3 of the Rules of Court);
  2. Decides to strike the application out of its list of cases in accordance with Article 39 of the Convention.

Done in English, and notified in writing on 14 June 2022, pursuant to Rule 77 §§ 2 and 3 of the Rules of Court.

 Hasan Bakırcı                                   Jon Fridrik Kjølbro
 Registrar                                           President

 

Copyright © 2022 Pravosudna akademija, Srbija