Miroslav Šainović i drugi protiv Srbije i Siniša Bogićević i drugi protiv Srbije

Država na koju se presuda odnosi
Srbija
Institucija
Evropski sud za ljudska prava
Stepen važnosti
3
Jezik
Srpski
Datum
09.12.2021
Članovi
6
6-1
35
P1-1
Kršenje
nije relevantno
Nekršenje
nije relevantno
Ključne reči
(Čl. 6) Pravo na pravično suđenje
(Čl. 35) Uslovi prihvatljivosti
(P1-1) Zaštita imovine
Broj predstavke
39257/19, 63511/19
Zbirke
Sudska praksa
Odluka
Odbor
Sažetak
Podnosioci su se u predstavkama prituživali na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda (u dalјem tekstu: Konvencija), kao i na povredu prava na imovinu iz člana 1. Protokola broj 1 uz Konvenciju, zbog neizvršenja domaćih odluka usvojenih protiv društvenih/državnih preduzeća. Zbog sličnosti predmeta, Evropski sud je združio predstavke.

Vlada je iznela tvrdnje da su domaće pravnosnažne odluke, na čije su se neizvršenje podnosioci prituživali u svojim predstavkama, izvršene u njihovu korist.
Podnosioci predstavki nisu osporili tu činjenicu.

Nakon ispitivanja svih predmeta, Evropski sud je konstatovao da je država u celosti isplatila iznose dosuđene predmetnim odlukama na domaćem nivou, u skladu sa domaćim pravom.

Imajući u vidu da podnosioci predstavke nisu obavestili Sud o navedenoj informaciji, koja predstavlјa samu suštinu predstavki, Sud je našao da je takvo ponašanje u suprotnosti sa svrhom prava na pojedinačnu predstavku.
Preuzmite presudu u pdf formatu

 

ДРУГО ОДЕЉЕЊЕ

ОДЛУКА

Представке бр. 39257/19 и 63511/19

Мирослав ШАИНОВИЋ и други против Србије и

Синиша БОГИЋЕВИЋ и други против Србије

(види приложену табелу)

Европски суд за људска права (Друго одељење), на заседању Одбора 9. децембра 2021. године у саставу: 

Pauliine Koskelo, председник,
Branko Lubarda,
Marko Bošnjak, судије, и Viktoriya Maradudina, вршилац дужности заменика секретара Одељења,

Имајући у виду горе наведене представке поднете на датуме назначене у приложеној табели,

Имајући у виду запажања која је поднела Влада Тужене и запажања подносилаца представке као одговор на иста, Након већања, одлучује како следи:

ЧИЊЕНИЦЕ И ПОСТУПАК

Списак подносилаца представки је дат у приложеној табели.

Подносиоце представке је заступао г. Р. Главоњић, адвокат из Чачка. Притужбе подносилаца представки на основу члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола бр. 1, односе се на неизвршење домаћих одлука донетих против друштвених/државних предузећа, и достављене су Влади Србије (у даљем тексту: „Влада“) 25. марта 2021. године.

1.    ПРАВО

A. Здруживање представки

Имајући у виду сличност предмета наведених представки, Суд сматра да је прикладно да их разматра заједно у једној одлуци.

B. Притужбе на основу члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола бр. 1 (неизвршење домаћих одлука донетих против предузећа у друштвеном/државном власништву)

Влада је тврдила да подносиоци представки нису обавестили Суд да су националне власти признале наводно кршење и да су подносиоци представки тражили накнаду за нематеријалну штету коју су претрпели као последицу тога (види приложену табелу). Штавише, већини подносилаца представке је већ додељена накнада у вези са тим. Стога је предложила да Суд одбаци предметне представке услед злоупотребе права на појединачну представку у складу са чланом 35. ставови 3(а) и 4. Конвенције. Влада је тврдила да су коначне одлуке донесене на домаћем нивоу заправо извршене у корист подносилаца представки. Стога је предложила да Суд одбаци предметне представке због злоупотребе права на појединачну представку у складу са чланом 35. ставови 3(а) и 4. Конвенције.

Подносиоци представки нису оспорили ту чињеницу, али су је сматрали небитном.

Суд понавља да се представка може одбацити због злоупотребе права на појединачну представку у смислу члана 35. став 3(а) Конвенције уколико је, између осталих разлога, свесно заснована на лажним информацијама или уколико су значајне информације и документи намерно изостављени, било у случају да су били познати од самог почетка или да су нови значајни догађаји наступили током трајања поступка. Непотпуна, а самим тим и обмањујућа информација, може представљати злоупотребу права на представку, нарочито ако се предметна информација тиче саме суштине предмета и ако се не пружи довољно добро објашњење за необелодањивање такве информације (види Gross против Швајцарске [ВВ], бр. 67810/10, став 28, ЕСЉП 2014; S.A.S. против Француске [ВВ], бр. 43835/11, став 67, ЕСЉП 2014; и Денић и Стаменковић против Србије (одл.) [Веће], бр. 58944/18 и 58948/18, од 5. новембра 2020. године).

Осврћући се на овај случај, Суд констатује да су домаћи судови признали наводно кршење. Већини подносилаца представки је већ пружено обештећење на основу тога, док је поступак против три подносилаца представки још увек у току. Подносиоци представки нису обавестили Суд о таквом развоју догађаја пре него што је обавештење о представкама достављено Влади и за овај пропуст није дато никакво образложење.

Узимајући у обзир чињеницу да су се задржане информације односиле на саму суштину представки, Суд сматра да је такво поступање било у супротности са сврхом права на појединачну представку. Узимајући у обзир дужност Суда да испита наводе о кршењу људских права, адвокати морају да схвате да морају да покажу високу професионалну разборитост и пруже смислену сарадњу у раду са Судом, штедећи га од неозбиљних притужби, те се, пре покретања поступака и након тога, морају марљиво распитати о свим детаљима случаја, пажљиво се придржавајући свих релевантних правила поступка, при чему су такође дужни да подстичу своје клијенте да учине исто. У противном, намерна или немарна злоупотреба ресурса Суда може угрозити веродостојност рада адвоката у очима Суда, па чак, ако се систематски понавља, може довести до ситуације да се појединим адвокатима забрани заступање подносилаца представки према Правилу 36. став 4 (б) Пословника Суда (види Стеванчевић против Босне и Херцеговине (одл.), бр. 67618/09, став 29, од 10. јануара 2017. године).

С обзиром на горе наведено, Суд утврђује да предметне представке представљају злоупотребу права на појединачну представку, те морају бити одбачене у складу са чланом 35. ставови 3(а) и 4. Конвенције.

ИЗ ТИХ РАЗЛОГА, СУД, ЈЕДНОГЛАСНО,

Одлучује да представке здружи представке;

Проглашава представке неприхватљивим.

Састављено на енглеском језику и достављено у писаном облику 13.јануара 2022. године.

             

Viktoriya Maradudina                                                                                  Pauliine Koskelo

Вршилац дужности  заменика секретара                                               Председник         

 

ПРИЛОГ

Списак представки којима се подносе жалбе на основу члана 6 став 1. Конвенције и члана 1. Протокола бр. 1(неизвршење домаћих одлука усвојених против друштвених/државних предузећа)

Број

Број представке Датум подношења

Подносилац представке

Година рођења

 

Релевантна одлука на домаћем нивоу

Налог за извршење 

Коначна домаћа одлука у вези са тврдњом да је поступак предуго трајао

1.  

39257/19

5. јул 2019. године

(4 подносилаца представки)

Мирослав ШАИНОВИЋ

1963. године

 

Радован МИЛОВАНОВИЋ

1961. године

 

Радомир АВИЋ

1959. године

 

Снежана ГЛАВОЊИЋ

1957. године

Основни суд у Чачку,

5. април 2007. године

 

24. март 2009. године

 

Привредни суд у Чачку

5. септембар 2019. године

 

Привредни суд у Чачку

5. септембар 2019. године

 

Привредни суд у Чачку

5. септембар 2019. године

 

Привредни суд у Чачку

5. септембар 2019. године

2.  

63511/19

28. новембар 2019. године

(3 подносилаца представки)

Синиша БОГИЋЕВИЋ

1954. године

 

Срђан МАРКОВИЋ

1977. године

 

Младен ВУЛИШИЋ

1954. године

Основни суд у Чачку,

5. април 2007. године

 

8. септембар 2007. године

 

Привредни суд у Чачку

15. јун 2018. године

 

Привредни суд у Чачку

13. јун 2018. године

 

Привредни суд у Чачку

15. јун 2018. године

 

 

Copyright © 2022 Pravosudna akademija, Srbija