Novaković protiv Srbije

Država na koju se presuda odnosi
Srbija
Institucija
Evropski sud za ljudska prava
Stepen važnosti
3
Jezik
Srpski
Datum
01.02.2022
Članovi
5
5-4
Kršenje
5
5-4
Nekršenje
nije relevantno
Ključne reči
(Čl. 5) Pravo na slobodu i bezbednost
(Čl. 5-4) Procesno jemstvo za ispitivanje zakonitosti
Broj predstavke
6682/12
Zbirke
Sudska praksa
Presuda
Odbor
Sažetak
Predstavka se odnosi na pritužbe podnosioca predstavke, prema članu 5. stav 4. Konvencije, da mu domaći sudovi nisu pružili mogućnost da odgovori na predlog istražnog sudije za produženje pritvora u istrazi, i da nije lično saslušan niti je njegov pravni zastupnik saslušan prilikom razmatranja predmetnog produženja pritvora.

Podnosilac predstavke je uhapšen 6. oktobra 2009. godine pod sumnjom za pokušaj ubistva. Dana 8. oktobra 2009. godine, istražni sudija Okružnog suda u Subotici je protiv podnosioca predstavke doneo rešenje o sprovođenju istrage i odredio mu je pritvor do mesec dana, zbog opasnosti da će ometati postupak uticajem na svedoke koji još nisu bili saslušani i zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od više od deset godina. Na predlog istražnog sudije, Okružni sud u Subotici i Vrhovni sud su 6. novembra i 24. decembra 2009. godine produžili pritvor u istrazi podnosiocu predstavke za dva meseca. Odluke o produženju pritvora potvrđene su u drugom stepenu. Podnosilac predstavke je optužen 5. marta 2010. godine. Ustavni sud je 6. oktobra 2011. godine odbio njegovu ustavnu žalbu koja se zasnivala na pritužbama po članu 5. stav 4. Konvencije.

U predmetu Stevan Petrović protiv Srbije (br. 6097/16 i 28999/19, stavovi 153-157, od 20. aprila 2021. godine) Sud je utvrdio kršenje u pogledu pitanja sličnih onima u ovom predmetu.

Sud konstatuje da nadležni domaći sudovi u prvom ili drugom stepenu nisu lično saslušali podnosioca predstavke prilikom razmatranja produženja njegovog pritvora, koji je trajao tokom celog istražnog postupka skoro pet meseci. Uzimajući u obzir relevantna opšta načela sažeta u predmetu Stevan Petrović protiv Srbije, Sud zaklјučuje da se ne može smatrati da je to bilo u skladu sa zahtevom „razumnog intervala” na koji se poziva u sopstvenoj sudskoj praksi. Shodno tome, došlo je do kršenja člana 5. stav 4. Konvencije.
Preuzmite presudu u pdf formatu

 

 ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА

ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ

ПРЕДМЕТ НОВАКОВИЋ против СРБИЈЕ

(Представка број 6682/12)

ПРЕСУДА

СТРАЗБУР

1. фебруар 2022. године

Ова пресуда је правоснажна, али може бити предмет редакцијске измене.

У предмету Новаковић против Србије, Европски суд за људска права (Друго одељење), на заседању Одбора у саставу:

Jovan Ilievski, председник,
Branko Lubarda,
Diana Sârcu, судије,

и Hasan Bakırcı, заменик секретара Одељења,

Имајући у виду:

представку (бр. 6682/12) против Републике Србије коју је 15. новембра 2011. године, према члану 34. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: „Конвенција“), Суду поднео држављанин Републике Србије, г. Боро Новаковић, рођен 1990. године и који живи у Суботици (у даљем тексту: „подносилац представке“), кога је заступао г. В. Јухас Ђурић, адвокат из Суботице;

одлуку да се о притужби у вези са чланом 5. став 4. Конвенције обавести Влада Србије (у даљем тексту: „Влада“), коју заступа њена заступница, гђа З. Јадријевић Младар, и да се остатак представке прогласи недопуштеним;

Запажања страна у спору;

Након већања на затвореној седници одржаној 11. јануара 2022. године,

Доноси следећу пресуду, која је усвојена тог дана:

ОКОЛНОСТИ ПРЕДМЕТА

  1. Представка се односи на притужбе подносиоца представке, према члану 5. став 4. Конвенције, да му домаћи судови нису пружили могућност да одговори на предлог истражног судије за продужење притвора у истрази, и да није лично саслушан нити је његов правни заступник саслушан приликом разматрања предметног продужења притвора. Подносилац представке је ухапшен 6. октобра 2009. године под сумњом за покушај убиства. Дана 8. октобра 2009. године, истражни судија Окружног суда у Суботици је против подносиоца представке донео решење о спровођењу истраге и одредио му је притвор до месец дана, због опасности да ће ометати поступак  утицајем на сведоке који још нису били саслушани и због основане сумње да је извршио кривично дело за које је прописана казна затвора у трајању од више од десет година. На предлог истражног судије, Окружни суд у Суботици и Врховни суд су 6. новембра и 24. децембра 2009. године продужили притвор у истрази подносиоцу представке за два месеца. Одлуке о продужењу притвора потврђене су у другом степену. Подносилац представке је оптужен 5. марта 2010. године. Уставни суд је 6. октобра 2011. године одбио његову уставну жалбу која се заснивала на притужбама по члану 5. став 4. Конвенције.

ОЦЕНА СУДА

  1. Суд констатује да предметна притужба подносиоца представке није очигледно неоснована у смислу члана 35. став 3(а) Конвенције нити недопуштена по било ком другом основу. Према томе, она се мора прогласити допуштеном.
  2. Суд сматра непотребним да разматра да ли је подносилац представке имао прилику да дâ коментар на предлог истражног судије да му се продужи притвор у истрази, будући да поступак за судско преиспитивање таквог притвора ни у ком случају није задовољио услове из члана 5. став 4. Конвенције из следећих разлога.
  3. У предмету Стеван Петровић против Србије (бр. 6097/16 и 28999/19, ставови 153-157, од 20. априла 2021. године) Суд је утврдио кршење у погледу питања сличних онима у овом предмету.
  4. Суд констатује да надлежни домаћи судови у првом или другом степену нису лично саслушали подносиоца представке приликом разматрања продужења његовог притвора, који је трајао током целог истражног поступка скоро пет месеци. Узимајући у обзир релевантна општа начела сажета у предмету Стеван Петровић против Србије (ibid., ставови 153-154. и 156.), Суд закључује да се не може сматрати да је то било  у складу са захтевом „разумног интервала” на који се позива у сопственој судској пракси (ibid., са референцама у горе наведеном предмету).
  5. Сходно томе, дошло је до кршења члана 5. став 4. Конвенције.

ПРИМЕНА ЧЛАНА 41. КОНВЕНЦИЈЕ

  1. Подносилац представке је тражио износ од 4.000 евра (EUR) на име нематеријалне штете, као и износ од EUR 1.148, на име трошкова и издатака насталих у поступцима пред домаћим судовима, и EUR 1.530, на име трошкова и издатака насталих пред Судом.
  2. Влада је оспорила ове захтеве.
  3. Суд сматра да је подносилац представке засигурно претрпео извесну нематеријалну штету. Узимајући у обзир природу повреда утврђених у овом случају, и процењујући на правичној основи, како то захтева члан 41. Конвенције, Суд с тим у вези додељује подносиоцу представке износ од EUR 1.000 на име нематеријалне штете, као и било који порез који се може наплатити на тај износ.
  4. Имајући у виду документацију коју поседује, Суд сматра да је разумно досудити износ од EUR 500 за покривање насталих трошкова и издатака.
  5. Суд даље сматра да је примерено да затезна камата буде заснована на граничној каматној стопи Европске централе банке уз додатак од три процентна поена.

ИЗ ТИХ РАЗЛОГА, СУД, ЈЕДНОГЛАСНО,

  1. Проглашава представку прихватљивом;

  2. Утврђује да је дошло до повреде члана 5. став 4. Конвенције;

  3. Утврђује

(a)   да Тужена држава треба да подносиоцу представке исплати, у року од три месеца, следеће износе који ће бити конвертовани у националну валуту Тужене државе по курсу који буде важио на дан исплате:

(i) EUR 1.000 (словима: хиљаду евра), као и било који порез који се може наплатити на име нематеријалне штете;

(ii) EUR 500 (словима: пет стотина евра), као и било који порез који се може наплатити подносиоцу представке на име трошкова и издатака;

(b)  да, од истека наведених три месеца до измирења, треба исплатити обичну камату на горе наведене износе по стопи која је једнака најнижој каматној стопи Европске централне банке током периода неиспуњавања обавеза, уз додатак од три процентна поена;

  1. Одбацује преостали део захтева подносиоца представке за правичним задовољењем.

Састављено на енглеском језику и достављено у писаној форми дана 1. фебруара 2022. године, у складу са правилом 77, ставови 2. и 3. Пословника Суда.

Hasan Bakırcı                                                                    Jovan Ilievski
Заменик секретара Одељења                                        Председник

 

 

SECOND SECTION

CASE OF NOVAKOVIĆ v. SERBIA

(Application no. 6682/12)

JUDGMENT

STRASBOURG

1 February 2022

This judgment is final but it may be subject to editorial revision.

 

In the case of Novaković v. Serbia, The European Court of Human Rights (Second Section), sitting as a Committee composed of:

Jovan Ilievski, President,
Branko Lubarda,
Diana Sârcu, judges,
and Hasan Bakırcı, Deputy Section Registrar,

Having regard to:

the application (no. 6682/12) against the Republic of Serbia lodged with the Court under Article 34 of the Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms (“the Convention”) on 15 November 2011 by a Serbian national, Mr Boro Novaković, born in 1990 and living in Subotica (“the applicant”) who was represented by Mr V. Juhas Đurić, a lawyer practising in Subotica;

the decision to give notice of the complaint concerning Article 5 § 4 of the Convention to the Serbian Government (“the Government”), represented by their Agent, Ms Z. Jadrijević Mladar, and to declare the remainder of the application inadmissible;

the parties’ observations;

Having deliberated in private on 11 January 2022,

Delivers the following judgment, which was adopted on that date:

SUBJECT-MATTER OF THE CASE

1.  The application concerns the applicant’s complaints, under Article 5 § 4 of the Convention, that the domestic courts did not give him the possibility of replying to the investigating judge’s request to extend his pre-trial detention and did not hear him or his representative in person when considering that extension. On 6 October 2009 the applicant was arrested on suspicion of attempted murder. On 8 October 2009 the investigating judge of the Subotica District Court opened an investigation in respect of him and ordered his detention for a period of up to one month owing to the risk of his obstructing the course of justice by influencing witnesses who had not yet been examined, and a reasonable suspicion that he had committed a violent crime punishable by more than ten years’ imprisonment. Following a request by the investigating judge, on 6 November and 24 December 2009, the Subotica District Court and the Supreme Court each extended the applicant’s pre-trial detention for periods of two months. The decisions regarding the extensions of the detention were upheld at second instance. On 5 March 2010 the applicant was indicted. The Constitutional Court dismissed his subsequent appeal based on his complaints under Article 5 § 4 of the Convention on 6 October 2011.

THE COURT’S ASSESSMENT

2.  The Court notes that this complaint is not manifestly ill-founded within the meaning of Article 35 § 3 (a) of the Convention or inadmissible on any other grounds. It must therefore be declared admissible.

3.  The Court finds it unnecessary to consider whether the applicant had an opportunity to comment on the investigating judge’s request to extend his pre-trial detention since the proceedings for the judicial review of that detention did not in any event satisfy the requirements of Article 5 § 4 of the Convention for the following reasons.

4.  In Stevan Petrović v. Serbia (nos. 6097/16 and 28999/19, §§ 153-57, 20 April 2021) the Court found a violation in respect of issues similar to those in the present case.

5.  The Court notes that the relevant domestic courts at first or second instance did not hear the applicant personally when considering the extension of his pre-trial detention, which lasted throughout the entire period of the judicial investigation for almost five months. Having regard to the relevant general principles summarised in Stevan Petrović (ibid., §§ 153-54 and 156), the Court finds that this cannot be considered to have been in compliance with the “reasonable interval” requirement referred to in its own case-law (ibid., with references therein).

6.  There has accordingly been a violation of Article 5 § 4 of the Convention.

APPLICATION OF ARTICLE 41 OF THE CONVENTION

7.  The applicant claimed 4,000 euros (EUR) in respect of non-pecuniary damage, and EUR 1,148 in respect of costs and expenses incurred before the domestic courts and EUR 1,530 for those incurred before the Court.

8.  The Government contested these claims.

9.  The Court considers that the applicant has certainly suffered some non-pecuniary damage. Having regard to the nature of the violation found in the present case and making its assessment on an equitable basis, as required by Article 41 of the Convention, the Court awards the applicant EUR 1,000 for non-pecuniary damage, plus any tax that may be chargeable on that amount.

10.  Having regard to the documents in its possession, the Court considers it reasonable to award EUR 500 covering costs and expenses.

11.  The Court further considers it appropriate that the default interest rate should be based on the marginal lending rate of the European Central Bank, to which should be added three percentage points.

FOR THESE REASONS, THE COURT, UNANIMOUSLY,

1. Declares the application admissible;

2. Holds that there has been a violation of Article 5 § 4 of the Convention;

3. Holds

(a) that the respondent State is to pay the applicant, within three months, the following amounts, to be converted into the currency of the respondent State at the rate applicable at the date of settlement:

(i) EUR 1,000 (one thousand euros), plus any tax that may be chargeable, in respect of non-pecuniary damage;

(ii) EUR 500 (five hundred euros), plus any tax that may be chargeable to the applicant, in respect of costs and expenses;

(b) that from the expiry of the above-mentioned three months until settlement simple interest shall be payable on the above amounts at a rate equal to the marginal lending rate of the European Central Bank during the default period plus three percentage points;

4. Dismisses the remainder of the applicant’s claim for just satisfaction.

Done in English, and notified in writing on 1 February 2022, pursuant to Rule 77 §§ 2 and 3 of the Rules of Court.

 Hasan Bakırcı                                Jovan Ilievski
 Deputy Registrar                            President

 

 

Copyright © 2022 Pravosudna akademija, Srbija