Bajkić i Živković protiv Srbije

Država na koju se presuda odnosi
Srbija
Institucija
Evropski sud za ljudska prava
Stepen važnosti
3
Jezik
Srpski
Datum
16.12.2021
Članovi
6
6-1
Kršenje
6
6-1
Nekršenje
nije relevantno
Ključne reči
(Čl. 6) Pravo na pravično suđenje
(Čl. 6) Građanski postupak
(Čl. 6-1) Suđenje u razumnom roku
Broj predstavke
30141/19, 4419/20
Zbirke
Sudska praksa
Presuda
Odbor
Sažetak
Podnosioci predstavke su se prituživali da je dužina njihovih parničnih postupaka bila nekompatibilna sa zahtevom „razumnog roka“. Oni su se pozivali na član 6. stav 1. Konvencije.

Sud podseća da se opravdanost dužine postupka mora ceniti u svetlu okolnosti konkretnog slučaja, imajući u vidu sledeće kriterijume: složenost predmeta, ponašanje podnosilaca predstavki i relevantnih organa i značaj predmeta spora za podnosioce predstavki.

U vodećim predmetima Scordino protiv Italije (br. 1) [VV], br. 36813/97 i Savić i drugi protiv Srbije [Odbor], br. 22080/09 i 7 drugih, od 5. aprila 2016. godine, Sud je već utvrdio kršenje u pogledu pitanja sličnih onima u ovom predmetu.

Pošto je razmotrio sav materijal koji mu je dostavlјen, Sud nije utvrdio nijednu činjenicu niti argument koji bi mogao da opravda ukupnu dužinu postupka na domaćem nivou. Uzimajući u obzir svoju praksu o ovoj stvari , Sud smatra da je u ovom predmetu dužina postupka bila prekomerna i da nije ispunila uslov „razumnog roka“, te utvrđuje kršenje člana 6. stav 1. Konvencije.
Preuzmite presudu u pdf formatu

ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА 

ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ

ПРЕДМЕТ БАЈКИЋ И ЖИВКОВИЋ против СРБИЈЕ

(Представке бр. 30141/19 и 4419/20)

ПРЕСУДА

СТРАЗБУР

16. децембар 2021. године 

Ова пресуда је правоснажна, али може бити предмет редакцијске измене.

У предмету Бајкић и Живковић против Србије, Европски суд за људска права (Друго Одељење), на заседању Одобора у саставу:

Pauliine Koskelo, председник,
 Branko Lubarda,

Marko Bošnjak, судије,
и Viktoriya Maradudina, вршилац дужности заменика секретара Одељења,

Након већања на затвореној седници одржаној 25. новембра 2021. године,

Доноси следећу пресуду, која је усвојена тог дана:

ПОСТУПАК

  1. Предмет је формиран на основу представки против Србије које су поднете Суду према члану 34. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: „Конвенција“) различитих датума наведених у приложеној табели.
  2. Подносиоце представки је заступао г. Г. Стаменић, адвокат из Чачка.
  3. Влада Републике Србије (у даљем тексту: „Влада“) је обавештена о представкама.

ЧИЊЕНИЦЕ

  1. Списак подносилаца представки и релевантни детаљи о представкама су дати у приложеној табели.
  2. Подносиоци представки су се жалили на прекомерну дужину парничних поступака.

ПРАВО

I. ЗДРУЖИВАЊЕ ПРЕДСТАВКИ

  1. Имајући у виду сличност предмета наведених представки, Суд сматра да је прикладно да исте разматра заједно и да донесе јединствену пресуду.

II. НАВОДНА ПОВРЕДА ЧЛАНА 6, СТАВ 1. КОНВЕНЦИЈЕ

  1. Подносиоци представке су се притуживали да је дужина њихових парничних поступака била некомпатибилна са захтевом „разумног рока“. Они су се позивали на члан 6. став 1. Конвенције, који гласи:

Члан 6, став 1.

„Свако, током одлучивања о његовим грађанским правима и обавезама..., има право на... расправу у разумном року... пред... судом ...”

  1. Суд подсећа да се оправданост дужине поступка мора ценити у светлу околности конкретног случаја, имајући у виду следеће критеријуме: сложеност предмета, понашање подносилаца представки и релевантних органа и значај предмета спора за подносиоце представки (видети Frydlender против Француске [ВВ], бр. 30979/96, став 43, ЕСЉП 2000-VII).
  2. У водећим предметима  Scordinoпротив Италије(бр. 1) [ВВ], бр. 36813/97, ставови 134-227, ЕСЉП 2006-V, и Савић и други против Србије [Одбор], бр. 22080/09 и 7 других, од 5. априла 2016. године, Суд је већ утврдио кршење у погледу питања сличних онима у овом предмету.
  3. Пошто је размотрио сав материјал који му је достављен, Суд није утврдио ниједну чињеницу нити аргумент који би могао да оправда укупну дужину поступка на домаћем нивоу. Узимајући у обзир своју праксу о овој ствари , Суд сматра да је у овом предмету дужина поступка била прекомерна и да није испунила услов „разумног рока“.
  4. Предметне притужбе су стога прихватљиве и указују на кршење члана 6. став 1. Конвенције.

III. ПРИМЕНА ЧЛАНА 41. КОНВЕНЦИЈЕ

12.  Члан 41 Конвенције гласи:

„Када Суд утврди прекршај Конвенције или протокола уз њу, а унутрашње право Високе стране уговорнице у питању омогућава само делимичну одштету, Суд ће, ако је то потребно, пружити правично задовољење оштећеној страни.“

  1. С обзиром на документе које поседује и на своју праксу (видети, нарочито, Scordino, ставови 260-73. и случај Савић и други, цитиране горе), Суд сматра да је разумно досудити износе наведене у приложеној табели и одбацује преостали део захтева подносилаца представки за правичним задовољењем.
  2. Суд сматра да је примерено да затезна камата буде заснована на најнижој каматној стопи Европске централе банке уз додатак од три процентна поена.

ИЗ ОВИХ РАЗЛОГА, СУД, ЈЕДНОГЛАСНО,

1. Одлучује да представке здружи;

2. Проглашава представке прихватљивим;

3. Утврђује да предметне представке указју на кршење члана 6. став 1. Конвенције у погледу прекомерне дужине парничних поступака;

4. Утврђује

(a)  да Тужена треба да подносиоцима представки исплати, у року од три месеца, износе наведене у приложеној табели, који ће бити конвертовани у националну валуту Тужене по важећем курсу на дан исплате.

(b)  да, од истека наведених три месеца до измирења, треба исплатити затезну камату на горе наведене износе по стопи која је једнака најнижој каматној стопи Европске централне банке током периода неиспуњавања обавеза, уз додатак од три процентна поена;

5. Одбацује преостали део захтева подносилаца представке за правичним задовољењем.

Састављено на енглеском језику и достављено у писаном облику дана 16. децембра 2021. године, у складу са правилом 77. ставови 2. и 3. Пословника Суда.

      Viktoriya Maradudina                                             Pauliine Koskelo

Вршилац дужности заменика секретара                     Председник

 

ПРИЛОГ

Списак представки у којима су изнесене жалбе према члану 6, став 1. Конвенције

(прекомерна дужина парничног и/или управног поступка)

Број

Број представке

Датум подношења

Име подносиоца представке

Година рођења

 

Датум почетка поступка

Датум

окончања поступка

Укупна дужина поступка

Нивои надлежности

Досуђени износ на име нематеријалне штете на домаћем нивоу (у еврима)

Износ додељен на име нематеријалне штете по подносиоцу представке(у еврима)[1] [2]

Износ додељен на име трошкова и издатака по представци (у еврима)[3]

  1.  

30141/19

27. мај 2019. године

Данијел БАЈКИЋ

1990. године

31. децембар 2010. године

 

02. јул 2020. године

 

9 година, 6 месеци и  3 дана

 2 нивоа надлежности

 

Основни суд у Смедереву R4R.бр.58/16

27. мај 2016. године

 (нема кршења)

2,100

250

  1.  

4419/20

20. децембар 2019. године

Слободан ЖИВКОВИЋ

1967. године

14. јул 2011. године

 

У току

 

Више од 10 година, 3 месеца и 14 дана

 2 нивоа надлежности

Основни суд у Смедереву R4R.бр.9/2017

14. јул 2017. године

(нема кршења)

2,100

250

 

[1] Заједно са било којим порезом који се може наплатити подносиоцима представки.

[2] Уз умањење за било које износе који су можда већ наплаћени у том погледу на домаћем нивоу.

[3] Заједно са било којим порезом који се може наплаћивати подносиоцима представки.

 

SECOND SECTION

CASE OF BAJKIĆ AND ŽIVKOVIĆ v. SERBIA

(Applications nos. 30141/19 and 4419/20)

JUDGMENT

STRASBOURG

16 December 2021

This judgment is final but it may be subject to editorial revisions

In the case of Bajkić and Živković v. Serbia, The European Court of Human Rights (Second Section), sitting as a Committee composed of:

 Pauliine Koskelo, President,
 Branko Lubarda,
 Marko Bošnjak, judges,
and Viktoriya Maradudina, Acting Deputy Section Registrar,

Having deliberated in private on 25 November 2021,

Delivers the following judgment, which was adopted on that date:

PROCEDURE

1.  The case originated in applications against Serbia lodged with the Court under Article 34 of the Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms (“the Convention”) on the various dates indicated in the appended table.

2.  The applicants were represented by Mr G. Stamenić, a lawyer practising in Čačak.

3.  The Serbian Government (“the Government”) were given notice of the applications.

THE FACTS

4.  The list of applicants and the relevant details of the applications are set out in the appended table.

5.  The applicants complained of the excessive length of civil proceedings.

THE LAW

  1.  JOINDER OF THE APPLICATIONS

6.  Having regard to the similar subject matter of the applications, the Court finds it appropriate to examine them jointly in a single judgment.

  1. ALLEGED VIOLATION OF ARTICLE 6 § 1 OF THE CONVENTION

7.  The applicants complained that the length of their respective civil proceedings had been incompatible with the “reasonable time” requirement. They relied on Article 6 § 1 of the Convention, which reads as follows:

Article 6 § 1

“In the determination of his civil rights and obligations ... everyone is entitled to a ... hearing within a reasonable time by [a] ... tribunal ...”

8.  The Court reiterates that the reasonableness of the length of proceedings must be assessed in the light of the circumstances of the case and with reference to the following criteria: the complexity of the case, the conduct of the applicants and the relevant authorities and what was at stake for the applicants in the dispute (see Frydlender v. France [GC], no. 30979/96, § 43, ECHR 2000-VII).

9.  In the leading cases of Scordino v. Italy (no. 1) [GC], no. 36813/97, §§ 134-227, ECHR 2006-V, and Savić and Others v. Serbia [Committee], nos. 22080/09 and 7 others, 5 April 2016, the Court already found a violation in respect of issues similar to those in the present case.

10.  Having examined all the material submitted to it, the Court has not found any fact or argument capable of justifying the overall length of the proceedings at the national level. Having regard to its case-law on the subject, the Court considers that in the instant case the length of the proceedings was excessive and failed to meet the “reasonable time” requirement.

11.  These complaints are therefore admissible and disclose a breach of Article 6 § 1 of the Convention.

  1. APPLICATION OF ARTICLE 41 OF THE CONVENTION

12.  Article 41 of the Convention provides:

“If the Court finds that there has been a violation of the Convention or the Protocols thereto, and if the internal law of the High Contracting Party concerned allows only partial reparation to be made, the Court shall, if necessary, afford just satisfaction to the injured party.”

13.  Regard being had to the documents in its possession and to its caselaw (see, in particular, Scordino, cited above, §§ 260-73, and Savić and Others, cited above), the Court considers it reasonable to award the sums indicated in the appended table and dismisses the remainder of the applicants’ claims for just satisfaction.

14.  The Court considers it appropriate that the default interest rate should be based on the marginal lending rate of the European Central Bank, to which should be added three percentage points.

FOR THESE REASONS, THE COURT, UNANIMOUSLY,

  1. Decides to join the applications;
  2. Declares the applications admissible;
  3. Holds that these applications disclose a breach of Article 6 § 1 of the Convention concerning the excessive length of civil proceedings;
  4. Holds

(a) that the respondent State is to pay the applicants, within three months, the amounts indicated in the appended table, to be converted into the currency of the respondent State at the rate applicable at the date of settlement;

(b) that from the expiry of the above-mentioned three months until settlement simple interest shall be payable on the above amounts at a rate equal to the marginal lending rate of the European Central Bank during the default period plus three percentage points.

  1. Dismisses the remainder of the applicants’ claims for just satisfaction.

Done in English, and notified in writing on 16 December 2021, pursuant to Rule 77 §§ 2 and 3 of the Rules of Court.

 Viktoriya Maradudina              Pauliine Koskelo

 Acting Deputy  Registrar          President

Copyright © 2022 Pravosudna akademija, Srbija